Nasilje, Skandali I Begunci-Politika Na Bosanski Nacin
Napadi na povratnike, korupcioni skandali i razna politicka manervisanja... Izbori u Bosni su mesecima daleko, a izborna borba kao da je vec pocela.
Nasilje, Skandali I Begunci-Politika Na Bosanski Nacin
Napadi na povratnike, korupcioni skandali i razna politicka manervisanja... Izbori u Bosni su mesecima daleko, a izborna borba kao da je vec pocela.
Muslimanske izbeglice koje su se vratile svojim rodnim kucama u podrucju pod kontrolom bosanskih Srba, probudile su se prosle nedelje uz zvuke snazne eksplozije. Samo nekoliko dana kasnije, federalna policija je otkrila tajno skroviste oruzja, eksploziva i municije, dovoljnih da naoruzaju vod vojske ili da dignu pola sela u vazduh.
Sada se govori da je najveci bosansko-srpski osumnjiceni ratni zlocinac Radovan Karadzic, vidjen u nekadasnjoj muslimanskoj enklavi Srebrenici. To je ujedno i njegovo prvo javno istupanje od 1996.godine.
Muslimanski clan bosanske tripartitnog predsednistva, Alija Izetbegovic se bori protiv navodnih optuzbi korupcije. U medjuvremenu je Haris Silajdzic, ko-premijer udruzene bosanske vlade i najistaknutija mulimanska licnost posle Alije Izetbegovica imao tajni sastanak sa vodecim opozicionim socijal-demokratskim liderom Zlatkom Lagumdzijom.
Iako su izbori zakazani tek u maju sledece godine, zapadne diplomate i lokalni analiticari smatraju da je uzavrelost u incidentima i politickim manervima znak da je izborna kampanja vec pocela.
Muslimani koji su se nedavno vratili njihovim kucama u selima pod srpskom kontrolom, u okolini Gackog, bili su vise puta meta napada prosle nedelje. Najozbiljniji napad se desio u sredu uvece kada je ispaljeno sest granata od 60 milimetara iz minobacaca na njihove domove. Niko nije bio povredjen i povratnici su obecali da ih ovakvi napadi nece oterati.
Za vreme rutinske saobracajne kontrole blizu Mostara, samo nekoliko dana kasnije, federalna policija je otkrila kombi napunjen oruzjem, eksplozivom i municijom. Neidentifikovani vozac je uspeo da pobegne.
Za vreme rata izmedju 1992-1995. godine, u juznoj Bosni vodjene su najzesce borbe izmedju bosanskih Srba,Hrvata i Muslimana. Posle Dejtonskog mirovnog sporazuma, neprijateljska dejstva su prestala, ali ovaj region i dalje ostaje kao jedno od najopasnijih mesta, gde dolazi do sporadicnih incidenata i etnickog nasilja.
Sada je broj incidenata u zemlji u porastu. "Izgleda da su izborne borbe pocele rano ove godine", ironicno je primetio visi medjunarodni izaslanik u Mostaru.
Ekstremisti iz svih etnickih redova prave incidente da bi podsetili pojedine birace da ce nabolje zastiti njihove interese od opasnosti koja im preti od preostale dve zajednice.
Nasilje nije jedini znak da su izbori na vidiku.
Sarajevske dnevne novine Dnevni Avaz, objavile su da su muslimanski povratnici koji su posetili svoje kuce u Srebrenici, videli kako Radovan Karadzic drzi mali javni skup.
Plaseci se hapsenja i izrucenja Haskom sudu za ratne zlocine, Karadzic se krije jos od 1996.godine. Sudeci po svedocenjima koje je preneo Dnevni Avaz, Karadzic je upozorio srpske izbeglice koje zive u Srebrenici da ne nasedaju medjunarodnoj propagandi i da ne napustaju Srebrenicu kako bi se vratili sopsvenim kucama.
Dok medjunarodni zvanicnici istrazuju ove vesti, iz kancelarije viseg izaslanika se moglo cuti da prethodni nalazi podvrdjuju da je covek pod imenom Radovan Karadzic govorio na skupu SDS partije 19 avgusta u Srebrenici, ali da to nije bio ozloglaseni optuzenik. To je u stvari bio Radovan Marko Karadzic, ucitelj jezika, jedan od clanova te partije.
Niko nije niti potvrdio niti negirao mogucnost da je stvarni Karadzic mogao biti prisutan, ali neke diplomate ne iskljucuju da bi se on mogao ponovo javno pojaviti, u pokusaju da pridobije glasove za ekstremne srpske stranke, za koje se smatra da sve vise gube pozicije kod bosansko-srpskih biraca.
U medjuvremenu, u svetlu clanka iz New York Tajmsa u kome se govori o navodnoj siroko rasprostranjenoj korupciji u Bosni, dva sarajevska nezavisna nedeljnika su otpocela sa istrazivanjima licnih poslova Izetbegovica, njegovog sina Bakira i nekih ljudi iz njihovog kruga. I Slobodna Bosna i Dani su objavili clanke koji otkrivaju navodne primere korupcije i kriminala medju muslimanskim rukovodstvom.
Optuzbe za korupciju nisu najveci problem sa kojim se suocava Izetbegovic. Izgleda da je clanstvo njegove strake Demokratske akcije u opadu.
Prvi visoki funkcioner koji je dezertirao SDA bio je bosanski ko-premijer Haris Silajdzic. On je napustio partiju da bi izgradio sopstvenu stranku 1996.godine. Iako je Silajdziceva partija za Bosnu i Hercegovinu (SZBiH) kasnije formirala koaliciju sa SDA, raskol nije premoscen. I dalje razlike izmedju umerene i ekstremne struje u SDA izbijaju na svetlost dana.
Neke od sarajevskih novina prenose glasine da se jos jedan znacajan muslimanski politicar, savezni premijer Edhem Bicakcic sprema da napusti SDA i formira sopsvenu partiju.
Kao umereni tehnokrata Bicakcic ima jaku medjunarodnu podrsku i njegovo napustanje stranke bi predstavljalo velik udarac za Izetbegovica i SDA. Zapadne diplomate spekulisu da bi se sedamdeset i trogodisnji Izetbegovic mogao, uprkos svojim godinama, ponovo kandidovati za predsednika u 2000.godini, ne bi li odrzao svoju stranku.
U medjuvremenu,izgleda da se najjaca opoziciona stranka, Socijal-demokratska partija (SDP) Zlatka Lagumdzije, uspesno nosi sa ranim izbornim pripremama.
Proslog meseca, SDP je postala prva i jednina partija muslimansko-hrvatske federacije koja je otvorila kancelarije u podrucju kojim dominiraju Srbi (vidi 'Lomnjenje kalupa, Edine Becirevic, u izvestaju o Balkanskoj krizi, br 70, 27 avgust 1999.godine). Stavise, sarajevski mediji izvestavaju da je proslog meseca doslo do nekoliko diskretnih susreta izmedju Lagumdzije i Silajdzica.
Mnoge strane diplomate vide Silajdzica i Lagumdziju kao potencilani pobednicki tim, koji bi ne samo oborili Izetbegovicevu SDA partiju vec i omogli da se otkloni zastoj u bosanskoj politici koji je proizvod etnickog glasanja i nacionalnih partija u oba entiteta.
Vreme koje dolazi ce pokazati da li bi medjunarodni uticaj mogao biti dovoljan da se i Lagumdzija i Silajdzic nagovore da se klone medjusobnih razlika i formiraju koaliciju koja bi dovela Bosnu u dvadeset i prvi vek, ili bi ucinila da dvadeset i prvi vek dodje u Bosnu.
Janez Kovac je pseudonim sarajevskog novinara koji trenutno radi za jednu medjunarodnu organizaciju.
