Buntovnici Beogradskog Univerziteta Ucutkani 'Diktaturom Dekana'

Vise od cetvrine osoblja najboljih fakulteta beogradskog Univerziteta nalazi se "u penziji", ili su prebaceni u nepostojece "centre za istrazivanje" ili im je vlada dala otkaz. Ova strategija ima za zadatak da se neposlusni nastavnicki kadar zameni onim koji je lojalan drzavi, cime bi se ucutkao buntovni glas studentskih tela.

Neki, kao sto je profesor Elektrotehnickog fakulteta (ETF) Branko Popovic, odlaze na strane univerzitet. Popovic ce verovatno predavati na nekom od fakulteta u Sjedinjenim Drzavama, gde je veoma cenjen. Profesorka Srbijanka Turajlic, koja je dobila otkaz, od sada ce boraviti na dva "strana univerziteta", u Banjaluci i Podgorici. Turajlic nije dobila zamenu i niko od njenih kolega ne moze da drzi casove umesto nje, njen kurs ce jednostavno biti ukinut.

Od nekih dve stotine predavaca i asistenata ETF, otislo je cetrdeset i cetiri. Neki su dobili otkaz, drugi su spreceni da predaju i razmesteni su u neposojece centre za istrazivanje, koji su stvoreni samo za njih, sa stolovima i stolicama, bez opreme. Na ovaj nacin se rezim Slobodana Milosevica obracunava sa neposlusnim predavacima.

Univerzitet je jos od devedesetih godina predstavljao zariste opozicije protiv rezima.. Njegovi fakulteti i studenti odigrali su kljucnu ulogu u protestima protiv izbornih mahinacija rezima, za vreme zime 1996/97.godine.

Stoga se stepen kontrole beogradskog Univerziteta od strane vlade moze videti po tome sto se Univerzitet jos nije pridruzio dnevnim protestima koje organizuje opozicioni Savez za promene, po celoj Srbiji.

Novi zakon o Univerzitetu u Srbiji,donet u maju 1998.godine, daje jos vecu vlast dekanima i rektorima koje postavlja drzava, i obavezuje fakultetsko osoblje da potpise nove ugovore. Ovi ugovori, koji se opisuju kao 'zakletve lojalnosti' drzavi, bitno smanjuju njihova prava.

Nova moc dekana dovela je do njihove diktature na fakultetima. Jugoslavija je, kao rezultat, suspendovan sa medjunarodnog tela univerzitetskih lidera, Konferencije Rektora Evrope. Srpski predsednik Milan Milutinovic informisan je o ovoj odluci, ali se vesti o suspendovanju nisu pojavile u drzavnim medijima.

Problemi na Elektrotehnickom fakultetu nastali su naimenovanjem novog dekana Vlade Teodosica, koga je srpska vlada postavila polovinom 1998.godine posle donosenja novog zakona. Iako su univerzitetu nedostajala sredstva za knjige i opremu, Teodosic je potrosio vise od sto hiljada nemackih maraka na novo obezbedjenje, koje je imalo za zadatak da fizicki odstrani osoblje fakulteta iz njihovih kancelarija.

"Fakultet je desetkovan", kaze za Izvestaj o balkanskoj krizi, profesorka Turajlic. "Zaposleno je vise novih predavaca, ali oni nisu kvalifikovani za obavljanje posla." Mlado i talentovano osoblje je otislo, dok starija generacija ostaje na fakultetu koji je predstavljao jedan od najnaprednijih i najcenjenijih inzinjerskih odseka u Evropi.

"EFT je bio nekada visoko cenjen, a sada izgleda kao klub penzionera, " rekla je ona. "Odlaze mladi predavaci koji su trebali da drze nastavu u buducnosti." Nedostatak osoblja dodatno opterecuje one koji ostaju. Neke od mojih kolega trenutno predaju na pet, sest kurseva. Ne moze se drzati ozbiljna nastava u takvim uslovima."

Brojno osoblje ovog fakulteta suprotstavilo se Teodosicevom tvrdokornom stavu, ali je on ostao uporan upkos cinjenici da je izgubio pedeset sudskih sporova protiv nepravedno otpustenog osoblja.

Ova se strategija nije pokazala uspesnom na fakultetu Filologije, beogradskog Univerziteta. Dekan, Radmilo Marojevic, koga je vlada postavila, konacno je otpusten posle pola godine protesta od strane profesora i studenata, uprkos njegovim naporima da izbaci iz sluzbe osoblje i sjedini pojedine odseke.

Marojevic je zatvarao i otvarao odseke, ukljucujuci odsek za studije Sanskrita, iako niko u Srbiji nije bio u stanju da tu predaje. Ovo je samo doprinelo otporu studenata i profesora. Marojevic je podstaknut da podnese ostavku i ode da radi u Rusiju, dok je na njegovo mesto dosao mnogo popularniji dekan Rade Bozovic, koji je ukinuo sve odluke svog prethodnika.

Pravni fakultet predstavljao je krupan zalogaj za rezim. Da bi se obracunao sa ovim fakultetom, Milosevic je postavio vodju Srpske radikalne stranke Vojislava Seselja, na mesto predsednika Upravnog odbora ovog fakulteta. On je takodje postavio novog dekana Olivera Antica.

Antic je poslao u penziju poznatog eksperta medjunarodnog prava Vojina Dimitrijevica. Kasnije je otpustio vodece pravne eksperte:Vladimira Vodinelica, Draga Hibera, Vesnu Rakic-Vodinelic, ustremivsi se na poznatog disidenta iz Titovih dana, Kostu Cavoskog.

Rezimu je bilo najlaske sprovesti svoje mere na fakultetima Ekonomije i Politicih nauka, gde je vec uzivao jaku podrsku. Cak je i tu osoblje ustuknulo pred potpisivanjem drakonskih ugovora, ali je dekan ekonomskog fakulteta Vlajko Petkovic, postavio stvari na svoje mesto otpustivsi 'strance' na fakultetu: Refika Secibovica, Bosnjaka i Andriju Anandarenka, Hrvata.

Otkaz se sprema za Mladjana Dinkica, jednog od pripadnika grupe G17, grupe nezavisnih ekonomista koji su izneli svoj predlog izlaska iz krize ukoliko Milosevic podnese ostavku.

Dekan fakulteta Politickih nauka, Vladimir Stambuk, partijski kolega Mirjane Markovic, takodje cisti fakultet od nelojalnog nastavnog osoblja. "Standard univerziteta se unistava i mesto njega uvodi sistem otvorene diktature", kaze profesor Milan Podunavac.

Ali uprkos depresivnom scenariju , Podunavac vidi znake otpora, iako Univerzitet ne ucestvuje u svojoj ocekivanoj, tradicionalnoj ulozi predvodnika snaga usmerenih protiv Milosevicevog rezima. "Univerzitet trenutno ne igra ulogu koju bi trebalo da igra", kaze on, "ali ce je igrati u buducnosti kada dodje do neminovnih promena ovde."

Milenko Vasovic je redovni dopisnik Instituta IWPR iz Beograda.