SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ KRAJISNIK

Haski tribunal protekle je sedmice, uprkos garancijama cak tri vlade da optuzenik nece pobeci, odbio zahtev Momcila Krajisnika, bivseg predsednika bosanskih Srba, za privremeno oslobadjanje.

Krajisnik je po sesti put podneo takav zahtev. Jugoslavija, njena veca republika Srbija i bosanska Republika Srpska (RS) obecale su da ce se postarati za to da se on pre sudjenja ipak vrati u Holandiju.

Sudije su takodje odbile i zahtev branilaca koji se ticao dodatnih finansijskih sredstava. Jos pre pocetka sudjenja - zapravo, samo u periodu od optuzenikovog hapsenja, aprila 2000., pa do aprila 2002. - na Krajisnikovu odbranu vec je utroseno ukupno 885.750 americkih dolara. Ta suma osetno prevazilazi uobicajene troskove, s obzirom da oni na mesecnom nivou iznose u proseku oko 25.000 dolara.

Jedini izuzetak je Milosevic, koji je odbio da imenuje branioce zato sto ne priznaje sud. Sud je umesto toga odredio trojicu pravnih savetnika, odnosno "prijatelja suda" (amicus curiae), koje je zaduzio da pred sudom stite prava optuzenog.

Njihovi su mesecni troskovi tokom prvih osam meseci sudjenja iznosili preko 70.000 dolara, da bi pocev od jula pali na 45.000 dolara.

Na pravnu zastitu samih optuzenika Tribunal je do sada trosio oko 13 miliona dolara godisnje.

Krajisnikovi advokati tvrde da im je za adekvatnu odbranu i obezbedjivanje postenog sudjenja neophodno barem jos 100.000 dolara, pri cemu bi ta suma pokrila troskove dvojice novih pravnih zastupnika, jednog rukovodioca dokaznog postupka i prateceg osoblja.

Pitanje novca za Tribunal je prilicno bolno: sudjenja za ratne zlocine su veoma skupa, jer podrazumevaju duge intervjue s velikim brojem svedoka i astronomske sudske troskove.

Sudije su konstatovale da garancije RS treba primiti s rezervom, buduci da njena vlada jos uvek nije uhapsila nijedno lice koje je Hag optuzio za ratne zlocine.

Napomenule su i da su garancije Srbije takodje sporne, buduci da je neko propustio da od premijera Zorana Djindjica zatrazi potpis.

Nesto pozitivnije sudije su se izrazile o garancijama Jugoslavije, koje su date nakon usvajanja saveznog zakona o saradnji s Tribunalom. Ali su izrazile i sumnju ce tamosnje vlasti, u slucaju da Krajisnik pobegne, biti kadre da ga pronadju.

Kao svojevremeno najistaknutiji clan rukovodstva RS - koji je ucestvovao u etnickom ciscenju i bio odgovoran za koncentracione logore i bombardovanje Sarajeva - Krajisnik je optuzen za niz zlocina, ukljucujuci i genocid i zlocine protiv covecnosti.

Dejan Brasic (Deyan Brashich) i Nikola Kostic (Nikola Kostich), dvojica Krajisnikovih advokata, Amerikanci su srpskog porekla. Oni su sudu podneli i alternativni predlog, trazeci da citav slucaj bude obustavljen, ukoliko se ne obezbede dodatna sredstva. Usled nedovoljne kolicine novca, tvrde oni, optuzenom navodno nece biti pruzena prilika da se na odgovarajuci nacin brani.

Chris Stephen je sef kancelarije IWPR-a u Hagu.