Djindjicev covek na vrhu
Premijer Srbije, Zoran Djindjic, nada se da bi ekonomski guru mogao postati sledeci predsednik Srbije.
Djindjicev covek na vrhu
Premijer Srbije, Zoran Djindjic, nada se da bi ekonomski guru mogao postati sledeci predsednik Srbije.
Ekonomski refoprmisra Miroljub Labus, koji se zalaze za izgradnju veza sa Zapadom, jedan je od najjacih konkurenata nacionalisticki orijentisanom Vojislavu Kostunici na predstojecim izborima za predsednika Srbije, zakazanim za 29.septembar.
Labusa podrzava srpski premijer, Zoran Djindjic, lider vladajuce Demokratske opozicije Srbije, DOS. Njegovom pobedom bila bi obezbedjena dodatna politicka podrska za dalje sprovodjenje i odrzavanje tempa ekonomskih reformi koje je zapocela Djindjiceva vlada. Medju onima koji mu pruzaju podrsku nalazi se i uticajna grupa ekonomskih eksperata poznata kao G17.
Poslednja analiza javnog mnjenja koju je sproveo Stratedžik marketing pokazuje da je u drugoj nedelji septembra Labus vodio ispred Kostunice za dva procenta. Njihovi rezultati bili su 29,2 % prema 27,4 %. Ipak, predvidja se da ce u drugom krugu Vojislav Kostunica dobiti glasove vecine nekadasnjih pristalica Slobodana Milosevica i radikala Vojislava Seselja.
Labusova kampanja odvija se na nacin koji nije ranije vidjen u Srbiji - sa blic posetama mnogim mestima i ulascima u fabrike koje su pred stecajem, sa mnogo rukovanja i razgovora oci u oci sa prolaznicima i radnicima, a ne putem mitinga koji su uobicajeni u predizbornim kampanjama ovdasnjih politicara.
Ponekad ova taktika nosi rizik. U Cacku, u centralnoj Srbiji, Milosevicevi sledbenici su ga gadjali jajima i smecem. Labus im je odgovarao recima: "Ne mozete me uplasiti".
Tokom turneje po svim vecim mestima u Srbiji prate ga najpopularnije licnosti iz G-17 plus - nevladine organizacije eksperata koja je ustanovljena jos u vreme MIlosevica, a dozivela prava priznanja nakon pada, kada su mnogi njeni eksperti nasli mesto u vladinim telima - kao sto su guverner Narodne banke Jugoslavije, Mladjan Dinkic, i srpski ministar finansija, Bozidar Djelic, ali i popularni glumci, pisci i reziseri koji su takodje clanovi te uticajne NVO.
Znajuci da je jedan od gorucih problema Srbije privredna recesije i stopa nezaposlenosti od cak 30 odsto, Labus cesto ponavlja biracima da je taj problem resiv kroz saradnju sa medjunarodnom zajednicom i strane investicije. Onda ce, kako Labus kaze, "svako moci da radi i zaradi".
Glasacko telo Miroljuba Labusa u ovom momentu cini deo stanovnistva koji podrzava srpskog premijera Zorana Djindjica i razume da se bez pomoci Zapada Srbija ne moze izvuci iz trenutne krize i mladjih slojeva biraca, zeljnih brzih ekonomskih i politickih promena.
Analiticari u Srbiji procenjuju da bi Labus mogao da privuce i manji deo nekadasnjeg birackog tela Slobodana Milosevica, iz drzavnog aparata i javnih sluznbi, koji uvek glasa za strucnost i ozbiljnost i koji ima staru komunisticku odbojnost prema tradicionalnim nacionalistima, kakav je Labusov glavni rival u predsednickog trci - Kostunica.
Veruje se da za Labusa moze da bude problem sto predsednicki izbori dolaze prerano za reformsko krilo DOS-a, dok mnoge neprijatne stvari koje prate tranziciju tek uzimaju maha, a pozitivne, poput stranih investicija, beznadezno kasne.
Ipak, to ne znaci da Labus nema sanse da pobedi, jer njegova zivotna biografija pokazuje da je gotovo uvek prolazio bolje nego sto se moglo ocekivati.
Labus je rodjen je u Maloj Krsni, u centralnoj Srbiji, pre 55 godina. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1970, posle cega se opredeljuje za privredno pravo i makroekonomska istrazivanja.
Udaljava se od komunizma i okrece reformskoj ekonomiji posle naucnog usavrsavanja na Kornel univerzitetu, polovinom osamdesetih godina.
U to vreme demonstrativno je napustio Savez komunista Jugoslavije iz revolta sto je njegov danasnji predsednicki rival, Kostunica, tadasnji Labusov kolega asistent, iz politickih razloga udaljen sa Pravnog fakulteta u Beogradu.
Sve politicke protivnike razozužavao je vrednocom i izbegavanjem niskih udaraca prilikom strucnih, pa i politickih rasprava, mada je u neformalnim razgovorima pokazivao veliku tvrdoglavost i retko je odstupao od svog misljenja. U svakodnevnom zivotu i poslu, ljudi iz njegovog okruzenja tvrde da nije pokazivao halapljivost na novac, pa ni agresivnu zelju za napredovanjem.
Labus se politicki angazovao pocetkom devedesetih godina u Demokratskoj stranci - u momentu kada su se u toj partiji zajedno nalazili danasnji rivali - premijer Srbije Zoran Djindjic i predsednik SRJ Vojislav Kostunica. Na parlamentarnim izborima u Jugoslaviji 1993.godiine Labus biva izabran za saveznog poslanika u Vecu gradjana Skupstine SRJ.
Kada sredinom devedesetih godina Djindjic dolazi na celo te partije, Labus postaje jedan od njegovih potpredsednika.
Interesantno je da zbog licnih neslaganja sa Djindjicem Labus podnosi ostavku na to mesto, a tragovi ove afere osecaju se do danasnjeg dana u odnosima izmedju Labusa i Djindica, pa i u odnosima G-17 plus i DS, koji su nategnuti.
Tako njihov danasnji odnos, kada je Labus pristao da bude Djindjicev "covek" u borbi protiv Kostunice, zapravo podseca na brak iz racuna.
Labus ne bi uspeo da organizuje predsednicku kampanju bez znacajne tehnicke podrske Djinjdiceve vlade i DOS-a, koalicije koju ovaj ima za sebe. A Djindjic, zapravo, nema drugog kandidata koji bi tako uspesno mogao parirati Kostunici.
Godine 1999. Labus je stao na celo uticajne nevladine ekspertske organizacije G-17. Pred rusenje Milosevicevog rezima 5. oktobra 2000. godine, ekonomski program ove ekspertske organizacije zvanicno je usvojen kao predizborni program cele demokratske opozicije Srbije, DOS, a G-17 je prakticno prihvacen kao ravnopravan partner DOS-a.
Ipak, obecanje DOS-a da ce nakon prevrata G-17 plus formirati eksperstku vladu SRJ za tranziciono razdoblje nije odrzano - pa je prakticno samo Labus izabran za potpredsednika Vlade SRJ za medjunarodne ekonomske odnose.
Vec u pocetku tog procesa Labus je krajnje otvoreno, pred javnoscu cele Srbije, Kostunici uputio poruku da zemlja ne moze racunati na stranu podrsku i donacije, ako se ne donese odluka o hapsenju Milosevica i njegovom isporucivanju Haskom tribunalu.
On je tada rekao da to nije laka odluka, ali da se ona mora hitno doneti. Od tog trenutka pocinje da se siri jaz izmedju Labusa i Kostunice i pocinje njegovo postepeno priblizavanje Djindjicu.
Srpska javnost Labusa smatra kljucnom osobom u ponovnom uspostavljanju veza Beograda sa Vasingtonom i Njujorkom. Njegova ekipa je veoma brzo nasla zajednicki jezik sa ekspertima Medunarodnog monetarnog fonda.
Zbog toga se Labus i njegov tim smatraju najzasluznijim za reintegraciji SRJ u medjunarodne politicke i finansijske institucije kao sto su UN, MMF, Svetska banka, EBRD, Pakt za stabilnost jugoistocne Evrope, itd.
Posebnu popularnost je stekao kada je prosle zime uspeo da u pregovorima sa Pariskim klubom poverilaca obezbedi otpis 66 odsto drzavnih dugova kod drzava poverilaca SRJ.
Opasnost da Djindjicev rival Kostunica pobedi na izborima i pocne da vrsi pritisak za raspustanje vlade i raspisivanje novih parlamentarnih izbora dodatno je priblizila srpskog premijera Labusu.
Mada bi njegova pobeda u isto vreme bila i Djindjiceva pobeda - to ne znaci da bi Labus pristao da bude Djindjicev pion, sto bi moglo dovesti do novih razilazenja u buducnosti.
Dimitrije Boarov je novinar beogradskog magazina "Vreme".
