GLEDISTE: Sarajevo mirno reaguje na optuznicu protiv Halilovica
Bosnjaci prihvataju politicku neminovnost slanja svojih sunarodnika na sudjenja, ali ih vredja cinjenica da su najveci ratni zlocinci jos uvek na slobodi.
GLEDISTE: Sarajevo mirno reaguje na optuznicu protiv Halilovica
Bosnjaci prihvataju politicku neminovnost slanja svojih sunarodnika na sudjenja, ali ih vredja cinjenica da su najveci ratni zlocinci jos uvek na slobodi.
Odlazak jednog bosnjackog generala na sudjenje u Hagu propracen je stoickim cutanjem zajednice kojoj on pripada - sto je u izrazitom kontrastu sa halabukom koja obicno prati optuznice u ostalim delovima ratom opustosene zemlje.
Ali, tesko je oteti se osecanju da, ispod tog spoljasnjeg mira, postoji snazna a pritajena gorcina medju Bosnjacima, koji veruju da su najvece zrtve zlocina pocinjenih tokom ratnih godina.
Optuzenik je u ovom slucaju general Sefer Halilovic, sadasnji penzioner armije Bosne i Hercegovine (BH) na polozaju ministra za izbeglice u vladi Federacije. On je proteklog utorka stigao u Hag, kako bi se suocio s odgovornoscu za dva masakra koja su se odigrala u septembru 1993.
U jednom od mesta zverstava, u Grabovici, 32 hrvatska civila iz Bosne lisena su zivota. U drugom, koje se odigralo u obliznjem selu Uzdol, ubijeno je 41 vojno i civilno lice hrvatske nacionalnosti. Prema optuznici Halilovic je rukovodio vojnom operacijom, poznatom kao "Neretva 93", tokom koje su se masakri odigrali. Tvrdi se da on nije sprecio zlocine, niti kaznio izvrsioce.
General se dobrovoljno predao Hagu, i ne oseca se ni na koji nacin krivim, barem prema recima svog advokata Faruka Balijagica. Potonji tvrdi da Halilovic u vreme zlocina ne samo da nije bio zapovednik armije BH, nego se nije ni nalazio u Grabovici.
"Brzo cemo se vratiti", obecao je Balijagic pre uzletanja za Hag. Njegov plan odbrane ce mozda podrazumevati svaljivanje krivice za zlocin na tadasnje sarajevsko politicko rukovodstvo, s Alijom Izetbegovicem na celu.
U stvari, mnogo toga sto su Balijagic i Halilovic do sada rekli tesko tereti bosnjacko ratno rukovodstvo. Veci deo tih optuzbi vec je iznesen u Halilovicevoj knjizi "Lukava strategija", objavljenoj u Sarajevu neposredno posle rata.
Vlada Federacije je na vest da je Halilovic optuzen odrzala vanredno zasedanje. Na njemu je bio prisutan i sam Halilovic, a premijer Alija Behmen je naglasio spremnost svoje administracije da se povinuje haskim optuznicama.
Behmen je rekao i da ce se time pomoci utvrdjivanju istine o onome sto se u Bosni dogodilo, aludirajuci na to da, ukoliko vec i Bosnjaci mogu poslati svog sunarodnika na sudjenje, onda i ostale zajednice u zemlji treba da budu spremne na to.
Halilovic je na sednici rekao: "Molio bih vas sve ovdje, Vladu Federacije BiH, da da sve od sebe kako bi svi slucajevi slicni Grabovici bili sto prije procesuirani, pravi krivci kaznjeni, a zlocin individualiziran..."
Treba napraviti ostru razliku izmedju dostojanstvenog drzanja u Halilovicevom slucaju i pristupa srpske i hrvatske bosanske zajednice. Ove potonje svoje osumnjicene za ratne zlocine tretiraju kao heroje i odbijaju poverovati u njihovu krivicu. Ali, to, ipak, ne znaci i da Bosnjaci imaju manje postovanja prema svom "svojim" optuzenicima.
Vise faktora doprinelo je tome da Sarajevo tako disciplinovano odreaguje na Halilovicevo izrucenje.
Pre svega, sam zlocin u Grabovici nije ni izbliza toliko zataskavan koliko ostali zlocini u Bosni. Nijedan odgovoran Bosnjak ne bi mogao, niti cak pokusao da porekne tu pricu, a svima je poznata i doktrina "komandne odgovornosti", utvrdjena kao presedan u mnogim haskim slucajevima.
Narod se u Federaciji ponosi svojom otvorenoscu, koja je omogucila lokalnim medijima da otkriju slucaj Grabovica. On veruje da se time potvrdjuje njegova moralna superiornost nad ostalim zajednicama koje su prikrivale vlastite ratne zlocine i odbile da njihovi heroji izadju pred Tribunal.
Ovakav pristup mogao bi voditi zakljucku koji se mnogima mozda nece dopasti: stepen svesti o vlastitim zlocinima upravo je proporcionalan stepenu u kome je neko patio.
Odnos prema Tribunalu u Hagu - ne primarno kao prema instituciji, vec pre svega kao prema vlastitoj odgovornosti pred istinom - pokazatelj je nivoa vlastitih sloboda i spremnosti da se gradi novo društvo.
Ljudi ovde preziru ono sto vide kao pretezno u-sebe-zagledan pristup srpske i hrvatske zajednice. Nakon Halilovicevog odlaska za Hag, pojavila se i neka vrsta gadjenja nad nacinom na koji su rukovodioci u Republici Srpskoj pozdravili optuzbu protiv njega kao dokaz da "nije samo jedan narod ili vodja odgovoran za ratna dogadjanja".
No, tisina kojom je u Federaciji propracena Haliloviceva predaja krije i duboku frustraciju. Javnost je ubedjena kako medjunarodna zajednica s vremena na vreme propusta da napravi razliku izmedju zrtve i zlocinca, i da je sve to zapocelo jos Dejtonskim mirovnim sporazumom, koji, kao takav, nije proglasio ni pobednike ni porazene.
Bosnjaci prihvataju politicku neminovnost slanja svojih sunarodnika na sudjenja, ali su uvredjeni cinjenicom da se najveci ratni zlocinci jos uvek nalaze na slobodi.
To osecanje nepravde uporno se obnavlja cinjenicama poput onih ko to jos nije u Hagu i zasto, a morao bi biti uhvacen jednako onako kako ovih dana cijela planeta krece u lov na zlocince koji su brutalno prekratili zivote civila u Americi.
Bosnjaci ponajprije gorko šute. Nezadovoljni su sto je to tako. Do kada, opasno je prognozirati.
Zlatko Dizdarevic je komentator sarajevskog nedeljnika "Dani".
