Makedonija: Sukob oko pasosa - opasnost za izbore
Obnovljeni spor oko upotrebe albanskog jezika na makedonskim pasosima mogao bi ugroziti parlamentarne izbore.
Makedonija: Sukob oko pasosa - opasnost za izbore
Obnovljeni spor oko upotrebe albanskog jezika na makedonskim pasosima mogao bi ugroziti parlamentarne izbore.
Posle sukoba oko upotrebe albanskog jezika u novim makedonskim pasosima ponovo rastu medjuetnicke tenzije.
Prema Ohridskom sporazumu, koji je okoncao sestomesecni oruzani sukob izmedju dveju etnickih zajednica prosle godine, albanski jezik bi trebalo da se nadje na svim putnim dokumentima.
Ipak, premijer Ljupco Georgijevski i njegova stranka VMRO-DPMNE je blokirala usvajanje ovog zakona nakon zestokog pritiska makedonske javnosti i opozicionih partija.
Demokratska partija Albanaca, DPA, ranije je zatrazila da se albanski jezik koristi u zvanicnim dokumentima, a sada je potpredsednik stranke Menduh Taci upozorio da bi mogli bojkotovati parlamentarne izbore zakazane za 15. septembar.
"Ukoliko se ne usvoji zakon o putnim dokumentima, malo je verovatno da cemo ucestvovati na izborima", izjavio je Taci za IWPR posle sastanka sa predsednikom Borisom Trajkovskim.
On tvrdi da su cetiri najvece politicke stranke i medjunarodna zajednica prethodno postigli sporazum prema kome ce, ukoliko DPA podrzi nove izborne zakone, sve druge stranke podrzati nacrt zakona o pasosima.
Oni koji zastupaju ideju o visejezicnim pasosima pozivaju se na "slovenacki model" gde se na putnim dokumentima koristi ne samo slovenacki i engleski, vec i italijanski i madjarski jezik kako bi se zadovoljile sve manjine koje zive u zemlji.
Lider DPA Arber Dzaferi upozorio je da bi neprihvatanje novog zakona o putnim dokumentima moglo podriti stabilnost zemlje.
"Ukoliko se usvoji zakon radjen prema slovenackom modelu, to ce ugroziti Ohridski sporazum i suzivot razlicitih etnickih grupa u Makedoniji", rekao je Dzaferi na konferenciji za stampu u Tetovu 25. juna.
Dzaferi je zatim dodao da bi ovo pitanje moglo podstaci albanske zahteve za teritorijalnim odvajanjem od Makedonije. Naglasio je da je njegova stranka protiv toga, ali da bi Makedonci snosili odgovornost ukoliko bi ponovo buknuo oruzani sukob.
"Mi bismo predsednika Trajkovskog i lidera Socijaldemokratskog saveza Makedonije, Branka Crvenkovskog, smatrali odgovornim ukoliko bi do toga doslo", rekao je Dzaferi.
Ali Ahmeti, bivsi politicki lider albanske Oslobodilacke nacionalne armije, ONA, a sada lider novog Demokratskog saveza za integraciju, DUI, indirektno je odgovorio na Dzaferijevu izjavu od prosle subote.
"Pre godinu dana smo izjavili da necemo prihvatiti nikakve teritorijalne podele jer smatramo da je vreme za takva resenja proslo", rekao je Ahmeti clanovima svoje stranke u Skoplju.
Georgijevski jos uvek nije objasnio kakve bi pasose on zeleo da vidi. Ipak je odbacio tvrdnje da bi ovo pitanje moglo da podstakne zahteve za podelom teritorija.
U medjuvremenu, lideri medjunarodne zajednice izrazili su svoju zabrinutost zbog najnovijeg spora. Generalni sekretar NATO-a Dzordz Robertson je, prilikom svoje posete Skoplju prosle nedelje, izjavio da bi sve makedonske partije trebalo da pokazu uzdrzanost, te da teze izbegavanju novih etnickih napetosti.
Predstavnik Evropske unije za spoljne poslove Kris Paten, takodje je pozvao makedonske politicare da se potrude kako bi se predstojeci parlamentarni izbori odrzali u korektnoj i mirnoj atmosferi.
"Mi podrzavamo Ohridski sporazum koji pruza makedonskim gradjanima priliku da zive kao dobri susedi i pridruze se evropskoj porodici nacija", rekao je Paten.
Bez Ohridskog sporazuma, upozorio je on, jedina alternativa za Makedoniju ce biti siromastvo i dugorocna nestabilnost.
Arben Ratkoceri je urednik skopskog dnevnog lista "Fakti" na albanskom jeziku.
