SUDIJA ISTRAŽUJE KARADŽIĆEVE NAVODE O NAGODBI

On je pozvao švedskog ministra inostranih poslova da iznese sve podatke kojima eventualno raspolaže.

SUDIJA ISTRAŽUJE KARADŽIĆEVE NAVODE O NAGODBI

On je pozvao švedskog ministra inostranih poslova da iznese sve podatke kojima eventualno raspolaže.

Friday, 19 June, 2009
Haški sudija koji je zadužen za pripremu suđenja za ratne zločine Radovanu Karadžiću zatražio je od švedskog ministra inostranih poslova da sa pravnim predstavnicima bivšeg predsednika bosanskih Srba obavi razgovor o navodnoj nagodbi kojom je optuženiku – kako on tvrdi – bila garantovana zaštita od krivičnog gonjenja.



Sudija Ian Bonomi (Iain Bonomy) pozvao je ove sedmice na sudsko saslušanje švedskog ambasadora u Holandiji, Hansa Magnusona (Hans Magnusson), kako bi od njegove zemlje zatražio pomoć u utvrđivanju istinitosti Karadžićevih navoda.



Okrivljeni insistira na tome da je bivši izaslanik Sjedinjenih Država, Ričard Holbruk (Richard Holbrooke), 1996. godine pristao da mu garantuje imunitet od krivičnog gonjenja Haškog tribunala u zamenu za njegovo povlačanje iz političkih struktura bosanskih Srba.



Karadžić je u više navrata tražio da na tu temu obavi razgovor sa švedskim ministrom inostranih poslova, Karlom Biltom (Carl Bildt), pošto tvrdi da je on kao bivši Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu tokom te godine bio blizak Holbrukov saradnik, i da je sudelovao i u razgovorima o njegovom povlačenju sa mesta predsednika.



Okrivljeni je 25. maja sudu podneo zahtev da se – zbog sporazuma koji je pre 13 godina navodno bio postignut s Holbrukom – povuku sve optužbe protiv njega.



U podnesku se navodi da svedoci i dokumentarni dokazi potvrđuju da je Holbruk, na sastancima koji su 18. i 19. jula 1996. bili održani u Beogradu, Karadžiću – u zamenu za njegovo povlačenje iz javnog života – nudio imunitet od krivičnog gonjenja Tribunala.



Holbruk je bio arhitekta Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je krajem 1995. uspostavljen mir u regionu, dok je danas specijalni izaslanik SAD-a za Avganistan i Pakistan; u više je navrata negirao postojanje bilo kakvog sporazuma s Karadžićem.



Sudija Bonomi je ove sedmice naglasio da bi Bilt o svemu što zna trebalo da obavesti Karadžićev tim pravnika.



„Ono što bi bilo korisno jeste potvrda g. Bilta da će sve što zna o ovim stvarima otkriti onima koji pomažu g. Karadžiću [u vođenju odbrane]“, rekao je 3. juna pred sudom sudija Bonomi Magnusonu.



Karadžić tvrdi da mu je Holbruk tokom 1996. na sastancima nudio da – ukoliko se povuče sa mesta predsednika ratnog entiteta bosanskih Srba, Republike Srpske (RS), i ne kandiduje se ni na predstojećim izborima – ne bude krivično gonjen u Hagu.



„U vreme kada su počeli pregovori o sporazumu, nisam sumnjao da mi je Ričard Holbruk obećao da neću biti krivično gonjen pred [Haškim tribunalom] i da on ima moć da to obeća“, piše Karadžić u svom podnesku od 25. maja.



„Dr Karadžić je ispunio svoj deo dogovora. Sada od Tribunala traži da ispuni Holbrukov deo.“



Bivši lider tvrdi da bi Tribunal doneo pogrešnu odluku ukoliko bi mu, uprkos navodnom sporazumu, sudio.



„Optužnica bi trebalo da bude odbačena, ili treba obustaviti postupak, kako Tribunal ne bi bio ukaljan Holbrukovom obmanom“, piše Karadžić u podnesku.



Portparolka Kancelarije tužilaštva (KT) Tribunala, Olga Kavran, izjavila je da će se tužioci u predviđenom roku formalno izjasniti o podnesku, ali je ponovila raniji stav Kancelarije da sporazum poput onog kojeg opisuje Karadžić nema nikakvu pravnu težinu pred Tribunalom.



„Čak i da je takav sporazum postojao, a tužilaštvo nije saglasno sa time da jeste, [stav Kancelarije je da] on ne bi bio pravno validan pred Tribunalom, [i] da jedino Savet bezbednosti [Ujedinjenih nacija] može da donese rezoluciju kojom bi se izmenile nadležnosti Tribunala, a to se nije desilo“, kazala je Kavranova za IWPR.



Magnuson je ove sedmice pred sudom potvrdio kako „ne postoje pravne prepreke“ da Bilt svedoči o sporazumu.



Međutim, rekao je i da razgovor sa Karadžićevim pravnim savetnicima ne bi imao svrhe, pošto – po njegovim rečima – bilo kakav sporazum ove vrste ne bi pred Tribunalom imao nikakvog pravnog efekta.



No, sudija Bonomi tvrdi kako Karadžiću treba pružiti priliku da sprovede istragu o vlastitoj tvrdnji.



„[Karadžić] ima pravo da sarađuje sa svim državama sveta, barem kada je u pitanju utvrđivanje [bilo kakve] činjenične osnove za vlastite tvrdnje“, kazao je sudija.



Magnuson je rekao da će zahtev sudije Bonomija proslediti švedskoj vladi i da će ona dati saglasnost ukoliko Biltu bude naloženo da se pojavi pred sudom.



„Ukoliko bi sudsko veće procenilo da je to neophodno, g. Bilt će biti stavljen na raspolaganje“, rekao je on. Sudija Bonomi je zatražio da švedska vlada na Karadžićev zahtev odgovori do kraja sedmice, naglasivši kako je potrebno da slučaj napreduje, pošto je suđenje sve bliže.



„Brine nas napredak u vezi sa tim pitanjem“, kazao je on. „Neophodno ga je rešiti što pre. Uvek će postojati zabrinutost da će datum početka suđenja biti odlagan sve dok to pitanje bude nerešeno.“



Iako je poslednje pred-sudsko zasedanje zakazano za 20. jul, još uvek nije utvrđen nikakav datum početka suđenja. Smatra se kako je malo verovatno da će suđenje početi pre letnje sudske pauze, koja će trajati od 27. jula do 17. avgusta.



Premda je Karadžić svoj predlog predao 25. maja, sudije mu dozvoljavaju da naknadno priloži i dodatne dokaze o sporazumu i učini ih dostupnim svim stranama.



Sudija Bonomi je pred sudom potvrdio da odgovor na zahtev – koji je okrivljeni uputio UN-u u vezi sa obelodanjivanjem bilo kakvih podataka koji se tiču njihovog učešća u navodnom sporazumu – još uvek nije stigao.



Karadžić nastoji da pokaže kako je Savet bezbednosti – koji je doneo i rezoluciju o osnivanju Tribunala – sudelovao u navodnom sporazumu kojim je njemu bio zagarantovan imunitet, te da je sud otuda obavezan da se toga pridržava.



„Budite sigurni da će ta stvar uskoro biti rešena“, kazao je sudija Bonomi.



„A ukoliko to nije moguće rešiti . . . onda će veće . . . morati da odluči da li da izda nalog [UN-u da odgovori na zahtev] ili ne.“



Karadžić je 21. jula prošle godine uhapšen u Beogradu, gde je živeo prerušen i izbegavao hapšenje 13 godina od okončanja rata u bivšoj Bosni i Hercgovini. Tereti se po 11 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i dve odvojene tačke za genocid.



U optužnici se navodi da je Karadžić odgovoran za zločine progona, istrebljenja, ubistva i prisilnog razmeštanja, koji su „doprineli ostvarivanju trajnog nestanka bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije koju su bosanski Srbi proglasili vlastitom“.



Tužioci nastoje da dokažu da je on politički stajao iza masakra koji je u julu 1995. počinjen nad skoro 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici, kao i iza snajperskih i artiljerijskih napada na grad Sarajevo, u kojima je za 44 meseca opsade poginulo skoro 12,000 civila.



Karadžić je 3. marta odbio da se izjasni o optužbama, pozivajući se na sporazum koji je navodno postigao sa Holbrukom – nakon čega je sudija u optuženikovo ime konstatovao kako on tvrdi da „nije kriv“.



„Imam jedinstven stav u vezi sa čitavom optužnicom“, rekao je Karadžić sudiji Bonomiju pred sudom.



„Ja je osporavam na temelju svog sporazuma sa međunarodnom zajednicom, čiji je predstavnik u to vreme bio g. Ričard Holbruk.



„Ovaj tribunal nema prava da mi sudi.“



Haške sudije su već saopštile da se nikakav navodni sporazum kojim je Karadžiću garantovan imuitet neće odraziti na dešavanja pred sudom.



U odluci koju su doneli 17. decembra 2008., oni su saopštili kako bi „bilo kakva zaštita optuženika za genocid, ratne zločine i/ili zločine protiv čovečnosti pred međunarodnim tribunalom bila nevažeća po međunarodnom pravu“.



Da bi potkrepile tu svoju odluku, sudije su se pozvale na statute i konvencije po kojima ni čelnici država ne uživaju zaštitu od krivičnog gonjenja.



Međutim, Karadžić u svom podnesku tvrdi kako zaštitu nije trebalo da dobije zbog toga što je tada bio na funkciji predsednika države, već kao neko ko je po tom osnovu sarađivao sa međunarodnom zajednicom.



Mada su sudije presudile da mandat tužilaštva Tribunala ne bi bio ugrožen nikakvim navodnim sporazumom sa Holbrukom, Karadžić tvrdi da je – pošto je verovao da je američki diplomata ili postupao u ime Saveta bezbednosti, ili mu je makar delovalo da to čini – sud zapravo obavezan da se pridržava navodnog sporazuma.



Sledeća statusna konferencija je zakazana za 1. jul.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
Frontline Updates
Support local journalists