(Međunarodna pravda/MKSJ: dec 2010/jan 2011)

Piše: Ekipa IWPR-a (TU br. 682, 10. mart 2011.)

Organizatori nagrade namenjene onima koji u Bosni i Hercegovini promovišu etničku toleranciju uvrstili su u uži izbor i jedno etnički meštovito selo – nakon što je o njemu pisano u članku koji je objavio IWPR.

U aprilu prošle godine IWPR je objavio izveštaj o selu Baljvine („Bosna: Selo u kojem nikada nije trijumfovala mržnja“), posvećen jednom od retkih bosanskih mesta u kojem je izbegnuto etničko nasilje koje je tu zemlju razdiralo početkom devedesetih.

Meštani Baljvina hvale svoje selo kao jedino mesto u Bosni u kojem Srbi i Bošnjaci nisu međusobno ratovali – niti tokom Drugog Svetskog rata, niti tokom devedesetih. Smatra se da je lokalna džamija jedina koja u Republiici Srpskoj (RS) – odnosno, srpskom entitetu u Bosni i Hercegovini – nije bila oštećena ili uništena u ratu koji je trajao od 1992. do 1995. godine.

Zahvaljujući IWPR-ovom izveštaju, čija je autorka sarajevska novinarka Marija Arnautović, ovo selo je nedavno ušlo u uži izbor za nagradu koja je ove godine ustanovljena u Banja Luci, i koja će biti dodeljivana grupama i pojedincima koji unapređuju etničku toleranciju i suživot u Bosni i Hercegovini. Nagrada se zove „Hrabro srce“ i biće uručivana svake godine.

Nagradu je obezbedila banjalučka bezbednosna agencija „Sector Security“ – preduzeće koje i samo predstavlja model etničke tolerancije (i o kojem je IWPR u avgustu prošle godine takođe pisao, u tekstu „Bosanska bezbednosna firma primer suživota“).

Devedeset procenata osoblja ove firme čine bivši borci, koji su polovinom devedesetih ratovali jedni protiv drugih.

Osnovano pre deset godina, preduzeće „Sector Security“ je u poslovnom usponu, o čemu govori 1,000 zaposlenih i više hiljada klijenata širom Bosne. Ta kompanija upošljava Bošnjake, Srbe i Hrvate koji su sudelovali u ratu, ali jedni druge više ne doživljavaju kao neprijatelje.

Mnogi od uposlenika kažu da služe za primer ostatku Bosne, a pogotovo političarima, koji tvrde da tri naroda – nakon onoga što se desilo tokom rata – više ne mogu živeti zajedno.

Direktor agencije „Sector Security“, Slaviša Krunić, kaže da se njegova kompanija oduvek bavila humanitarnim radom. Umesto da troše novac na odnose s javnošću i marketing, oni podržavaju povratak izbeglica i međuetničku toleranciju u RS-u. Osim toga, obezbedili su i stipendije za bošnjačku, srpsku i hrvatsku decu, a popravili su i kuće izvesnog broja hrvatskih porodica koje su se po okončanju rata vratile u ovaj entitet.

Krunić kaže da je nagrada „Hrabro srce“ nastala na temelju odluke da se ove godine učini nešto posebno kako bi se obeležila decenija rada kompanije.

„Selo Baljvine je naš apsolutni favorit za nagradu ’Hrabro srce’, jer su njegovi meštani ostali zajedno ne samo tokom Drugog Svetskog i nedavnog bosanskog rata, nego su u teškim vremenima i štitili jedni druge“, kazao je Krunić.

On je dodao i da je za ovo selo saznao čitajući izveštaj IWPR-a koji je objavljen prošlog aprila, te da je bio impresioniran hrabrošću koju su seljani pokazali tokom rata i poštovanjem koje ukazuju jedni drugima.

„Ovo je primer za to kako humanost može da pobedi i u najtežim vremenima“, rekao je Krunić.

Dodao je i da pre no što je pročitao članak IWPR-a nije ni čuo za Baljvine.

„Lokalni mediji ne posvećuju previše pažnje pozitivnim pričama poput ove, a te priče mogu biti neverovatno podsticajne za sve nas koji živimo u ovoj zemlji“, kazao je on.

„Bio sam uistinu ganut kada sam pročitao članak Marije Arnautović u kojem se opisuje odlučnost seljana da, uprkos svim rizicima, štite i pomažu jedni druge. Oni su nam na svom vlastitom primeru pokazali kako Bošnjaci i Srbi mogu živeti zajedno. Eto zbog čega su u užem izboru za ovu nagradu.“

Žiri koji čine istaknuti bosanski novinari proglasiće dobitnika nagrade „Hrabro srce“ na svečanosti koja će u novembru ove godine biti održana u Banja Luci.