Uspon Kralja Simeona Drugog

Osnivanje Nacionalnog pokreta za kralja Simeona II u aprilu mesecu iznenadilo je vecinu Bugara.

Pocetkom 1989. godine tesko da je iko ozbiljno mislio da bi se bivsi kralj ikada mogao vratiti na postkomunisticku politicku scenu Bugarske.

U vreme kada su politicke opcije bile ogranicene na kozmeticke reforme u Gorbacovljevom stilu, niko nije predvidjao da bi ikakvu ulogu na politickoj sceni mogao imati covek koji u svoju domovinu nije krocio citave 43 godine.

To ne znaci da "Car", kako Simeona nazivaju, i ono sto on predstavlja nije uzivao popularnost. Bugare je privukla njegova licnost, mada ne i ideja o restauraciji njegove dinastije.

Bivsi monarh zastupa postenje i moralnost, a smatra se da i jedno i drugo nedostaje postkomunistickoj Bugarskoj. Narusena je reputacija reformisane levice, nove desnice i politickih partija centra, te su one podjednako osramocene svojim starim vezama sa bugarskim komunistima.

Ime Simeona II je postalo simbol jedne nostalgicne alternative mnogim razocaranjima koje su Bugari iskusili nakon sloma komunizma. "Da je on bio ovde," govore ljudi, "imali bismo drugaciji zivot - i ulice bi takodje bile ciste!"

Uprkos proterivanju kraljevske porodice od strane komunisticke vlade 1946. godine, bivsi kralj je uvek govorio o Bugarskoj sa toplinom. Pravoslavac je i poznat je po svom bugarskom koji izgovara sa divnim akcentom.

Niko nije verovao, medjutim, da ce covek sa takvom besprekornom reputacijom ikada zagaziti u mutne vode bugarske politike.

Izvestan broj neobicnih stranaka se zaista pojavio nakon 1989. godine, kao sto su Hriscansko-republikanska stranka i Demokratska ustavna stranka, ali su uglavnom smatrane ispostavama bivsih komunista ciji je jedini cilj bio razvodnjavanje podrske glavnoj opozicionoj partiji - Ujedinjenim demokratskim snagama (UDF).

Tokom izbora 1995. i 1997. godine, Dimitar Ludzev, ministar odbrane u vladi koju je predvodio UDF 1991. godine, i Ahmed Dogan, lider turske stranke Pokret za prava i slobode (MRF), javno su se razmetali da uzivaju blagoslov "Cara".

Bivsi kralj nije negirao niti je potvrdjivao ove tvrdnje. Ipak, to je bio signal da bi jednoga dana mogao postati uticajniji na varljivoj politickoj sceni Bugarske.

Simeon II je veoma pazljivo povlacio svoje poteze u poredjenju sa drugim bivsim kraljevima koji su u slomu komunizma u istocnoj Evropi i na Balkanu videli sansu da se vrate na modernu politicku scenu.

Bivsi rumunski kralj Mihael, na primer, vratio se 1990. godine nakon smrti diktatora Nikolae Causeskua da bi mu potom bila uskracena dozvola za ulazak u zemlju.

Stoga je 1991. godine Simeon poslao svoju sestru, Mariju Luizu, kao izaslanika koji ce testirati opste raspolozenje u Bugarskoj. Nekoliko godina kasnije pristigla je i kraljica majka Joana.

Za vreme privatnih poseta tokom devedesetih "Car" je vodio racuna da se ne uplice u tekuce kontroverze u Bugarskoj.

Najzad, 1997. godine je njegov sin Ciril Koburgotski imenovan za ekonomskog savetnika predsednika Petra Stojanova, clana vladajuceg UDF-a. Sve donedavno, uloga koju je u javnosti imao Koburgotski je bila cisto simbolicna, ali se i to promenilo.

Prema izvestajima objavljenim u domacoj stampi, dolazak grupe od 50 bankara i poslovnih eksperata iz Svetske banke, Medjunarodnog monetarnog fonda kao i komercijalnih investitora u Sofiju prosle sedmice je organizovan kako bi se demonstrirala medjunarodna podrska ekonomskom programu Nacionalnog pokreta, te da bi se ucvrstile medjunarodne veze bivseg kralja.

Ipak, ne cvetaju samo ruze stranci Simeona II, pa ni samome "Caru".

Prvobitno je prijava za registraciju nove stranke odbacena sa obrazlozenjem da su izborne liste pogresno popunjene. U javnosti su pocele da kolaju glasine o zaveri protiv kralja, ali su liste korigovane, a stranka je ipak registrovana. "Carevu" legendarnu harizmu, medjutim, podrivaju njegove reakcije na predizborna medijska istrazivanja.

Stavise, prica se i o vezama bivseg kralja sa Rusima.

Premijer Ivan Kostov je ulozio puno napora da bi Bugarsku odvojio od ruskog uticaja i integrisao je u Evropu putem clanstva u Evropskoj uniji i NATO-u. Ruski uticaj, insistira vlada, podriva politicku stabilnost nacije i medjunarodnu podrsku koja je zemlji preko potrebna.

Ipak, to nije sprecilo Simeona da pridobije glasace stranaka iz citavog politickog spektra. Sada se cak ocekuje da ce i pripadnici turske zajednice, koji su bili progonjeni i primoravani da promene svoja imena za vreme komunisticke vladavine, dati svoj glas bivsem kralju.

Rusi Rusev je slobodni novinar iz Bugarske.