Karadžić zahteva obustavu suđenja
Bivši predsednik bosanskih Srba kaže kako mu je potrebno vreme za razmatranje novog materijala.
Karadžić zahteva obustavu suđenja
Bivši predsednik bosanskih Srba kaže kako mu je potrebno vreme za razmatranje novog materijala.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 678, 4. februar 2011.)
Radovan Karadžić je ove sedmice uputio zahtev da njegovo suđenje pred Haškim tribunalom na tri meseca bude obustavljeno zbog velike količine materijala koju mu je tužilaštvo nedavno dostavilo.
Taj materijal – oko 32,000 stranica – uglavnom se tiče događaja u brojnim bosanskim opštinama, na koje će se odnositi sledeća faza dokaznog postupka tužilaštva. Trenutno je na suđenju još uvek u toku rasprava o snajperskim i artiljerijskim napadima na Sarajevo, koja traje od aprila. Karadžić zahteva da proces bude obustavljen od 15. februara do 15. maja, osim za nekoliko svedoka čiji su iskazi već zakazani.
On tvrdi da je – pošto je najveći deo novog materijala na srpskom jeziku – samo nekoliko članova njegovog pravnog tima sposobno da ga pregleda. U podnesku je naveo da će vreme koje ne bude koristio za pripremu za suđenje „omogućiti okrivljenom da se od njega ne zahteva da iznosi odbranu u vezi sa dešavanjima po opštinama sve dok ne dobije svu građu koju bi trebalo da dobije pre početka suđenja“, uključujući i dodatni materijal koji se očekuje početkom aprila.
Sudije su u tri ranija navrata Karadžiću izašle u susret kada su u pitanju bili zahtevi za prekid suđenja – na mesec dana prošlog novembra, na nedelju dana prošlog septembra i na dve sedmice prošlog avgusta. U sva tri slučaja je Karadžiću upravo bio stigao materijal koji mu je dostavilo tužilaštvo.
Tužilaštvo još uvek nije odgovorilo na Karadžićev zahtev, a sudije neće doneti odluku o tome sve dok se ono pismeno ne izjasni.
Osim toga, Karadžić zahteva i da sudski zvaničnici više ne nadziru njegove telefonske razgovore, što je inače praksa koja je uobičajena za sve pritvorenike.
Kao osnovu za taj zahtev, koji je uputio 28. januara, Karadžić je iskoristio jedno otkriće portala Wikileaks – telegram Kliforda Džonsona (Clifford Johnson), iz ambasade Sjedinjenih Država u Hagu, u kojem se navode izjave Timotija MekFedena (Timothy McFadden), bivšeg komandanta Pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija.
U tom telegramu – kojeg je Karadžić priložio uz svoj zahtev – MekFeden navodno opisuje znatan deo telefonskih razgovora koje je Milošević vodio sa svojom suprugom Mirjanom Marković.
„Milošević je mogao da manipuliše nacijom, kazao je [MekFeden], ali se borio da uspostavi kontrolu nad sopstvenom suprugom, koja je – nasuprot tome – izgleda vršila upravo takav pritisak na njega“, kaže se u telegramu.
U telegramima se opisuje i Miloševićev muzički ukus, pa se pominje i Frenk Sinatra (Frank Sinatra), kao i „petparački trileri“ koje je čitao.
Karadžić tvrdi da je način na koji je MekFeden obelodanio te podatke „šokantan i uznemirujući.
„Nije poznato u kojoj su meri i da li su uopšte zvaničnici Pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija ili Sekretarijata sa trećim licima raspravljali o podacima koje su u celini ili delimično pribavili prilikom nadzora ili snimanja razgovora dr Karadžića“, naveo je on.
Karadžić, dalje, zahteva i da Sekretarijat od aktuelnog komandira Pritvorske jedinice i svih ranijih komandira (počev od jula 2008.) pribavi izjave pod zakletvom „u vezi sa svim situacijama u kojima su o slučaju dr Karadžića raspravljali sa osobama izvan Sekretarijata i informacijama koje su u tim raspravama otkrivene“.
Predsednik Tribunala, sudija Patrik Robinson (Patrick Robinson), tek treba da odgovori na Karadžićev zahtev.
Na konferenciji za štampu održanoj 26. januara, šef kancelarije Sekretarijata, Martin Petrov, rekao je novinarima da „Tribunal u ovom trenutku nije u stanju da potvrdi autentičnost izveštaja, ali da se ta stvar razmatra.
„Preliminarna analiza navodnog telegrama pokazuje da su mnoga od pitanja koja su u njemu pokrenuta prethodno već bila pominjana u javnosti.“
On je, na primer, naveo da su „detalji u vezi sa svakodnevnim aktivnostima pritvorenika MKSJ-a već godinama dostupni javnosti“.
Petrov je naglasio i „da Tribunal ima jasna pravila koja se tiču tajnosti, i koja važe za svakoga, uključujući pogotovo pripadnike osoblja MKSJ-a. Navodna kršenja tajnosti se uvek istražuju i preduzimaju se odgovarajuće mere“.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
