Šešelj poriče da je otkrio zaštićene svedoke
U novom postupku za nepoštovanje suda, tužilaštvo je navelo da je okrivljeni namerno obelodanio njihove lične podatke.
Šešelj poriče da je otkrio zaštićene svedoke
U novom postupku za nepoštovanje suda, tužilaštvo je navelo da je okrivljeni namerno obelodanio njihove lične podatke.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 681, 25. februar 2011.)
Na svom drugom suđenju za uvredu suda, koje je pred Haškim tribunalom počelo ove sedmice, srbijanski nacionalistički političar Vojislav Šešelj je samog sebe proglasio „najvećim neprijateljem Haškog tribunala“ i negirao da je otkrivao podatke o zaštićenim svedocima.
„Osam godina haški tužilac pokušava da me na neki način poveže s ratnim zločinima“, rekao je Šešelj, gestikulirajući rukama. „Tužilaštvo je doživelo fijasko, a ono što pokušavaju sada da učine jeste da iskoriste moj boravak u pritvoru, za koji nema nikakvog opravdanja, i ispune ga presudama i kaznama [za] uvredu suda.“
Šešelj u Tribunalu boravi od 2003. godine, a tereti se po devet tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Reč je o optužbama za ubistvo, mučenje i prisilno raseljavanje, odnosno o zlodelima koja su u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. počinjena u nastojanju da se iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo. Brani se samostalno, a još uvek je i lider Srpske radikalne stranke (SRS), čije je sedište u Beogradu.
Krivični postupak protiv Šešelja je u više navrata odlagan, otkako je u novembru 2007. zvanično započeo sa punih godinu dana zakašnjenja u odnosu na prvobitno zakazani datum. Razlog odlaganja bio je optuženikov štrajk glađu. Tužilaštvo je tek nedavno okončalo svoj dokazni postupak.
Okrivljenom je 2009. već suđeno za uvredu suda, da bi potom bio osuđen na 15 meseci zatvora zbog toga što je u jednoj od svojih knjiga obelodanio poverljive podatke o zaštićenim svedocima.
Za uvredu suda tereti se i u drugom postupku, i to zbog otkrivanja podataka o 11 zaštićenih svedoka.
Šešelj, međutim, tvrdi kako „nikada nije objavio niti jedno ime [zaštićenog] svedoka.
„Sve što sam učinio jeste to da sam objavio svedočenja onih ljudi čije su iskazi iznuđeni, koji su prisiljeni da lažno svedoče“, kazao je on, dodajući da su ti svedoci dali „potpuno različite i nove“ iskaze nakon što su razgovarali sa njegovm savetnicima odbrane.
„. . . Ti svedoci su sami obznanili vlastiti identitet“, kazao je Šešelj. „Oni su se saglasili sa time da izjave koje su dali odbrani budu objavljene.“
Tužilaštvo se sa time nije složilo, navodeći da je Šešelj, za razliku od tih svedoka, bio upoznat sa merama zaštite, te da je svesno otkrio njihove lične podatke, što je u pojedinim slučajevima uključivalo i puno ime, adresu, obrazovanje, zanimanje, detalje o njihovim odnosima s tužilaštvom i same njihove iskaze. U drugim slučajevima, on je navodno otkrio njihove lične identifikacione brojeve.
Tužilac Brus MekFarlejn (Bruce MacFarlane) zatražio je od sudija da usvoje i sličan dokaz iz Šešeljeve najnovije knjige, objavljene potkraj prošle godine, kao i iz teksta koji potiče sa optuženikove lične internet-stranice. Sudije su, međutim, odbile da usvoje taj dodatni materijal, tvrdeći da žele da „ograniče obim suđenja“.
Šešelj je na to uzvratio grdnjom na račun sekretarijata zbog „pokušaja da se uništi moja internet stranica.
„Ono što ja jednom odlučim da stavim na svoj sajt ostaje tamo, jednom i zauvek, i niko to ne može uništiti!“
On je rekao da će se, bude li morao da traži novog „distributera“, obratiti svom „velikom prijatelju i lideru korejskog naroda“, Kim Jong-Ilu.
„Njega niko ne može prisiliti da popusti pod bilo kakvim pritiskom koji vrši Haški tribunal, tako da moj sajt neće biti uništen“, kazao je Šešelj. „Mene možete ubiti, ali ne možete uništiti moj sajt. On je postao neuništiv.“
Potom je rekao kako je želeo da ga Tribunal nekoliko godina ranije optuži za ratne zločine.
„Tada bih temelje Tribunala uzdrmao već 1995. ili 1996., time što bih pokazao metode koje [tužilaštvo] koristi“, kazao je Šešelj. „Optužen sam u kasnijoj fazi, ali nikada nisam odustao od namere da to učinim. Učinio sam to u ovoj knjizi.
„Koliko je meni poznato, moguće je da će biti još deset suđenja na kojima ću ja biti optužen. Svakako ću dati sve od sebe da barem još deset postupaka za nepoštovanje suda budu pokrenuti protiv mene. Mene niko neće zaustaviti.
„Kao što je rekao veliki vođa korejskog naroda, Kim Jong-Il: ’Ko god se bori prevashodno u interesu istine i slobode, mora biti spreman da se žrtvuje.’ Ja sledim taj svetli primer i pokazao sam spremnost da se žrtvujem, čak i ukoliko to znači da ću se suočiti sa smrću.“
Tokom relativno kratkog izlaganja, tužilaštvo nije izvodilo svedoke, nego je predočilo brojna dokumenta koja bi trebalo da budu uvrštena u dokaze.
Trebalo je da sam Šešelj vodi dokazni postupak odbrane – a najavio je da namerava da izvede deset svedoka – ali se požalio na to da zbog finansijskih problema nije u prilici da razgovara sa svojim svedocima ili da se konsultuje sa svojim pravnim savetnicima.
Predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) primetio je da pitanje finansiranje spada u nadležnost sekretarijata, te da bi Šešelj to trebalo da raspravi s njima.
Sekretarijat je prethodno odbio da odobri sredstva za suđenje Šešelju, pošto okrivljeni nije dokazao da ne raspolaže odgovarajućim finansijskim resursima; a o ostalim stvarima koje se tiču troškova odbrane trenutno raspravlja žalbeno veće.
Zbog toga je sudija Kvon rekao da će dokazni postupak odbrane u postupku za uvredu suda biti odložen dok se pitanja finansiranja ne reše. Međutim, primetio je da su jedini trenutno slobodni datumi za nastavak postupka – kraj maja ili početak juna.
„Ove ili sledeće godine?“, pitao je Šešelj.
„To je dobro pitanje, g. Šešelj“, odgovorio je uz smešak sudija Kvon.
„Sve što ja kažem biva upisano u međunarodnu pravnu nauku“, uzvratio je Šešelj.
„Ukoliko pokušavate . . . da me navedete da sasvim odustanem od odbrane, onda ne razumete ovu situaciju. Držaću se svojih proceduralnih prava. Koliko je meni poznato, to bi moglo da potraje još deset godina, što znači da je ovo suđenje sada na polovini. A drugo suđenje bi moglo da potraje još 20.“
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
