„Niko mi ništa ne može“ – tvrdio je lider srpske paravojne formacije

Piše: David Nelson iz Haga (TU br. 766, 23. novembar 2012.)

Uprkos poteškoćama sa zakazivanjem termina, tehnoloških problema i bolesti branioca, haško suđenje Goranu Hadžiću nastavljeno je ove sedmice iskazom svedoka koji se prisetio sahranjivanja ljudi koje je 1991. godine ubila srpska paravojna grupa pod nazivom Arkanovi Tigrovi.

Milan Miladinović je pred sudom rekao da su mu čelnici Teritorijalne odbrane (TO) u hrvatskom gradu Dalju naredili da kopa grobove za osobe čiji su leševi ostavljeni pokraj puta izvan grada.

Miladinović je kasnije saznao da se radilo o osobama koje je ubio Željko Ražnatović, poznatiji kao Arkan – srpski kriminalac koji je postao paravojni lider, da bi kao takav tokom devedesetih godina delovao širom bivše Jugoslavije. Njegovi ljudi, takozvani Arkanovi Tigrovi, terete se za veliki broj zločina.

U svojoj uvodnoj reči, haški su tužioci tvrdili da su postojale snažne veze između Arkana i Hadžića, koji je tokom rata u Hrvatskoj obavljao visoke političke funkcije na području koje je bilo pod srpskom kontrolom.

Hadžić je optužen po 14 tačaka za zločine protiv čovečnosti koji su navodno počinjeni nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom, uključujući progone, istrebljenje, ubijanje, pritvaranje, mučenje, nečovečna dela, okrutno postupanje, deportaciju, bezobzirno razaranje i pljačku.

On je najpre bio predsednik vlade samoproklamovane Srpske Autonomne Oblasti Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema (SAO SBZS), a od februara 1992. do decembra 1993. i predsednik takozvane Republike Srpske Krajine (RSK), koja je u sebe uključivala i spomenutu autonomnu oblast.

Kao Hrvat koji je u to vreme radio u poljoprivrednom kombinatu u Dalju, svedok optužbe Miladinović je tužiocima ispričao kako je saznao da je Arkan umešan u spomenuta ubistva.

„Saznao sam za to kada sam završio svoj posao“, prisetio se on. „[U selu] se znalo da je Arkan išao ka Vukovaru; da je ubio te ljude i ostavio ih u kukuruzištu.“

Arkan je navodno krenuo da se priključi nečemu što će se ubrzo pretvoriti u bitku za Vukovar. Srpske snage su taj grad zauzele 18. novembra 1991.

Nije to bilo jedini put da je Miladinović bio prinuđen da pokopa mrtve. Na obližnjoj farmi Lovas pronašao je tela koja su bila rasuta svuda naokolo, pa je – kako je rekao – morao da iskopa grobove za njih.

Budući da Tribunal nije dostavio Miladinovićevu izjavu, ostalo je nejasno da li se tu radilo o žrtvama „masakra u Lovasu“, u kojem je sedamdesetak hrvatskih civila bilo ubijeno nakon što su srpske snage uperile oružje u njih i prisilile ih da hodaju po minskom polju.

Miladinović je govorio i o nasilnom proterivanju hrvatskih civila iz Dalja.

„Tamo su se mogli videti autobusi“, posvedočio je on. „Ljudi su ušli u kuće Hrvata i prisilili ih da uđu u autobuse, i odu u Osijek.“

Tokom tih proterivanja, mnoge žrtve su bile smeštene u hangarima poljoprivrednog kombinata u kojem je Miladinović radio. Muškarci i žene su boravili u odvojenim hangarima, kazao je on.

„Sutradan su otišli u Novi Sad [u Srbiji]“, rekao je Miladinović tužiocima, dodajući da je to sve što je njemu i preostalim meštanima u to vreme bilo saopšteno.

Prilikom unakrsnog ispitivanja, Hadžićev tim odbrane je doveo u pitanje Miladinovićevo pamćenje, ukazujući na to da se jedan od događaja koje je on opisao odigrao u vreme oko Uskrsa 1992. godine, a ne tokom Božića – kao što je tvrdio Miladinović.

„Ne znam tačno da li je bio Božić ili Uskrs“, priznao je svedok. „Mislim da je bio Uskrs.“

Miladinoviću je bilo postavljeno i pitanje u vezi sa političkim aktivnostima koje su se u Dalju odigravale tokom leta 1991. godine, pre no što je Hrvatska proglasila nezavinost, a Srbi uspostavili kontrolu nad tim područjem.

„Jeste li poznavali veliki broj ljudi koji su bili članovi SDS-a?“, pitala je odbrana, misleći na nacionalističku Srpsku demokratsku stranku.

„Ne razumem. ’Da li sam ih poznavao’’“, odgovorio je Miladinović. „Skoro svi Srbi su se učlanili u SDS. Niste morali lično poznavati nekoga da biste znali da je član.“

Miladinović u više navrata nije umeo da odgovori na pitanja odbrane.

„Znate li da li je oko evakuacije postojala bilo kakva koordinacija ili sporazum između JNA [Jugoslovenska Narodna Armija] i nekoga sa hrvatske strane?“, pitala je odbrana.

Miladinović je rekao da ne zna.

On je jedan u nizu svedoka koji su tokom poslednje dve sedmice dali iskaz koji se ticao delovanja Arkanovih Tigrova u Hrvatskoj.

Kasnije ove sedmice, o tome je iskaz dao i zaštićeni svedok pod oznakom GH-067, čiji su glas i lik bili izobličeni na njegov vlastiti zahtev.

Veći deo tog svedočenja odigrao se iza zatvorenih vrata, ali je u onih nekoliko minuta koji su bili otvoreni za javnost svedok – po nacionalnosti Srbin – govorio o Arkanovom učešću u ubijanju nekolicine pritvorenih Hrvata, takođe u Dalju.

Po rečima svedoka, Arkan je za ta ubistva preuzeo odgovornost pred grupom stanovnika Dalja i pripadnika TO-a. Bilo je to na jednom javnom događaju u centru grada.

„Ukoliko postoji problem, niko mi ništa ne može“, prisetio se svedok Arkanovih reči, i dodao: „Tada sam ga prvi put video.“

Iako ga je u martu 1999. optužio Haški tribunal, Arkan nikad nije bio izveden pred taj sud – jer je 2000. godine ustreljen u jednom beogradskom hotelu.

Suđenje Hadžiću biće nastavljeno naredne nedelje.

David Nelson je obučeni izveštač IWPR-a iz Haga.