Ziveti Zivot Kao Behgjet

Kada se Behgjet Pacolli, kosovski Albanac, koji je u centru istrage o primanju mita u Kremlju, sutra ozeni Anom Oxo, najpopularnijom pevacicom Italije, nece se zaliti novca da bi se proslavilo albansko vencanje godine, ako ne i veka.

Cetrdeset i osmogodisnji bilioner, za kog se veruje da je jedan od najbogatijih Albanaca na svetu, naucio je dobro da zivi. Po onome sto je izjavio za "Izvestaj o balkanskoj krizi" u dugackom telefonskom intervju, njegov sadasnji zivot daleko je od skromnih pocetaka pedesetih godina na kosovskom selu.

Iz svoje elegantne poslovnice od roze mermera,u Luganu, Svajcarska, Pacolli kontrolise poslovnu imeriju koja doseze do Juzne Amerike, Srednjeg Istoka, Juzne Afrike, Istocne Evrope i Rusije sa godisnjim prometom od oko bilion dolara.

Iako ga uglavom cene u rodnom Kosovu, Pacolli predstavlja donekle kontroverznu licnost. Pored svakodnevnog izvestavanja o napretku istrage njegovih ruskih poslovnih veza, koje kosovske novine prenose iz strane stampe, njegovo ime povezuje se sa Slobodanom Milosevicem.

Pacolli je rodjen 1951.godine u selu Marevc, 40 kilometara severo-istocno od Pristine kao jedno od desetoro dece. Kao i vecina Kosovara, ona su odrasla u kuci u kojoj nije bilo ni struje i ni vode.

Pacolli je bio najbolji djak osnovne skole, sto mu je pomoglo da dobije skromnu stipendiju za skolovanje u srednjoj skoli u Pristini. Tamo je proveo sledecih cetiri godine, spavajuci u drvenoj baraci, koju je dobio na koriscenje posredstvom ljubaznosti jedne turske porodice. Dva puta sedmicno pesice je prelazio 80 kilometara do kuce i nazad da bi doneo namirnice.

Po zavrsetku srednje skole njegov otac je s ponosom govorio da ce mu sin postati seoski ucitelj, ali je majcinom intervencijom Pacolli poslat u

Hamburg u Nemacku. Sedamnaestogodisnji Pacolli je stigao na zeleznicku stanicu u Hamburgu, gladan i bez dinara. Vlasnik picerije iz Sirije uzeo ga je da mu cisti lokal i placao ga picama.

Ovaj Sirijac mu je pomogao da se upise u skolu, prvo da bi naucio nemacki jezik, a zatim u koledz za spoljnu trgovinu. Da plati skolovanje Pacolli je radio na pristanistu, uceci osnove raznih stranih jezika da bi osigurao da bude izabran za posao istovara pre svih ostalih. Posle tri godine on se vratio na Kosovo naucivsi oko sest stranih jezika i sa fakultetskom diplomom.

Po povratku kuci, Pacolli nije mogao da se zaposli, jer mu niko nije verovao da poseduje diplomu. Najzad je uspeo da nagovori tadasnjeg predsednika kosovske komunisticke partije Mahmuta Bakalija da ga vidi. Dva coveka su se odmah dopala jedan drugom i posle 48 sati Pacolli je dobio posao zvanicnog prevodioca u jednom od najvecih kosovskih preduzeca. Stavise, ovaj odnos ostao je veoma blisak cak i u vreme kada je ova veza postala kriticna za Pacollija.

U toku odsluzenja vojnog roka, Pacolli je bio u kontaktu sa preduzecima sirom Austrije i Nemacke, trazeci posao i uskoro je po zavrsetku vojske primljen u jedno austrijsko preduzece, gde je radio kao komercijalista za Jugoslaviju, Bugarsku, Poljsku i Rusiju. Dve godine kasnije prelazi u Svajcarsku da radi za firmu koju je upoznao u Moskvi.

Pacolli je osamdesetih godina gotovo umro u bolnici u Ljubljani od posledica saobracajnog udesa, gde je dvadesetdevet dana bio u komi. Medicinska sestra je pronasla adresar koji je ispao iz njegovog dzepa, gde je videla Bakalijevo ime. Ona je pozvala ovog partijskog rukovodioca, koji je tada bio poznat sirom Jugoslavije, da ga obavesti o nesreci.

Bakali je urgirao kod svog kolege,predsednika komunisticke partije u Sloveniji, da se obezbedi najbolji slovenacki hirurg koji je iste godine operisao Tita, da mu pomogne.

Pacolli je napunivsi cetrdeset godina odlucio da se osamostali. U vreme raspada Jugoslavije i Sovjetski Saveza, on je verovao da poseduje dovoljno poslovne pronicljivosti, znanja i kontakata da iskoristi mogucnosti koje su mu se pruzale.

Posto je u u zemljama bivseg Sovjetskog Saveza cuo samo pohvale na racun slovenackog projektnog biroa za dizajn, Biro 71, Pacolli je odlucio da ga preuzme. On je od drugog albanskog biznismena pozajmio oko 600,000. nemackih maraka uz interes od 25 odsto koje je ulozio u Biro 71, i tako pomogao u teskoj situaciji za vreme raspada Jugoslavije.

Ovo preduzece je, za uzvrat, pocelo da radi samo za njega. Pacollijev prvi ugovor bio je izgradnja sale za konferenciju od 1000 kvadratnih metara u Sibiru, marta 1992.godine. Zatim su usledili ugovori za izgradnju bolnica, hotela, fabrika na celoj teritoriji bivseg Sovjetskog Saveza, da bi 1993. godine pobedio na konkursu za izgradnju ratom ostecene Bele kuce u Moskvi.

Promet njegove kompanije je bio oko 800 miliona dolara u 1994.godini, vise od bilion dolara u 1995, 1996. i 1997.godine. Te godine je njegovo preduzece zavrsilo rekonstrukciju glavnog grada Kazahstana. Pacolli je tom prilikom postao pocastni gradjanin Kazahstana.

Od tada, u svetlu raznih istraga o poslovanju njegovog preduzeca i narocito policijske racije na njegovo predstavnistvo u januaru ove godine, njegovo se bogatstvo smanjuje. Mabetex i dalje ostaje sedamdeseta po redu najveca svajcarska kompanija.

Pacolli je izjavio za IWPR da su istrage rezultat politicki motivisanih nastojanja da se svrgne sa vlasti ruski predsednik Boris Jelcin. Za sebe kaze da su ga umesali u aferu jer ga je kao stranca bilo najlakse proglasiti glavnim krivcem. Medjutim, on insistira na svojoj nevinosti. Uprkos mesecima istrage, protiv Mabetexa nije podignuta ni jedna optuznica.

Zbog svog bogatstva, Pacolli nije mogao izbeci a da ne bude umesan u kosovsku politiku. Pored svog prijatelja Bakalija, on poznaje i ima vrlo visoko misljenje o vec godinama neprikosnovenom albanskom vodji Ibrahimu

Rugovi. On poziva one koji su kriticno raspolozeni prema Rugovinom pacifizmu da objasne koja bi to alternativna strategija bila bolja. Pacolli se poznaje sa Jakupom Krasniqijem, nekadasnjim potparolom OVK , sada ministrom za rekonstrukciju i razvoj takozvane kosovske prelazne vlade. On licno ne zna karizmaticnog lidera OVK, Hashima Thacija, ali bi voleo da ga upozna.

Pacolli kaze da nije ucestvovao u direktnom finansiranju bilo OVK ili FARK alternativne snage koju je uspostavio bivsi ministar u izgnanstvu Bujar Bukoshi. Niti je dao tri odsto svoje zarade Rugovinoj alternativnoj kosovskoj republici, za vreme 1990., kao sto su to cinili ostali Albanci koji rade u inostranstvu.

On je, medjutim, zaposlio nekoliko hiljada kosovskih Albanaca na projektima sirom sveta koji su tako mogli doprineti zajednickom cilju. On je takodje direktno pomogao mnoge siromasne kosovske porodice.

Po zavrsetku rata, Pacolli je u Luganu uspostavio Fond za organizaciju i rekonstrukciju Kosova (FORK), preko koje je dostavljao pomoc pokrajini. U dogledno vreme, on se nada, ovo ce telo postati neka vrsta projektnog nosioca rekonstrukcije zemlje, uz davanje lokalne podrske stranim firmama koje ucestvuju u ovom procesu. Krasniqi je doputovao iz Pristine da bi prisustvovao svecanom otvaranju Fonda.

Za vreme srpske vojne operacije "Potkovica", sest Pacollijevih rodjaka je poginulo, vise njih je nestalo ili se smatra da su u srpskim zatvorima. Pacolli je uspeo da izvuce najblizu porodicu posto mu je sestra napadnuta i opljackana od strane srpskih snaga 16.marta, oko nedelju dana pre pocetka NATO bombardovanja.

Jos 1983.godine Pacolli je izgradio luksuzne vile za svoju porodicu, sa saunama, prociscivacima vode i generatorom za struju, u predgradju Pristine Ajvalija, sagradjenom u italijanskom stilu.

U toku NATO bombardovanja, Jugoslovenska armija je citavo naselje pretvorila u vojni stab. Posle povlacenja vojske u junu ovo naselje je opljackano.

I pored materijalnih i ljudskih gubitaka, koje je Pacolli preziveo od srpske strane , govori se da je ovaj bilioner u dosluhu sa Milosevicem, cak i da ima specijalne veze sa njegovim bratom Borislavom, jugoslovenskim ambasadorom u Moskvi.

Pacolli odbacuje ove price kao 'apsurdne'. Izgleda da glasine poticu od Mabetexove web strane gde se medju pomenutim podruznim preduzecima pominje i Genex.

Mnogo je preduzeca bivse Jugoslavije, kaze Pacolli, nekada poslovalo pod pokroviteljstvom Genexa pre nego sto je doslo do rascepa zemlje. On naglasava da licno nije poslovao sa ovom ili sa bilo kojom drugom srpskom kompanijom od sedamdesetih godina.

U decembru 1998.godine, u svajcarski listu "Le Temps" objavljen je clanak u kome se tvrdi da je televizijska stanica na albanskom jeziku koji je Pacolli planirao da otvori navodno produzena ruka Milosevica i da Pacolli ima bliske poslovne veze sa Borislavom Milosevicem.

Pacolli tuzi "Le Temps" za klevetu i tvrdi da pre stampanja ovog clanka nije nikada cuo za Borislava Milosevica i da ga do danasnjeg dana nije sreo. Medjutim, jugoslovenski ambasador u Moskvi je mozda bio prisutan na otvaranju hotela "The Golden Ring", koji je pravila kompanija Mabetex, jer je na otvaranju bio prisutan citav diplomatski kor.

Glasine o vezi izmedju Milosevica i Pacollija su se prosirile na Kosovo, objavljivanjem clanka iz "Le Temps".

Pacolli priznaje da se sreo sa Milosevicem dva puta, 7. i 8. marta 1998.godine. Tom prilikom, naglasava Pacolli, on je pokusao da zaustavi dalje krvoprolice posle ubistva u Drenici. Sam sastanak su organizovale ruske kolege.

Pacolli je odleteo u Beograd svojim privatnim avionom, gde je razgovarao sa Milosevicem tri sata , da bi se istog dana vratio u Pristinu gde je imao sastanak sa pokojnim Fehmi Aganijem, Rugovinim predstavnikom i njegovim starim prijateljem Bakalijem. Tom prilikom, Milosevic je odbio da popusti, a albanski celnici su odbili da razgovaraju sa Beogradom bez prisustva posrednika.

Pacolli se sledeceg dana vratio u Beograd, gde je u trominutnom razgovoru sa Milosevicem preneo da mu albanska strana ne veruje. On kaze da mu je Milosevic rekao da albanske vodje mogu ciniti kako im je volje, ali ce zato njihov narod platiti. Posle cekanja od pet sati na beogradskom aerodromu, Pacolli je odleteo.

Pacolli kaze da on licno nema nikakvih politickih ambicija. Ipak, on ce otvoriti televiziju na albanskom jeziku pocetkom sledece godine. Ovaj televizijski program, on se nada, moci ce se gledati u Albaniji, na Kosovu a preko satelita ce stici i do albanske dijaspore.

On ce sledeceg meseca pokrenuti dnevne novine na albanskom jeziku u Luganu pod privremenim nazivom "Exclusive". U Cirihu je vec ranije pokrenuo nedeljne novine na albanskom jeziku Bota Sot.

Uprkos Pacollijevim godinama, vencanje sa tridesetosmogodisnjom pevacicom albanskog porekla Anom Oxo, koja je cetiri puta pobedjivala na San Remo festivalu, njegovo je prvo vencanje.

On ima dve vanbracne kcerke od dvadeset i dve i trinaest godina. Starija je rodjena iz veze sa jednom Australijankom, a mladja je iz veze sa jednom Slovenkom.

Chris Bennet autor je knjige Krvavi pad Jugoslavije i visi urednik IWPR. Laura Rozen pokriva podrucje Balkana za zapadne medije od 1996.