Milosevic Probija Finansijsku Blokadu
Zapadne zemlje otezavaju sopstvene napore da se prekine priliv gotovog novca jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu.
Milosevic Probija Finansijsku Blokadu
Zapadne zemlje otezavaju sopstvene napore da se prekine priliv gotovog novca jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu.
Zapadne zemlje s jedne strane nastoje da lise Slobodana Milosevica stranih valuta, a s druge odobravaju trgovinsku razmenu izmedju Jugoslavije i Iraka, u vrednosti od vise miliona dolara.
Sjedinjene Drzave, Britanija i Francuska, zemlje koje nastoje da ogranice Milosevicev pristup stranom kapitalu, clanice su veca UN koje je dozvolilo da njegov rezim zaradi milione americkih dolara u trgovini sa Bagdadom.
Ovo otkrice dolazi u vreme kada Evropska unija pokusava da pronadje puteve kojim bi poostrila takozvane "ogranicene sankcije", ciji je cilj da pogode vodece clanove beogradskog rezima.
Milosevic profitira od UN programa Nafta za hranu, koji omogucava Iraku da na otvorenom trzistu prodaje naftu. Prihodi ove trgovine upotrebljavaju se za kupovinu namirnica koje odobrava UN, kako bi se smanjili humanitarni problemi nastali kao proizvod vise godina ekonomskih sankcija.
Vece 661 Ujedinjenih Nacija koje nadgleda program Nafta za hranu, u poslednjih nekoliko godina odobrilo je nekoliko unosnih poslova izmedju preduzaca ciji je vlasnik jugoslovenska vlada, Savezna uprava za snabdevanje i nabavku (FDSP), u Srbiji poznat pod imenom Yugoimport, i irackih vlasti. Bilo koja clanica ovog veca UN moze upotrebiti veto protiv ovih ugovora.
UN je odobrila dva FDSP posla sa Bagdadom 1998.godine koja su vredna oko 3,8 miliona dolara i 18,3 miliona, od kojih je poslednji posao odobren u vreme kada je NATO zapretio da ce intervenisati da bi zaustavio jugoslovensku vojnu ofanzivu na Kosovu. Proslog meseca Yugoimport je objavio da je dobio dozvolu za ugovor vredan 20 miliona dolara i hvalio se da ce ukupna vrednost ugovora porasti na 100 miliona dolara do kraja godine.
Iz UN-a je saopsteno da jos nije doslo do potpisivanja FDSP ugovora ove godine. "Moze se desiti da je Yugoimport vec potpisao ugovor za dalju prodaju psenice, ali mi ne mozemo potvrditi da je ugovor dostavljen na razmatarnje UN", izjavio je potparol UN. "Druga dva ugovora su bila brzo odobrena".
Vece 661 je zamrzlo jos tri zahteva koja su podnela jugoslovenska preduzeca u toku 1999.godine, za prodaju katrana, hidrokortizona, cevi za gume i ventila pod okriljem programa Nafta za hranu. Sjedinjene Drzave se suocavaju sa kritikama zvanicnika Bagdada u toku proslog meseca, jer su blokirale vise irackih ugovora. Ocigledna obustava poslova izmedju Jugoslavije i Iraka verovatno je dosla usred zabrinutosti zbog propusta u finansijskim sankcijama protiv Beograda.
Postoje izvesni nagovestaji da je do ovoga moglo doci zbog strahovanja da Milosevic upotrebljava program Nafta za hranu, da bi dostavio vojnu pomoc Iraku. Vece 661 primorano je da blokira bilo kakav posao za koji se sumnja da se bavi prodajom tehnologije Bagdadu, koja bi mogla omoguciti Saddamu Husseinu da izgradi oruzje za masovno unistavanje. Iako ne postoje direktni dokazi, sve vise se sumnja da bi Jugoslavija mogla biti umesana u takvu trgovinu.
Obavestenja o radu FDSP navode da bi ova ustanova mogla biti u poziciji da pomogne Bagdadu i njegovim vojnim ciljevima. Na web stranici ovog preduzeca kaze se da njemu pripada deset odsto ukupnog izvoza Jugoslavije i da njegove aktivnosti ukljucuju trgovinu vojnom opremom, prenos tehnologije i gradjenje utvrdjenja za vojne baze i aerodrome. Vojna i ekonomska uloga Yugoimporta izbila je na videlo u toku NATO bombardovanja Jugoslavije, za vreme kojeg je ova ustanova bila jedna od meta.
U proslosti su jugoslovenska preduzeca posredovala u izgradnji veceg dela vojne infrastrukture Iraka sudeci po Williamu Arkinu, jednom od savetnika odseka za vojna pitanja, nevladine organizacije Human Rights Watch. Nedavne diskusije na visokom nivou izmedju beogradskih i bagdadskih zvanicnika naglasile su vaznog bezbednosti Iraka.
Posle susreta izmedju zvanicnika srpskog ministarstva za unutrasnje poslove i irackog ambasadora u Jugoslaviji, Sami Saduna, jugoslovenska novinska agencija Tanjug objavila je da je Sadun izjavio da je ocuvanje ekonomske stabilnosti i bezbednosti zemlje predstavljaju prioritet.
Laura Rozen, redovni saradnik Instituta IWPR je novinar cija je specijalnost Balkan.
