Oslabljeni Pakt

Tuesday, 6 September, 2005

The link has been copied

IWPR Balkans

Kada nemacki ministar spoljnih poslova, Joschka Fischer, redja neopevane uspehe svog kabineta, Pakt stabilnosti u jugoistocnoj Evropi stoji na vrhu liste.

I medjunarodni se eksperti slazu da ovaj Pakt, Fisherova zamisao, opsezan regionalni plan za celo podrucje Balkana, predstavlja upravo ono sto bi i doktor prepisao. U stvari mnogi se slazu da ga je doktor trebao prepisati pre deset godina.

Pa ipak, najaviti doba post-kosovskog sukoba, predstavljajuci Pakt stabilnosti kao uspeh je prerano.

Iako je inicijativa obelodanjena prosle godine u Sarajevu uz veliku pompu I prisustvo desetine sefova drzava, ukljucujuci i americkog predsednika Billa Clintona, kriticari kazu da je kasnije oslabljena mlakom podrskom i losom organizacijom.

Uspesna donatorska konferencija u Brusselsu ove sedmice otklonila je najvazniju prepreku i sakupila oko 2, 3 biliona americkih dolara ekonomske pomoci za obilje infrastrukturnih i drugih projekata koji ukljucuju vodene tokove u Albaniji, puteve u Crnoj Gori i struju u Bosni.

Ovi zalozi, koji premasuju ocekivanja, pokazuju da medjunarodna volja koja se ispoljila u Sarajevu jos uvek postoji. Ipak, jos uvek nema znakova da ova incijativa ima iza sebe I politicku moc koja garantuje sprovodjenje sirih politickih ciljeva. Na prvom mestu tesko je iznaci jedinstven medjunarodni odgovor o ovom regionu, od Rumunije do Grcke, i obezbediti sistematsku reformu.

Formalno je Pakt stabilnosti dugorocna alternativa raznoraznim post-konfliktnim merama kojima je medjunarodna zajednica pribegla u poslednjih deset godina balkanskih ratova. To nije, kako naglasavaju njegovi stvaraoci, jos jedna izvrsna organizacija, poput bezbrojnih institucija koji su aktivne u Bosni, na Kosovu i drugde.

Rec je o dalekoseznom politickom okviru koji ce koordinirati i voditi sve one koji su ukljuceni u sprovodjenje dugorocnog mirovnog plana na Balkanu. Njegov mandat je da stimulise "permanentne, dugorocne mere" i izgradi "zajednicku strategiju" razvoja, stabilnosti i medjuetnicke harmonije.

U maloj kancelariji Pakta stabilnosti u Brisselsu, gde radi 28 ljudi, potparol Andrew Levy izjednacava ovo telo sa nekom vrstom "biroa". "Nemamo potrebe za velikom birokratijom ovde", insistira on. "Mi koordiniramo, osiguravamo ocuvanje osnovnih principa, kao I protok novca."

Pakt je napravljen po uspesnim modelima posleratne Zapadne Evrope: Marsalov plan, Evropska zajednica i Helsinski proces. Kljuc stabilnosti je u regionalnoj integraciji, povezivanju naroda, ekonomskim i bezbednosnim interesima.

Pakt ohrabruje bilateralnu i multilateralnu saradnju, koja uvodi zemlje ucesnice u regionalne i medjunarodne strukture, ukljucujuci jednog dana ulazak u Evropsku zajednicu. Politika preventivne diplomatije zamenice ad hoc saniranje krize.

Kriticari negoduju da je do sada Pakt malo sta postigao. Mnogi sumnjaju da je specijalni koordinator Bodo Hombach, bivsi sef kabineta nemackog kancelara Gerharda Schrodera, pravi covek za ovu visoku funkciju. Njegovo poznavanje prilika na Balkanu je slabo i njegova sposobnost rukovodjenja dovodi se u pitanje. On nije osoba koja je upoznata sa kompleksnom birokratijom u Brusselsu.

Drugi se pitaju da li je Evropska zajednica mogla bolje organizovati ovaj poduhvat. Evropska komisija i Francuska s oklevanjem su pristupile ovom projektu. Inicijativa koju predvodi Nemac iz Brusselsa neizbezno slabi entuzijazam SAD.

Jos dublji strukturalni problem je da li Hombachova kancelarija poseduje potrebni profil da bi mogla presuditi u eventualnim sporovima izmedju medjunarodnih organizacija, medju zemljama - donatorima, a da se ne spominju rivalske balkanske zemlje.

Pakt pretpostavlja da zajednicka evropska spoljna i bezbednosna politika vec postoji. Razlike medju zemljama clanicama oko politike sankcija protiv Srbije predstavljale su pocetne prepreke. Ostaje jos da se vidi da li ce Hombach uspeti da obezbedi euro novac od donatora. Da li moze da ocekuje da ce Pariz dati sredstva za OSCE misiju na Balkanu, ili za snage UN policije na Kosovu? Hoce li mu poci za rukom da natera SFOR da uhapsi ratne zlocince u Bosni?

"Ovaj Pakt definitivno predstavlja korak na pravom putu, ali je njegova koncepcija slaba", kaze Chris Bennett, direktor European Security Initiative, organizacije sa sedistem u Berlinu. "Nema odgovornog autoriteta. Zasto bi bilo ko radio ono sto mu Pakt stabilnosti nalaze? Postoji rizik da ce ova organizacija postati jos jedna birokratska forma."

Hombach ima svoju filozofiju, kada govori o ogranicenosti svojih ciljeva. "Covek pokrece stvari koliko god moze, a kada one ne mogu ici dalje, odgodis ih za kaznije."

Nedavna pobeda Pakta jeste resavanje nesporazuma izmedju Bugarske i Rumunije po pitanju novog mosta na Dunavu. Izgradnja tog mosta mogla je da olaksa saobracaj na jedinom postojecem mostu, da su se ove zemlje mogle sloziti gde da ga postave.

Pod pritiskom Hombacha i EU, Rumunija je popustila. Za uzvrat, dobila je garanciju od Sofije da vise nece blokirati eksport rumunske struje u Grcku.

Most koji ce kostati oko pet milliona euro samo je jedan od skupih infrastrukturnih projekata koje predlaze Evropska investiciona banka, banka EU koja se bavi dugorocnim finansiranjem. Ovaj projekat dobio je potrebna sredstva na Brusselskoj konferenciji.

Vecina projekata Pakta naglasava regionalnu kooperaciju u koju su ukljucene dve ili vise zemalja. Ovaj most, na primer, deo je veceg projekta izgradnje autoputa od 180 kilometara koji ide od Istanbula i Soluna preko Balkana do Nemacke.

Kancelarija Pakta u Brusselsu insistira da su promocija demokratije i gradjenje bezbednosti vazni koliko i infrastrukturni projekti kojima je dat velik publicitet. Na konferenciji donatora, na primer, obecana su sredstva za demobilizaciju trupa u Bosni, kampanju informisanja o nagaznim minama i regionalnu televizijsku mrezu.

Medjutim, Reinhardt Weisshuhn, ekspert za pitanja bezbednosti iz nemacke Zelene patrije, ukazuje da ce dve trecine raspolozivih sredstava biti ulozeno u infrastrukturne projekte. Skupi projekti su bacanje novca ukoliko ne postoje demokratske strukture, pre svega funkcionisanje pravnog sistema.

"Samo u Bosni", naglasava on, "nestali su milioni koji su ilegalno utroseni usled nedostatka sudnica i zakona."

Na konferenciji u Brusselsu data su sredstva Crnoj Gori koja se nalazi u teskoj finansijskoj situaciji, dok je Srbiji onemogucen pristup "velikim novcanim sredstvima". Na konferenciji ipak nije doslo do usvajanja ICG predloga po kojem bi Crna Gora dobila znatna novcana sredstva i opste finansiranje budzeta.

Brusselska konferencija bi trebalo za kratko vreme da obezbedi injekciju kredibilnosti.

Medjutim, Pakt mora postati nesto vise od biroa koji se bavi infrastrukturnim projektima. Ukoliko na duze staze ne uspe da ostvari svoju politicku viziju, medjunarodna zajednica mogla bi se naci sa jos jednim birokratskim tegom oko vrata, a to je upravo ono u sta Pakt ne sme da se pretvori.

Paul Hockenos je novinar nastanjen u Berlinu i autor koji niz godina izvestava iz centralne Evrope i sa Balkana.