Makedonija: bivsi pobunjenici na politickoj sceni
Albanski politicari se nadaju da ce novi savez integrisati bivse pripadnike ONA u nacionalni politicki blok.
Makedonija: bivsi pobunjenici na politickoj sceni
Albanski politicari se nadaju da ce novi savez integrisati bivse pripadnike ONA u nacionalni politicki blok.
Lider raspustene Oslobodilacke nacionalne armije, ONA, Ali Ahmeti, pokrenuo je novu politicku inicijativu u januaru ove godine i time je bivsi gerilski pokret uveo na makedonsku politicku scenu.
Demokratski savez - Pokret za integraciju postavio je sebi tri formalna cilja: ocuvanje mira, punu implementaciju mirovnog sporazuma iz Ohrida (koji je okoncao rat u Makedoniji 13. avgusta prosle godine) i integraciju Makedonije u evroatlantske strukture.
Iza ovih konkretnih ciljeva krije se Ahmetijeva namera da procisti i ojaca albansku stranacku politicku scenu. Pri tom bi sam Ahmeti imao kontrolu nad albanskim politickim blokom.
Savez ce biti zajednicki pokret koji se sastoji od devet clanova. Trojica ce biti iz bivse ONA i po dvojica predstavnika svake od tri albanske politicke stranke - Demokratske partije Albanaca, DPA, novoformirane i sve popularnije Nacionalne demokratske partije, NDP, i Partije za demokratski prosperitet, PDP.
Medjutim, njihove medjusobne odnose opterecuju medjustranacka borba i licna rivalstva.
Vaznija je, ipak, cinjenica da Arben Dzaferi, lider DPA, najvece politicke grupacije etnickih Albanaca u Makedoniji, podrzava Ahmetijevu inicijativu. Dzaferi tvrdi da ce ova inicijativa "doneti kredibilitet, poslati poruku mira i uspostaviti kontrolu nad negativnom energijom unutar albanske zajednice".
Odnosi sa NDP mogli bi, medjutim, doneti Ahmetiju izvesne probleme.
Prvobitno se predstavljajuci kao borac protiv korupcije, Katriot Hadziredza, lider NDP, se tokom rata priklonio ekstremistickim zahtevima za federalizacijom zemlje.
Ahmeti je pozvao NDP da se pridruzi novom savezu, ali je Redzi jasno stavio do znanja da "odustane od svoje ideje o federalizaciji Makedonije". Redza je pristao na to, ali je pitanje da li ce biti u stanju da kontrolise svoje radikalno clanstvo.
Odnosi izmedju Ali Ahmetija i Imera Imerija, lidera PDP, najstarije albanske politicke partije u Makedoniji, jos su losiji. Problemi su nastali kada je Ahmeti odbacio navodno korumpiranog kandidata koga je Imeri predlozio da zastupa PDP u novom savezu.
Ahmeti je svoj potez pravdao cinjenicom da zeli samo one licnosti koje su zasluzile "poverenje" naroda.
U intervjuu za program na albanskom jeziku na makedonskoj nacionalnoj televiziji prosle sedmice, Imeri je izjavio da nece povuci svog kandidata. Dodao je da "niko nema prava da se mesa u unutrasnje stvari njegove stranke".
Ovo pitanje ce razresiti partijski vrh, ali bi u PDP-u mogla nastupiti kriza ukoliko Imeri ne promeni svoj stav. Neki izvori tvrde da bi Imeri zbog ovog spora mogao cak dati ostavku.
Ukoliko se problemi razrese i postigne jedinstvo, Ahmeti bi mogao da se posveti ostvarivanju svog cilja. On zeli da procisti albansku politicku scenu podmladjujuci poslanicku grupu albanske etnicke zajednice u parlamentu.
Njegov plan je da se uvedu ogranicenja za poslanicke mandate albanskih predstavnika u Sobranju. To bi mu omogucilo da se oslobodi nekih od korumpiranih i nedelotvornih poslanika.
Nezgoda je u tome sto su sadasnji poslanici stekli iskustvo i politicke vestine za koje ce mladima i neproverenim clanovima parlamenta biti potrebne godine.
Albanske parlamentarne partije pozdravljaju politicku transformaciju bivse ONA. Prema Dzaferiju, imperativ je da se njeni pripadnici integrisu u postojece politicke stranke umesto da osnivaju sopstvenu partiju.
U prikrivenoj aluziji na "Lavove", makedonsku paravojnu jedinicu pod patronatom drzavnih organa, Dzaferi je izjavio da se albanska politika krece u suprotnom smeru u odnosu na makedonsku politiku.
"Mi ne pripremamo nase ljude za rat, vec se bavimo demilitarizacijom i ukljucujemo ih u politicki proces", rekao je Dzaferi. Potom je dodao da bi stvaranje zasebne politicke stranke u koju bi usli bivsi pripadnici ONA "bilo rizicno jer bi ih mogli smatrati ekstremistickom i radikalnom grupom".
Ahmeti se slaze sa Dzaferijem. On tvrdi da savez ne bi trebalo posmatrati kao "nacionalni koncept" koji pothranjuje nacionalizam i radikalizam.
"Pre bi ga trebalo posmatrati kao koncept koji okuplja ljude, jaca mirovni proces i demokratiju i promovise integraciju Makedonije, lisene tereta proslosti, u evroatlantske strukture".
Uprkos brojnim znacima saradnje izmedju Ahmetija i Dzaferija, jos uvek je neizvesno da li ce savez opstati cetiri godine kao sto je to zamislio Ahmeti. On veruje da ce se u toku sledece cetiri godine u potpunosti sprovesti Ohridski sporazum.
Ljubomir Frckovski, bivsi makedonski ministar unutrasnjih i inostranih poslova, izjavio je za IWPR da Ahmetiju, mozda, nedostaje neophodno politicko iskustvo da savez odrzi na okupu.
"Ako me pitate da li je Ahmeti uticajan, odgovor je da, ali on tek treba da se isproba u politici", smatra Frckovski.
Drugi analiticari tvrde da Ahmeti nije iskazao nikakve znake autoritarnih tendencija. Umesto toga, smatraju oni, Ahmeti je sklon prihvatanju saveta i konsultovanju sa drugim politickim liderima, pogotovo Dzaferijem, kako bi uoblicio strategiju albanskog saveza.
Ostaje da se vidi da li ce Ahmeti biti u stanju da iz vojnickih cizama uskoci u odelo jednog politicara.
Savez tek treba da finalizira svoje planove, ali medjunarodni posmatraci vec izrazavaju bojazan za buducnost pluralizma medju albanskim politickim strankama.
Jedno je sigurno. Ahmeti ce ubrzo otkriti da politicki zivot nosi znatno drugaciji izazov u odnosu na gerilsku borbu.
Agim Fetahu je direktor projekta IWPR u Makedoniji.
