Kosovo: Srpske skole u propadanju
Srpske skole na Kosovu imaju manjak kvalifikovanih nastavnika.
Kosovo: Srpske skole u propadanju
Srpske skole na Kosovu imaju manjak kvalifikovanih nastavnika.
"Pa, ne morate bas sve da znate!", odgovorio je nastavnik engleskog jezika u skoli kosovskih Srba radoznalom uceniku koji je samo zeleo da zna kako se na engleskom kaze "pertla".
To svakako nije najprofesionalniji odgovor, ali ni ovaj nastavnik i njegove kolege nisu profesionalni nastavnici. Ne znaju bas mnogo i, kako izgleda, od njih se i ne ocekuje vise od toga.
Nastavnik o kojem je rec - nazovimo ga ovde VD - nije bio namerno neprijatan prema svojim ucenicima. Nije u pitanju ni to da nije zeleo da odgovori na pitanje postavljeno na casu engleskog. On jednostavno nije znao odgovor.
Kao i mnogi drugi nastavnici u srpskim skolama na Kosovu, VD nije kvalifikovan za posao koji radi. Kao student gradjevinarstva poceo je da predaje engleski na Kosovu zato sto nije bilo nikoga drugog ko bi to radio.
Njegov slucaj je ilustracija kvaliteta lokalnog obrazovanja za srpsku decu, koju cesto poducavaju bravari, obucari i slicne zanatlije.
Sistemu nedostaju ljudi spremni da predaju u regionu - uprkos visokim platama koje se nude onima koji bi to prihvatili.
Medju 1303 osnovne i srednje skole na Kosovu, nastavu na srpskom trenutno pohadja 20.000 ucenika u 108 skola.
Otkako je pokrajina postala medjunarodni protektorat 1999.godine, lokalno ministarstvo obrazovanja je i zvanicno nadlezno za obrazovanje na Kosovu - a njegov rad se odvija pod nadzorom medjunarodne zajednice.
Ipak, osnovne i srednje skole na Kosovu u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i dalje su u nadleznosti srpskog ministarstva obrazovanja u Beogradu, sto iritira odgovarajuce ministarsvo u Pristini.
Ove dve institucije bore se za kontrolu nad srpskim skolama, dok nekvalifikovani nastavnici predaju prema programu iz Srbije. Nije uopste neobicno to sto obrazovanje dece trpi zbog takve situacije.
Malo je verovatno da ce vlasti u Beogradu prepustiti Pristini odgovornost za ove skole, jer im takav angazman donosi vazne politicke poene kod srpskih glasaca, posto proizvodi utisak da neko ipak brine o kosovskim Srbima.
I zaista, nastavnicima koji su spremni da predaju na Kosovu Beograd nudi platu dvostruko vecu od one koju bi imali u uzoj Srbiji. Takvi nastavnci takodje primaju platu od ministarstva obrazovanja u Pristini koje ima podrsku medjunarodne zajednice, a koje tako nastoji da pokaze da ima dugorocne planove za integraciju onoga sto se sada smatra "paralelnim" skolskim sistemom.
Tako visoka plata trebalo bi da bude dobar razlog za Srbe da potraze zasposlenje u protektoratu, ali izgleda da to nije dovoljno da se privuku kvalifikovani nastavnici.
Smiljka Milosavljevic, srpski zvanicnik zaduzen za osnovno i srednje obrazovanje na Kosovu, opisala je za IWPR teskoce sa kojima se suocavaju kada treba angazovati nastavno osoblje.
"Ako se na konkurs ne prijavi nijedan kvalifikovani kandidat, onda posao moze dobiti svako ko se prijavio na konkurs, bez obzira na kvalifikacije", istice ona.
Mnogi su uplaseni bezbednosnim problemima sa kojima se Srbi na Kosovu suocavaju. Neki nastavnici putuju svakog dana do svog radnog mesta preko dvadeset kilometara, u pratnji KFOR-a.
Rezultat niskog kvaliteta obrazovanja je to sto se od srpske dece ocekuje veoma malo. Tuzno je, mada uobicajeno, da deca u petom razredu cesto ne znaju da citaju.
Situacija je nesto bolja na samom severu Kosova, u opstini Leposavic, koja uglavnom nije bila pogodjena potresima iz 1999. Ovde je nastavno osoblje, manje ili vise, ostalo nepromenjeno. Ali, to je izuzetak.
Za mnoge srpske nastavnike na Kosovu, velika plata je svakako dobrodosla, ali ta privlacnost moze biti kratkog veka.
Slobodanka Bulajic, nastavnica engleskog poreklom iz Pristine, posle sukoba je zivela dve godine u Srbiji, ali tamo nije imala izgleda da dobije posao u svojoj struci. Sada radi na Kosovu, ali nema nameru da tamo i ostane.
Kao i vecina Srba zaposlenih u lokalnim obrazovnim institucijama, ona ce otici kada posao vise ne bude profitabilan. "Ovde sam prvenstveno zato sto moram da izdrzavam sebe i svoju decu", izjavila je.
Tatjana Matic je saradnik IWPR-a. Olivera Stojanovic je nezavisni novinar u severnoj Mitrovici.
