Kosovski Srbi Se Vracaju u Neizvesnost

Postoji li, i pored zastite medjunarodne zajednice, buducnost za Srbe-povratnike na severozapadu Kosova?

Kosovski Srbi Se Vracaju u Neizvesnost

Postoji li, i pored zastite medjunarodne zajednice, buducnost za Srbe-povratnike na severozapadu Kosova?

Friday, 7 September, 2001

Dok sedi za svojim stolom u poluizgoreloj osnovnoj skoli, kosovski Srbin Gojko Djuric otresa cigaretu u praznu pivsku limenku, i ponosno prica kako je pomogao svojim bivsim sugradjanima da se vrate u svoje domove na severozapadu Kosova.


Djuric, bivsi domar star 42 godine, vratio se 13. avgusta sa jos osamdeset dvoje Srba u selo Osojane. Bili su uzasnuti onim sto su zatekli. "Bili smo umorni i pomalo uplaseni, ali i veoma uzbudjeni", kaze jedan od starijih povratnika. "Cekali smo do zore da vidimo svoje kuce i dvorista… ali sve je bilo unisteno".


Sam Djuric nije bio iznenadjen prizorom. Visoki komesarijat za izbeglice ujedinjenih nacija, UNHCR, organizovao je posete za nekolicinu od 119 srpskih porodica koje su zivele ovde pre rata, ukljucujuci i Djurice.


Ipak, sve price o obnovi i harmonicnom zivotu sa Albancima pracene su strahom i nevericom. Svesni situacije, Djurici su ostavili decu kod rodjaka u Mitrovici, jer nisu uvereni da su trupe spanskog KFOR-a koje cuvaju selo dovoljna zastita.


Duric se seca kako su juna 1999. panicno bezali ka Srbiji u konvoju kola, kamiona i traktora. "Bilo je strasno tesko otici. Ne bih to nikome pozeleo. Mnogo smo propatili", kaze on.


"Ovo je moja kuca, moje vlasnistvo. Nemamo drugog izbora nego da zivimo ovde sa Albancima", nastavlja Duric, sa mesavinom odlucnosti i rezigniranosti.


Americka vlada se bori za povratak izbeglica od pocetka 2000, i Osojane je zamisljeno kao probni projekat. Postojala je nada da ce uspeh ove misije ohrabriti i druge Srbe na povratak. Ali, americke planove na Kosovu ometaju i Albanci i medjunarodne trupe.


"Veoma je tesko podrzavati povratak Srba u ova vremena", izjavio je proslog leta izaslanik UNHCR-a Denis Meknamara.


Pitanje je da li je vreme ista zalecilo od rana izazvanih godinama represije i borbi na Kosovu. "Do sada", kako kaze Sajmon Hejzelok, portparol UNMIK-a, "Kosovari se dobro slazu sa oko 80 odsto Srba koji su se vratili u reon. Vazno je da lokalne opstinske vlasti podrze akciju, a cini se da oni to rade dobro".


Fatmir Limaj, portparol Demokratske partije Kosova , PDK, i bivsi komandant OVK-a , slaze se sa ovom tvrdnjom. "Mi podrzavamo povratak svih gradjana Kosova, bez obzira na etnicku pripadnost. Svi zitelji Kosova su patili pod bivsim jugoslovenskim rezimom".


Ali, par kilometara dalje niz put od Osojana, u selu Djurakovac vecinski naseljenom Albancima, vlasnik lokalne kafane Jeton Kabasi daje povratnicima razloge za razmisljanje. "Pocinili su zlocine, ubijali su i palili, ne pripadaju ovde. To je sve provokacija".


Teskoce ne leze samo u osvetoljubivim Albancima, vec i u ekonomskim uslovima. "Ekonomija je ruinirana", kaze Limaj. "Vecina Srba je pre rata radila u drzavnim firmama koje vise ne postoje".


Limaj veruje da nema buducnosti za srpsku zajednicu na Kosovu, i da su medjunarodne teznje za povratak Srba slucaj "politicke ispravnosti u posleratnoj zoni".


Jedan od stranaca u provinciji kaze za IWPR da je skeptican pogled na situaciju sasvim realan. "Medjunarodna zajednica ponekad vise polaze na politicke procese nego na ljudske zivote", kaze on. "Slucaj o kome pricam je povratak Srba u Osojane".


Mnogi Srbi misle da je inicijativa za repatrijaciju neiskrena. Kada je rec o projektu povratka u Osojane, Milan Ivanovic, clan Srpskog nacionalnog veca iz Mitrovice, veruje da predstavlja samo reklamu za UNMIK i da teznje nisu ozbiljne. On kaze da bi ovim tempom, povratak svih izbeglica trajao "sto godina".


Dok je Djuric ponosan zbog broja povratnika, ostaje da se vidi koliko ce ih stvarno ostati tu. Dok nekolicina pomazu jedni drugima da ponovo izgrade kuce, mnogi su zalosni.


Seljani tvrde da im je UNHCR obecao novcane kompenzacije za renoviranje domova. Kazu da su dobili besplatnu hranu i gradjevinski materijal, ali ne i novac. Za dvadesetjednogodisnjeg Srdjana Repanovica, ovo je bila poslednja kap u casi.


"Idem nazad u Srbiju. Ovde mi se ne svidja. Ne placaju me i grozno je", kaze on.


Agim Fetahu je urednik specijalnih projekata za IWPR i visi novinarski instruktor za Kosovo i Makedoniju.


Macedonia, Serbia, Kosovo
Frontline Updates
Support local journalists