ZAPLENA PROJEKTILA U ALBANIJI
Albanska policija uhapsila je cetvoricu ljudi koji su svercovali projektile zemlja-vazduh, navodno namenjene albanskim separatistima u Makedoniji.
ZAPLENA PROJEKTILA U ALBANIJI
Albanska policija uhapsila je cetvoricu ljudi koji su svercovali projektile zemlja-vazduh, navodno namenjene albanskim separatistima u Makedoniji.
Vest da su u Albaniji zaplenjene tri pesadijske rakete zemlja-vazduh koje se lansiraju sa ramena, navodno namenjene albanskim separatistima u Makedoniji, izazvala je strahovanja da bi stabilnost u regionu mogla biti ugrozena
Projektili SA-7B Strela pronadjeni su 13. decembra. Veruje se da su stigli iz Bosne i moguce je da su bili upuceni u Makedoniju, gde su pobunjenici medju etnickim Albancima vodili kratak rat protiv vlasti 2001. godine.
Albanska policija je uhapsila cetvoro ljudi - Sokola Mujaja, Ilima Isufija, Armira Trosanija i Mentora Canija – koji su preuzeli ove rakete ubrzo po prispecu u zemlju iz Crne Gore.
Bajram Ibraj, sef albanske policije, tim povodom je rekao: “Cetvorica muskarca su uhapseni dok su transportovali projektile putem Rinas-Vljora, u kombiju kompanije koja prodaje kobasice. U pitanju je policijska operacija koja je pripremljena unapred. Jos ispitujemo poreklo i odrediste projektila, a na tome rade i nase kolege u Crnoj Gori.”
Izvori iz redova snaga bezbednosti izjavili su za IWPR da se pretpostavlja da je projektile narucila albanska separatsticka grupa koja operise na Kosovu i u Makedoniji. Posao je navodno ugovorio jedan bosanski drzavljanin, koji je oruzje nabavio od grupe povezane sa islamistickim i kriminalnim mrezama.
Kao i drugi projektili tipa zemlja-vazduh, Strela, projektil ruske proizvodnje, predstavlja ozbiljnu pretnju i civilnim i vojnim letilicama. Slicni projektili koji se ispaljuju sa ramena lansirani su – bezuspesno – na izraelski avion u Mombasi 2002. godine, a unapredjena verzija, Strela 3, pogodila je teretni avion DHL pri sletanju na aerodrom u Bagdadu 2003. godine.
Prema izvorima IWPR-a u snagama bezbednosti, ekstremisti medju etnickim Albancima u Makedoniji dramaticno su intenzivirali vojne aktivnosti u poslednja tri meseca.
Pokusali su da nabave ovakve projektile iz nekoliko izvora, verovatno da bi ih koristili protiv spijunskih letilica i makedonskih ratnih helikoptera. Takodje se belezi intenzivno regrutovanje novih snaga, pojacano lokalno i internacionalno finansiranje i pravljenje medicinskih zaliha. Isti izvori tvrde da je nedavno registrovano probno emitovanje na mrezama radio komunikacije koje su nekada koristili pobunjenici, a koje se nisu cule jos od 2001. godine.
Napetost u Makedoniji pocela je da raste polovinom novembra, kada se do 300 naoruzanih etnickih Albanaca pojavilo u selu Kondovo u blizini Skoplja. Ovi ljudi su preuzeli kontrolu nad selom i poceli da kopaju rovove, naizgled neometani od strane snaga bezbednosti.
Nije jasno kakve su im namere, kao ni to kome su podredjeni.
Ministarstvo unutrasnjih poslova ih opisuje kao grupu kriminalaca, dok se u lokalnoj stampi spekulise da su u pitanju islamisti povezani sa verskom skolom - medresom koja se nalazi u selu i finansira se iz inostranstva.
Neki lokalni izvori tvrde da su to samo nezaposleni ljudi koji daju oduska svom nezadovoljstvu Alijem Ahmetijem, liderom albanske strane koja se sada nalazi u vladajucoj koaliciji, zbog loseg ekonomskog stanja.
Kakvo god da je objasnjenje u pozadini incidenta u Kondovu i zaplene oruzja, analiticari upozoravaju da kombinacija nedovrsenog politickog posla, poroznih granica, problema u sprovodjenju zakona i obilja naoruzanja i dalje predstavlja pretnju stabilnosti na Balkanu.
Ipak, pokusaji medjunarodne zajednice da intenzivira napore koji se ulazu u borbu protiv organizovanog kriminala u regionu, ukljucujuci i sverc oruzja, donose odredjene rezultate.
Vest o zapleni oruzja stigla je za vreme trajanja regionalne konferencije u Tirani posvecene problemu sverca rucnog oruzja i lakog naoruzanja u jugoistocnoj Evropi, ciji je domacin bilo albansko Ministarstvo za javni red.
Konferenciju je organizovala Inicijativa za saradnju u jugoistocnoj Evropi, SECI, centar ra regionalnu saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala sa sedistem u Bukurestu, a ucestvovali su predstavnici policijskih snaga iz citavog regiona.
Pored SECI, u regionu se odvijaju brojni programi obuke, povezivanja i pomoci policiji koje vode Interpol, Ujedinjene nacije, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i Evropska unija.
Ipak, jasno je da borba protiv sverca oruzja predstavlja ogroman zadatak.
Jedan ucesnik na konferenciji, koji je zeleo da ostane anoniman, naglasio je da nijedna balkanska zemlja ne rangira svoje obavestajne izvore iz sveta kriminala prema pouzdanosti, zbog cega SECI ima teskoca u njihovom ocenjivanju.
"Ideja o obavljanju jedne ozbiljne analize kriminalnih organizacija – koja bi omogucila da se uhvate citave mreze, a ne samo pojedinci – takodje je nova", dodao je.
Ne samo da postoji izrazeno nepoverenje izmedju razlicitih nacionalnih policija nego je ogranicena i saradnja izmedju razlicitih agencija unutar iste zemlje.
Ipak, mnoge zemlje jugoistocne Evrope rade na ogranicavanju sverca oruzja preko njihovih teritorija, delom zbog ispunjavanja strogih kriterijuma za clanstvo koje je usvojila Evropska unija, a i da bi pokazale Zapadu da su ozbiljne u nameri da suzbiju organizovani kriminal.
Nema sumnje da Albanija i druge zemlje u regionu ostvaruju napredak, ali ta poboljsanja se ponekad ostvaruju paralelno sa kriminalnim aktivnostima koje navodno sezu do najvisih nivoa vlasti.
Erion Veliaj, lider albanskog pokreta gradjanskog protesta Mjaft! (Dosta!), izjavio je za IWPR: "Da bi impresionirale medjunarodnu zajednicu, vlasti presrecu i zaplenjuju sve osim onoga sto same svercuju."
Pocetkom 2004. godine, premijer Fatos Nano bio je optuzen da je omogucavao sverc oruzja za Oslobodilacku vojsku Kosova, OVK, na osnovu navodno inkriminisucih razgovora koje je vodio 1997. godine. Kasnije je izjavio da se pomaganje OVK moze moralno opravdati.
“(Nanovo) priznavanje sverca na Kosovo dokazuje da ljudi u vrhovima vlasti znaju kako se svercuje oruzje, pa je moguce da su povezani i sa nekim drugim slucajevima. Svojim ocima sam u Ruandi video kalasnjikove albanske proizvodnje", kaze Veliaj.
Prenosenje oruzja, droge, ljudi ili robe preko balkanskih granica polako postaje sve rizicniji posao, ali proci ce jos mnogo godina pre nego sto transnacionalni kriminalci zakljuce da je verovatnoca da ce biti uhapseni i uspesno osudjeni veca od privlacnosti nezakonitog profita.
Nil Barnet je nezavisni strani dopisnik (www.neil-barnett.com)
