Kosovo: Albanske Politicke Stranke Obecavaju Nezavisnost
Pitanje nezavisnosti Kosova je, kao sto se ocekivalo, dominiralo predizbornom kampanjom uoci parlamentarnih izbora u pokrajini pod upravom administracije UN.
Kosovo: Albanske Politicke Stranke Obecavaju Nezavisnost
Pitanje nezavisnosti Kosova je, kao sto se ocekivalo, dominiralo predizbornom kampanjom uoci parlamentarnih izbora u pokrajini pod upravom administracije UN.
Posle prvih slobodnih izbora na Kosovu, novi parlament ce imati mala ovlascenja, ali je, uprkos tome, ovo glasanje sustinski vazno za Albance.
Preko milion ljudi ce glasati na izborima za parlament od 120 poslanickih mesta koji ce izabrati vladu, ministre, premijera i predsednika Kosova.
Pokrajina je pod upravom Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, od juna 1999. godine, pa ce stoga predstavnici nove vlasti koji ce se birati na nedeljnim izborima imati ogranicena ovlascenja.
Ipak, ovi izbori su vazan korak napred u razvoju Kosova, pokrajine u kojoj se deset godina represije centralnih vlasti u Beogradu okoncalo medjunarodnom intervencijom i NATO bombardovanjem koje je trajalo 78 dana. Izbori ce pruziti sansu onima koji budu izabrani da iskazu svoje sposobnosti u postavljanju temelja demokratskim institucijama.
Domaci analiticari smatraju da predizborna kampanja i skupovi sirom Kosova nisu imali nikakvog uticaja na rejting politickih rivala. Oko 20 partija i organizacija ucestvuju na ovim izborima, ali samo tri grupacije dominiraju politickom scenom.
Prema istrazivanju lokalne nevladine organizacije, Kosovske akcije za civilnu inicijativu, KACI, sprovedenog krajem septembra meseca, ocekuje se da ce Demokratski savez Kosova, LDK, osvojiti 52 odsto glasova; Demokratska partija Kosova, PDK, 29 odsto; i Savez za buducnost Kosova, AAK, 11 odsto glasova.
Ovdasnji analiticari tvrde da su na ovim izborima manje bitne partije i njihovi programi od samih lidera politickih stranaka.
Posle rata se smatralo da je lider LDK, Ibrahim Rugova, umereni politicar koji je osmislio i predvodio pasivni otpor Kosova, politicki mrtav zbog sloma njegove politike i sastanaka sa bivsim jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem za vreme sukoba. Rugova je, medjutim, osvojio znacajan broj glasova na lokalnim izborima prosle godine.
Stranku PDK vodi Hasim Taci, bivsi komandant Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, i vodja albanske delegacije na mirovnim pregovorima u Rambujeu i Parizu 1999. godine.
Lider partije AAK Ramus Haradinaj, jos jedan bivsi komandant OVK koji je postao politicar, vodio je najenergicniju kampanju. Zapadne diplomate mu se "udvaraju" govoreci da "veoma brzo uci", uprkos nekim tvrdnjama da je osumnjicen za ratne zlocine.
Haradinaj, za razliku od bivseg saborca Tacija, uspeo je da okupi umerene i iskusne politicare, i da oformi jak tim savetnika.
Vazan deo postizbornog procesa bice pregovori o koalicionoj vladi. Prema misljenju jednog medjunarodnog analiticara, neki zapadni zvanicnici su sugerisali da bi LDK mogla da udje u koaliciju sa AAK, posto veruju da u ovom trenutku ne bi bilo dobro da Kosovom vlada jednopartijska vlada. Politicki zivot na Kosovu posle izbora ce biti slozen. Uprkos medjusobnim razlikama, Albanci i Srbi ce morati da se naviknu da rade zajedno u novim institucijama.
Do odluke da Srbi ucestvuju na izborima se najzad doslo prosle nedelje posto je potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic potpisao sporazum sa sefom UNMIK-a Hansom Hakerupom, 5. novembra.
Ipak, nejasno je na koji ce nacin mnogi Srbi glasati. Vecina od oko 100.000 kosovskih Srba zivi u enklavama pod zastitom KFOR-a. Postoje, takodje, neka neslaganja medju srpskim liderima o izlasku na izbore.
Neki su pozivali na bojkot izbora u znak protesta zbog lose bezbednosne situacije, nedovoljne slobode kretanja i losih zivotnih uslova za Srbe na Kosovu. Oni su, takodje, tvrdili da bi se izlaskom na izbore obezbedio legitimitet novom pokrajinskom parlamentu i vladi sa albanskom vecinom.
Sto se tice same predizborne kampanje, opste je misljenje posmatraca da su mitinzi bili dosadni, a da se na javnim tribinama nije raspravljalo o bitnim stvarima.
Slicno lokalnim izborima u oktobru prosle godine, privreda, kriminal, korupcija, zdravstvena zastita i obrazovanje jedva da su pomenuti. Cak ni problemi u elektrosnabdevanju nisu zavredeli paznju. Jedino se ozbiljno raspravljalo o zaslugama stranackih lidera i, naravno, nezavisnosti Kosova.
Slogan na posterima Demokratskog saveza Kosova, LDK, kojima je oblepljena citava Pristina i ostali gradovi u pokrajini glasi: "Sloboda, demokratija, nezavisnost". Logika je sledeca: osvojili smo slobodu zahvaljujuci intervenciji NATO-a, sada izgradjujemo demokratiju uz pomoc UNMIK-a, a sledeci logicni korak je nezavisnost. Ali LDK ne objasnjava kako misli da postigne ovaj cilj.
PDK ima slicnu poruku: "Buducnost pocinje sutra". Aludirajuci na svoje bivse veze sa OVK, Taci porucuje da su bivsi borci najbolja garancija za buducnost Kosova, njegovu nezavisnost i drzanje Srbije na odstojanju.
AAK tvrdi da ce narod Kosova voditi "ni levo, ni desno, vec samo pravo" - ka nezavisnosti.
Uprkos slaganju svih stranaka o potrebi za nezavisnoscu, UNMIK administracija ima neke druge ideje. Ona je pokusala da jasno stavi do znanja da bi se prema pitanju punog suvereniteta trebalo odnositi krajnje obazrivo.
U intervjuu za RTV Kosovo u utorak, administrator UN Hans Hakerup je izjavio da ce "bilo kakav pokusaj parlamenta da usvoji rezoluciju o nezavisnosti Kosova biti u suprotnosti sa rezolucijom 1244 UN".
Zaista, u novoj vladi Kosova nece biti kljucnih ministarstava; u njoj nece biti ministarstva inostranih poslova, odbrane, unutrasnjih poslova, kao ni ministarstva pravde.
Ironicno je to sto niko ne veruje da bi Kosovo ikada vise moglo biti deo Srbije. Medjutim, medjunarodna zajednica odlaze resavanje pitanja nezavisnosti radi ocuvanja unutrasnje politicke ravnoteze u Srbiji i zbog strahovanja od mogucih nepozeljnih posledica na status Republike Srpske kao i albanske zajednice u Makedoniji.
Pre ili kasnije, posle ovih izbora ce uslediti odluka o politickom statusu Kosova ili ce se ponuditi izvesna nada kosovskim Albancima da ce se ovo pitanje resavati u bliskoj buducnosti. Sadasnji nejasan status pokrajine moze dovesti do nestabilnost u regionu.
Agim Fetahu je IWPR direktor projekta u Makedoniji.
