Kosovo: Cvrsta Ruka Preuzima Kormilo

Imenovanje Majkla Stajnera kao sefa misije Ujedinjenih nacija za Kosovo izazvalo je kod kosovskih Srba i Albanaca nelagodu. Obe zajednice strepe da nece s lakocom nematenuti ovom odlucnom nemackom diplomati svoju viziju buducegKosova. Moguce je da su u pravu.

Stajner, nekadasnji savetnik nemackog kancelara Gerharda Sredera do sada se nije izjasnjavao o o tome da li bi Kosovu trebalo priznati nezavisnost ili ga vratiti pod okrilje Beograda.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan izabrao ga je kao odlucnu licnost koja ce biti u stanju da vodi svakodnevne poslove u sadasnjem vakuumu vlasti na Kosovu, i da, ujedno, odoleva srpskim i albanskim zahtevima, pridrzavajuci se UN rezolucije 1244.

Nakon dolaska NATO snaga u leto 1999.godine i usvajanja UN rezolucije 1244, Kosovo je formalno deo Jugoslavije, premda je u praksi medjunarodni protektorat.

Kada je Hans Hekerup iz licnih razloga dao ostavku na mesto sefa UN na Kosovu, dve diplomatske opcije su bile u igri.

Jedna grupa medjunarodnih zvanicnika podrzala je misljenje kosovskih Albanaca da bi njegov zamenik trebalo da bude birokrata ciji bi zadatak bio puko sprovodjenje rezultate novembarskih izbora na Kosovu, to jest prenosenje vlasti na novoizabrane organe.

Ali, dogodilo se da su Albanci su na izborima osvojili vecinu mesta u parlamentu, ali zbog medjusobnih liderskih svadja nisu uspeli da izaberu predsednika i vladu.

Prevladala je druga opcija, koja zastupa misljenje da na Hekerupovo mesto treba postaviti coveka cvrste ruke. Stejner je imenovan na mesto sefa UNMIK-a, 21. januara 2002. godine.

Pedesetdvogodisnji Stejner ima veliko iskustvo na Balkanu. Pocetkom devedesetih bio je sef nemacke humanitarne organizacije u Zagrebu. U toku rata u Bosni, odigrao je vaznu ulogu u uspostavljanju mira.

Od 1994. do 1995. Stajner je bio specijalni izaslanik Nemacke u kontakt grupi za uspostavljanje mira u bivsoj Jugoslaviji. Nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma bio je pomocnik visokog medjunarodnog izaslanika u Bosni.

U to vreme, Stajner je radio na medjuetnickom pomirenju u Bosni. Njemu se pripisuje dovodjenje umerenog politicara Biljane Plavsic na vlast u Republici Srpskoj.

U toku trogodisnjeg mandata na mestu savetnika kancelara Sredera, Stajner je pokazao da voli nezavisnost i da se ne ustrucava od preuzimanja dodatnih odgovornosti.

Otuda, ljudi koji ga poznaju kazu da ce se odupreti uticaju Albanaca. Ali, verovatno nece pristati ni na ustupke kosovskim Srbima, cije nade o povratku suvereniteta Beograda nad Kosovom sve vise rastu kako je Milosevic otisao sa vlasti.

Albanski liderto se plase da Stajner nece udovoljiti njihovim ambicijama da se smanji uloga UN u vodjenju pokrajine. Zabrinjavaju ih i bliske veze Srba sa nemackom diplomatijom. Premijer Srbije, Zoran Djindjic, vise puta se sastao sa Stajnerom, sto im ne uliva nadu da ce Stajner prestati sa Hekerupovom politikom saradnje s Beogradom.

S druge strane, Srbi se plase da ce Stajner delimicno obustaviti sporazum koji je srpsko rukovodstvo postiglo sa UN pre poceka novembarskih izbora na Kosovu. Na osnovu ovog sporazuma, Hekerup je omogucio Beogradu veci uticaj na politicki zivot Kosova, kroz UNMIK-ove radne grupe.

Jasno je da ce se novi sef UN biti izlozen pritisku sa svih strana. Dobro poznavanje regionalnih pitanja i "balkanskog nacina rada" bice mu od velike pomoci.

Svetlana Djurdjevic-Lukic je novinar beogradskog nedeljnika NIN. Nikola Zivkovic je dopisnik NIN-a i "Glasa javnosti" iz Berlina. On je, takodje, politicki savetnik vise nemackih novinara.