BOSANSKA BORBA ZA OBRAZOVANJE
Pet godina od kraja bosanskog rata, etnicke razlike i razna suparnistva prosirili su se i na skolske ucionice u ovoj republici..
BOSANSKA BORBA ZA OBRAZOVANJE
Pet godina od kraja bosanskog rata, etnicke razlike i razna suparnistva prosirili su se i na skolske ucionice u ovoj republici..
Muslimani u Zavidovicima blokirali su glavni put iz protesta sto hrvatske vlasti ne dozvoljavaju njihovoj deci da prate bosnjacki nastavni program. Hrvatski djaci u Bugojnu uce u pretrpanim privremenim ucionicama, jer im muslimanske vlasti zabranjuju nastavu po hrvatskom obrazovnom programu.
Obrazovanje je postalo novi izvor sukoba u Bosni. Pet godina po zavrsetku rata, etnicke razlike i suparnistva pojavljuju se u skolskim klupama ove republike. Skole u srpskim, hrvatskim i muslimanskim regionima obucavaju djake veoma razlicitim verzijama knjizevnosti, jezika i istorije.
U delovima Bosne koji su pretezno nastanjenim Srbima i Hrvatima, deca pohadjaju nastavu koja se ne razlikuje od nastave u Jugoslaviji i Hrvatskoj. U muslimanskim delovima republike, ucenici uce vrlo malo o ostalim etnickim grupacijama, svi vazni srpski i hrvatski pisci, na primer, iskljuceni su iz nastavnog programa dok se bosnjacki pisci sumnjive knjizevne vrednosti ubacuju na njihovo mesto.
"To je strani nastavni program", tvrdi Ale Kamber, clan saveznog parlamenta, kada su u pitanju hrvatski udzbenici. "U njihovim udzbenicima iz geografije, poznavanju prirode i drustva, Bosni je dodeljeno jedva tri stranice. Ova deca ne uce o gradovima u kojima zive, niti o svojoj domovini".
Poducavanje istorije je polje gde se ispoljavaju najvece razlike, narocito kada je u pitanju jugoslovenski sukob. Ne iznenadjuje sto se sve tri etnicke grupacije veoma razlikuju po pitanju uzroka, kao i samog bosanskog sukoba. U meduvremenu, raste nova generacija bosanske dece koja nasledjuje iskrivljenu perspektivu rata svojih roditelja.
Malo je sta je ucinjeno u ime etnickih manjina koje zive u krajevima nastanjenim predominantno muslimanskim, srpskim i hrvaskim stanovnistvom. Zakonodavstvo nalaze da 30 odsto nastave bude posveceno potrebama ucenika etnicke manjine. Medjutim, malo je skola koje se pridrzavaju ove opcije.
Kancelarija Visokog predstavnika u Bosni pokusava da se pozabavi ovim, na prvi pogled nepremostivim, razlikama u obrazovanju. Sam pokusaj prosle godine da se uvede zajednicki udzbenik zavrsio se sa još vecom konfuzijom. Vlasti pojedinih entiteta zamoljene su da podvuku delove koji im se cine problematicnim. Njihovi komentari obuhvaceni su u poslednjoj verziji udzbenika. Sporni delovi teksta okarakterisani su na sledeci nacin: "materijal cija autenticnost nije potvrdjena, koji moze biti uvredljiv ili voditi pogresnim zakljucivanju". Mnogi ove dodatke smatraju smesnim.
Medjunarodnom strpljenju dosao je nedavno kraj kada je zamenik Visokog predstavnika, Matei Hoffman, upozorio da se vise nece tolerisati ovaj "obrazovni aparthejd". Rekao je da stvaranje ujedinjenog skolskog sistema u zemlji predstavlja prioritet OHR.
Proslog meseca bilo je izgleda za optimizam kada su se pod medjunarodnim pritiskim, sve tri strane slozile da ce od sledece skolske godine posebni nastavni programi ukljucivati zasebne delove u kojima se objasnjava civilno i humanitarno pravo kao i kultura, jezik i knjizevnost svih ostalih etnickih grupa.
Istovremeno, dogovoreno je da se udzbenici iz Hrvatske i Jugoslavije izbace u toku sledece dve godine i da vlasti sva tri etniciteta zaposljavaju nastavnike iz razlicitih etnickih grupa.
U nastojanju da se izbegnu barijere u sistemu obrazovanja, Luxembourg je obezbedio donaciju od dva miliona nemackih maraka za projekat koji ima za cilj promovisanje etnicke tolerancije i medjusobnog razumevanja izmedju studenata, roditelja i nastavnika.
Ovaj projekat, “Obrazovanje za mir”, ostvarice se u sest srednjih skola u tri bosanska grada: Sarajevu, Banjaluci i Travniku, uz pomoc akademije Swiss Landegg. Ocekuje se da ce ovaj program poceti da se primenjuje u sledecoj skolskoj godini paralelno sa glavnim nastavnim programom. Postepeno ce poceti da se primenjuje i u ostalim skolama ove republike. "Ideja je da se studenti oslobode etnicke mrznje", rekao je Hoffman.
Ministar obrazovanja u kantonu srednje Bosne, Fahrudin Karakas, pozdravlja ovu inicijativu. "Travnik je bio popriste krvavih etnickih borbi u toku rata i veoma je podeljen. Ukoliko projekat bude uspesno primenjen ovde, onda se moze primenjivati i u ostalim gradovima".
Neki od ucesnika ove seme vec izrazavaju podrsku ovim ciljevima. "Zadovoljna sam sto ce moj desetogodisnji sin moci da uci o ostalim ljudima umesto samo o tome da je njegova nacija bolja i veca od ostalih", kaze samohrana majka, Sanja Hordic. "Ovde smo svi isti, siromasni i nesrecni".
Nermina Durmic-Kahrovic je dopisnik IWPR.
