Cena Marke Za Srbiju
Uvodjenjem nemacke marke kao paralelne valute u Crnoj Gori, moglo bi imati znacajne posledice po ekonomiju Srbije.
Cena Marke Za Srbiju
Uvodjenjem nemacke marke kao paralelne valute u Crnoj Gori, moglo bi imati znacajne posledice po ekonomiju Srbije.
Dusan Vlatkovic, guverner Narodne banke Jugoslavije, nedavno je predkazao da Crna Gora nece objaviti svoj finansijski suverenitet. On je dodao da cak i u slucaju da se to desi, to ne bi imalo veliki uticaj na ekonomiju Srbije. On bi mogao da pogresi dvaput.
Uvodjenjem nemacke marke kao paralelne valute, Crna Gora se nada da ce se zastititi od posledica inflacije nastale zbog nekontrolisanog stampanja novca u Beogradu. Sudeci po crnogorskom Finansijskom vecu, koje je stvoreno iz potrebe da se odredjuje kursna lista, pocetak kursa predstavlja jedna nemacka marka naspram sedamnaest dinara. Zvanicna kursna lista u Jugoslaviji je jedan naprema sest.
Crnogorska vlada naredila je da se cene u prodavnicama navode u obe valute. Objavila je takodje da ce cena benzina porasti za dvadeset i jedan odsto, sirove nafte za deset odsto, struje za devet i po odsto. Penzije i plate drzavnih cinovnika u Crnoj Gori isplacivace se u nemackim markama.
Ovaj korak pozdravljen je od svih partija Djukanoviceve koalicije, ali neke od njih misle da bi se trebalo ici dalje. Sudeci po crnogorskim izvorima, rezerve novca u Podgorici manje su za 130 miliona maraka neophodnih da bi se potpuno napustio dinar i stvorila sopstvena valuta. Ovo je politika za koju se zalaze Steve Hanke, americki ekonomista, savetnik predsednika Mila Djukanovica.
Crnogorski zvanicnici ukazuju da je priliv novca u republiku trenutno 2,2 biliona dinara. Ova procena je kontradiktorna izjavi Vlatkovica, guvernera Narodne banke, koji kaze da je ovaj broj znatno manji, oko 160 miliona dinara. Na prvi pogled, Vlatkovicevo predskazanje da ovaj korak nece bitno uticati na Srbiju izgleda prihvatljivo. Crna Gora doprinosi manje od pet odsto nacionalnog dohotka.
Visi ekonomski strucnjak iz Beograda, Ljubomir Madzar, veruje da ce dinari potpuno nestati sa trzista u Crnoj Gori, posto niko nece biti zainteresovan da prodaje retku robu za sumnjivu valuti.
Ali beogradski bankari kazu da nece biti vecih promena u poslovnoj saradnji sa Crnom Gorom, osim sto ce se u svakodnevnom poslovanju sa ovom republikom primenjivati kursne liste.
Ova izjava uliva nadu da Beograd nece reagovati prema Crnoj Gori na isti nacin na koji je reagovao u Republici Srpskoj, kada je Milorad Dodik ucinio isto. U to vreme, Narodna banka Jugoslavije obustavila je platni promet sa ovim bosanskim entitetom.
Ovaj korak Podgorice mogao bi cak doneti beneficije Srbiji uvodjenjem nestalnog deviznog kursa za novcane transakcije unutar same Srbije. Ovaj se kurs vec primenjuje na crnom trzistu.
Centralna banka u Beogradu mogla bi biti primorana da devalvira dinar. Zvanicni kursni odnos dinara i nemacke marke u Jugoslaviji predstavlja jednu trecinu pocetne razlike koju uvodi Crna Gora. Ovaj disparitet mogao bi poremetiti finansije i povecati nesigurnost javnosti.
Ipak, ukoliko politicko rukovodstvo Beograda reaguje negativno, novi devizni rezim u Crnoj Gori mogao bi naneti stetu ekonomiji u Crnoj Gori i Srbiji. Sa skorasnjim saopstenjem o prestanku svih dinarskih isplata izmedju crnogorskih banaka i preduzeca i Srbije , izgledi su sve mracniji.
Sa svoje strane, Crna Gora ce izgubiti otezavanjem ekonomskog saobracaja sa vecim saveznim partnerom. Jos pre raspada Jugoslavije, Srbija je predstavljala 65 odsto trgovinske razmene unutar same Crne Gore, dok je Crna Gora uzimala samo 4,7 odsto srpske trgovine.
Sa dolaskom na vlast Djukanovica, pre dve i po godine, trgovina izmedju Srbije i Crne Gore je opala i njihove su se ekonomije razisle. Kljucni faktor predstavlja kolicina pomoci koju ce obezbediti Zapad:do sada su se Sjedinjene drzave obavezale na 55 miliona dolara pomoci Crnoj Gori, u toku ove godine.
Dok Crna Gora pocinje da funkcionise u nemackim markama, srpska preduzeca ce verovatno otvarati racune u ovoj republici zbog spoljne trgovine. Ovo ce sigurno imati posledice u Beogradu, posto su sadasnja preduzeca u Srbiji primorana da prodaju Centralnoj banci svoju stranu valutu po zvanicnoj listi od sest dinara za marku. Centralna banka ima monopol nad deviznim transakcijama.
Istovremeno, Crna Gora ce biti u poziciji da diktira kursnu listu izmedju dinara i nemacke marke posto ce moci odmah reagovati ukoliko posumnja da Beograd stampa novac. Ovo bi moglo dovesti do panike u Srbiji i ubrzati pad dinara.
Dimitrije Boarov je ekonomista i novinar iz Novog Sada
