TRANSKRIPTI „MILOŠEVIĆEVIH RAZGOVORA“ PRODATI NA AUKCIJI
Kontroverzni dokumenti prodati su na srbijanskom aukcionom internet-sajtu.
TRANSKRIPTI „MILOŠEVIĆEVIH RAZGOVORA“ PRODATI NA AUKCIJI
Kontroverzni dokumenti prodati su na srbijanskom aukcionom internet-sajtu.
Uprkos sumnjama u njihovu autentičnost, transkripti telefonskih razgovora koje je navodno vodio pokojni predsednik Srbije, Slobodan Milošević, prodati su ovog meseca na internet-aukciji za oko 200 eura.
Telefonski su razgovori najverovatnije snimljeni u periodu od 1995. do 1997. godine, pri čemu se – ukoliko su autentični – među njima nalaze i oni koje je Milošević vodio sa svojim krugom saradnika, kao i sa svetskim liderima.
Transkripti su – po početnoj ceni od 500 dinara (oko šest eura) – bili ponuđeni na srbijanskom internet-sajtu Limundo, gde se prodavac predstavio kao Aleksandra Murić. Pomenuta osoba, kojoj je samo za nekoliko dana trajanja aukcije stiglo preko 50 ponuda, nije želela da komunicira s medijima.
Ona nije htela ni da objasni novinarima kako je došla u posed pomenutih transkripata.
Sve što je rekla bilo je to da su autentične telefonske razgovore snimile hrvatske snage bezbednosti, i to u vreme Miloševićevog boravka u lovačkoj kući u Karađorđevu, nadomak granice sa Hrvatskom.
Od kraja 1995. do maja 1998. godine, Hrvati su navodno, prisluškujući Miloševićev telefon, snimili preko 700 telefonskih razgovora koje je vodio dok je boravio u pomenutom gradu na severu Srbije. Milošević očito nije bio svestan toga da se njegovi telefonski razgovori snimaju.
Navodni odlomci tih razgovora koje je 2002. obelodanio zagrebački nedeljnik Globus izazvali su pravu senzaciju. Na dan njihovog objavljivanja, hrvatska Kancelarija za nacionalnu sigurnost zahtevala je istragu o tome kako su trake „procurile“ i ko je sa materijala uklonio oznaku „strogo poverljivo“.
(Više detalja o transkriptima može se pronaći u izveštaju IWPR-a iz februara 2002., pod naslovom „Miloševićeva dvostruka ličnost“ – vidi http://www.iwpr.net/?apc_state=hENf-250605&l=sr&s=f&o=250605.)
Administratorka pomenutog internet-sajta Limundo – Jelena Smiljković – izjavila je da je veliki broj ljudi pokazao interesovanje za njih.
„Ljudi su želeli da vide o čemu se radi“, kaže ona.
Jedan od transkripata navodno sadrži Miloševićeve razgovore sa srbijanskim zvaničnicima u kojima im on daje jasne instrukcije šta da preduzmu protiv izvesnih opozicionih lidera u Srbiji. Smiljkovićeva kaže da nije proveravala njihovu autentičnost, ali da veruje da su u pitanju kopije originalnih dokumenata.
I novinar beogradskog nedeljnika Vreme, u kojem je već objavljen deo razgovora iz Karađorđeva – Miloš Vasić – izjavio je za IWPR da i on smatra da su dokumenta autentična.
On kaže kako je, uprkos upozorenjima svojih savetnika za bezbednost, Milošević sa te lokacije, za razgovore sa članovima porodice i saradnicima, redovno koristio nezaštićenu telefonsku liniju. Po Vasićevim rečima, to nije bilo preterano mudro, pošto je Karađorđevo svega 15 kilometara udaljeno od hrvatske granice, gde su pak hrvatske tajne službe instalirale stanicu sa najsavremenijim uređajem američke proizvodnje, namenjenim presretanju telefonskih poziva.
„Naravno, oni jesu presretali i snimali Miloševićeve telefonske razgovore. Bio sam u prilici da čujem nekoliko tih snimaka, i kvalitet zvuka je bio savršen“, kazao je Vasić, koji međutim nije otkrio kako je došao u posed tih materijala.
„Vrlo je moguće da je neko od lica koje je radilo u toj stanici sebi načinilo kopiju tih razgovora, sa namerom da ih jednoga dana proda. Smatram da su transkripti koji su prodati na aukciji autentični“, rekao je on.
Među onima koji se u nedavno prodatim dokumentima pojavljuju su i članovi Miloševićeve porodice, kao i partijske kolege – Milan Milutinović, Goran Milinović, Zoran Lilić, Živadin Jovanović i Uroš Šuvaković.
U transkriptima se pominje i bivši urednik značajnog promiloševićevog dnevnog lista Politika i blizak prijatelj porodice Milošević – Hadži Dragan Antić – koji, inače, ne deluje preterano zainteresovano za njih.
„Nisam zabrinut. Što se mene tiče, sve mogu da objave“, izjavio je on za IWPR.
„Mi čak ne znamo ni da li su ti transkripti autentični – mada, lično, nemam nikakav problem s tim. Samo ne razumem koja je bila svrha prodaje tih transkripata na aukciji.“
Istaknuti beogradski advokat, Rajko Danilović, izjavio je da ga sadržaj transkripata – kojeg nagoveštavaju naslovi poput „Nevolje s Radovanom Karadžićem“, „Srbi nisu Kurdi“ i „Zavera protiv Srbije“ – ne interesuje.
„To čak više nije ni istorija, nikoga to ne zanima. Ti transkripti su u tolikoj meri iskorišćeni da su izgubili svaku vrednost i sada se prodaju u bescenje“, kaže on.
Zoran Glavonjić je izveštač RSE-a i saradnik IWPR-a iz Beograda.
Telefonski su razgovori najverovatnije snimljeni u periodu od 1995. do 1997. godine, pri čemu se – ukoliko su autentični – među njima nalaze i oni koje je Milošević vodio sa svojim krugom saradnika, kao i sa svetskim liderima.
Transkripti su – po početnoj ceni od 500 dinara (oko šest eura) – bili ponuđeni na srbijanskom internet-sajtu Limundo, gde se prodavac predstavio kao Aleksandra Murić. Pomenuta osoba, kojoj je samo za nekoliko dana trajanja aukcije stiglo preko 50 ponuda, nije želela da komunicira s medijima.
Ona nije htela ni da objasni novinarima kako je došla u posed pomenutih transkripata.
Sve što je rekla bilo je to da su autentične telefonske razgovore snimile hrvatske snage bezbednosti, i to u vreme Miloševićevog boravka u lovačkoj kući u Karađorđevu, nadomak granice sa Hrvatskom.
Od kraja 1995. do maja 1998. godine, Hrvati su navodno, prisluškujući Miloševićev telefon, snimili preko 700 telefonskih razgovora koje je vodio dok je boravio u pomenutom gradu na severu Srbije. Milošević očito nije bio svestan toga da se njegovi telefonski razgovori snimaju.
Navodni odlomci tih razgovora koje je 2002. obelodanio zagrebački nedeljnik Globus izazvali su pravu senzaciju. Na dan njihovog objavljivanja, hrvatska Kancelarija za nacionalnu sigurnost zahtevala je istragu o tome kako su trake „procurile“ i ko je sa materijala uklonio oznaku „strogo poverljivo“.
(Više detalja o transkriptima može se pronaći u izveštaju IWPR-a iz februara 2002., pod naslovom „Miloševićeva dvostruka ličnost“ – vidi http://www.iwpr.net/?apc_state=hENf-250605&l=sr&s=f&o=250605.)
Administratorka pomenutog internet-sajta Limundo – Jelena Smiljković – izjavila je da je veliki broj ljudi pokazao interesovanje za njih.
„Ljudi su želeli da vide o čemu se radi“, kaže ona.
Jedan od transkripata navodno sadrži Miloševićeve razgovore sa srbijanskim zvaničnicima u kojima im on daje jasne instrukcije šta da preduzmu protiv izvesnih opozicionih lidera u Srbiji. Smiljkovićeva kaže da nije proveravala njihovu autentičnost, ali da veruje da su u pitanju kopije originalnih dokumenata.
I novinar beogradskog nedeljnika Vreme, u kojem je već objavljen deo razgovora iz Karađorđeva – Miloš Vasić – izjavio je za IWPR da i on smatra da su dokumenta autentična.
On kaže kako je, uprkos upozorenjima svojih savetnika za bezbednost, Milošević sa te lokacije, za razgovore sa članovima porodice i saradnicima, redovno koristio nezaštićenu telefonsku liniju. Po Vasićevim rečima, to nije bilo preterano mudro, pošto je Karađorđevo svega 15 kilometara udaljeno od hrvatske granice, gde su pak hrvatske tajne službe instalirale stanicu sa najsavremenijim uređajem američke proizvodnje, namenjenim presretanju telefonskih poziva.
„Naravno, oni jesu presretali i snimali Miloševićeve telefonske razgovore. Bio sam u prilici da čujem nekoliko tih snimaka, i kvalitet zvuka je bio savršen“, kazao je Vasić, koji međutim nije otkrio kako je došao u posed tih materijala.
„Vrlo je moguće da je neko od lica koje je radilo u toj stanici sebi načinilo kopiju tih razgovora, sa namerom da ih jednoga dana proda. Smatram da su transkripti koji su prodati na aukciji autentični“, rekao je on.
Među onima koji se u nedavno prodatim dokumentima pojavljuju su i članovi Miloševićeve porodice, kao i partijske kolege – Milan Milutinović, Goran Milinović, Zoran Lilić, Živadin Jovanović i Uroš Šuvaković.
U transkriptima se pominje i bivši urednik značajnog promiloševićevog dnevnog lista Politika i blizak prijatelj porodice Milošević – Hadži Dragan Antić – koji, inače, ne deluje preterano zainteresovano za njih.
„Nisam zabrinut. Što se mene tiče, sve mogu da objave“, izjavio je on za IWPR.
„Mi čak ne znamo ni da li su ti transkripti autentični – mada, lično, nemam nikakav problem s tim. Samo ne razumem koja je bila svrha prodaje tih transkripata na aukciji.“
Istaknuti beogradski advokat, Rajko Danilović, izjavio je da ga sadržaj transkripata – kojeg nagoveštavaju naslovi poput „Nevolje s Radovanom Karadžićem“, „Srbi nisu Kurdi“ i „Zavera protiv Srbije“ – ne interesuje.
„To čak više nije ni istorija, nikoga to ne zanima. Ti transkripti su u tolikoj meri iskorišćeni da su izgubili svaku vrednost i sada se prodaju u bescenje“, kaže on.
Zoran Glavonjić je izveštač RSE-a i saradnik IWPR-a iz Beograda.
