IZVESTAJ IZ REGIONA: JORDA ZATRAZIO HITNE MERE UJEDINJENIH NACIJA PROTIV BEOGRADA

Predsednik Haskog tribunala, Klod Zorda (Claude Jorda), pozvao je protekle sedmice u svom godisnjem izvestaju Savet bezbednosti UN-a da izvrsi pritisak na Jugoslaviju kako bi sva lica osumnjicena za ratne zlocine u najkracem roku dospela pred lice pravde.

Nedelju dana pre toga, on je naveo imena jedanaestorice optuzenih Srba, ukljucujuci i aktuelnog srpskog predsednika Milana Milutinovica, koje Jugoslavija jos uvek nije izrucila Sudu.

“Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), vrlo blago receno, saradjuje tek delimicno na prikupljanju dokaza i hapsenju optuzenih, cak i kada je rec o osobama koje su optuzene pre vise godina. Imam na umu pre svega Ratka Mladica, koji je optuzen 24. jula 1995., dakle pre vise od sedam godina!”, stoji u pomenutom izvestaju.

Zorda tvrdi da novi zakon o saradnji s Tribunalom, koji je u Jugoslaviji donet ove godine, “otvoreno krsi odredbe naseg Statuta, pogotovo princip prvenstva”.

U devetom godisnjem izvestaju Tribunala, sudija Zorda kaze da bez dodatnih pritisaka nece biti u stanju da sacini raspored u skladu sa zahtevom koji je ove godine stigao upravo iz Saveta bezbednosti - da sva sudjenja bzdu okoncana do kraja 2008.

“Mi cemo biti u prilici da ispunimo svoje obaveze prema medjunarodnoj zajednici – konkretno, da istrage privedemo kraju otprilike 2004., a sudjenja do isteka 2008. – ali samo ukoliko najvisi politicki, vojni i civilni rukovodioci bez ikakvih odlaganja budu uhapseni i izvedeni pred Tribunal”, tvrdi on.

Zorda je od medjunarodne zajednice trazio i dodatna finansijska sredstva kako bi desetak slucajeva ratnih zlocina (u kojima sudjenja jos nisu pocela) bilo prepusteno novom sudu u Bosni, nadleznom za “krsenja medjunarodnog prava”.

On kaze da lokalni sudski postupci mogu biti provedeni u okviru nacionih sudova, ali da je za podrsku tom sistemu i angazovanje medjunarodnih sudija, koji ce procese voditi zajedno sa svojim bosanskim kolegama, ipak neophodna izvesna svota novca.

“Treba li, medjutim, da vas podsecam da sve dok ratni zlocinci ne budu izvedeni pred sud nece biti moguc istinski, niti trajni mir na teritoriji bivse Jugoslavije? Istorija nas uci da se, sve dok pravda nije potpuno zadovoljena, aveti rata uvek mogu ponovo javiti. To se ponekad desava i nakon nekoliko generacija”.

Sadasnja strategija Suda, napomenuo je Zorda, pociva na prepustanju slucajeva nizim sudskim instancama.

On se pozvao na strategiju koja je s glavnom tuziteljicom Karlom del Ponte (Carla Del Ponte) ugovorena jos u julu, podsecajuci da se i Savet bezbednosti saglasio s tim da prioritet Tribunala treba da budu sudjenja liderima, a ne “manje znacajnim pociniocima”.

U izvestaju je dotaknuto jos nekoliko tema.

Zorda je pozdravio osnivanje udruzenja branilaca angazovanih u Hagu. “Efikasnost rada Medjunarodnog tribunala takodje treba da bude povecana disciplinovanijim pristupom samih pravnih zastupnika”, rekao je on.

Ukazao je i na “postepenu racionalizaciju” zalbenih veca (takodje u cilju vece efikasnosti sudskih postupaka). Tokom 12 meseci koje pokriva izvestaj ona su razmatrala “oko 20 zalbi na privremene odluke i osam zalbi na presude”.

Devetoro novih sudija omogucuje da se pred sudom svakodnevno obavljaju saslusanja u okviru sest slucajeva, umesto u tri (u svakoj od tri sudnice po jedno), kao i da se rasprave najcesce vode u okviru prepodnevnih i popodnevnih sesija. Zorda je medjutim istakao da sudjenja jos uvek traju isuvise dugo, u proseku oko 17 meseci. Od januara je pred Tribunalom vodjena rasprava o ukupno 30 slucajeva, pri cemu je doneto pet presuda koje se odnose na dvanaestoricu okrivljenih.

Chris Stephen je sef kancelarije IWPR-a u Hagu.