ISTAKNUTI PRIPADNICI OVK IZA RESETAKA
Sudjenje bivsim albanskim pobunjenicima produbilo je nepoverenje javnosti prema kosovskom pravosudnom sistemu.
ISTAKNUTI PRIPADNICI OVK IZA RESETAKA
Sudjenje bivsim albanskim pobunjenicima produbilo je nepoverenje javnosti prema kosovskom pravosudnom sistemu.
Petorica bivsih visokih pripadnika Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, osudjeni su na ukupno 31 godinu zatvora zbog nezakonitog pritvora i ubistva cetvorice Albanaca.
Ovo kontroverzno sudjenje, koje se zavrsilo 17. decembra u Pristini, bio je prvi sudski proces visoko rangiranim pripadnicima OVK. Vecina kosovskih Albanaca jos uvek ih smatra herojima i oslobodiocima.
Medjunarodno sudsko vece Okruznog suda u Pristini proglasilo je Idriza Balaja, Dauta Haradinaja, Bekima Zekaja, Ahmeta Elsanija i Ramusa Ahmetaja krivim za ubistvo Baskima Balaja, Redze Osaja, Sinana Musaja i Idriza Peje izvrseno u junu 1999. godine.
Sud u nadleznosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, izrekao je Balaju petnaestogodisnju zatvorsku kaznu, Haradinaju i Zekaji petogodisnju, dok su Elsanij i Ahmetaj osudjeni na tri godine.
Daut Haradinaj je brat bivseg komandanta OVK Ramusa Haradinaja - koji sada predvodi Savez za buducnost Kosova, AAK - trecu po velicini politicku stranku u pokrajini. AAK je na oktobarskim izborima osvojila lokalnu vlast u Decanima.
Neposredno nakon sto je sudija Moris de Terenor osudio Dauta Haradinaja na zatvorsku kaznu, lider AAK je optuzio misiju UN da je "organizovala politicki motivisan sudski proces" protiv njegovog brata nazivajuci pravosudni sistem u pokrajini nepravednim.
Tuzilastvo je tvrdilo da je takozvana Dukadjini grupa otela, mucila i usmrtila Balaja, Osaja, Musaja i Peju 25. juna 1999. godine u selu Ratis na zapadu Kosova.
UNMIK je slucaj zasnivao na svedocenju Veselja Muricija, koji je izjavio pred sudom da su ga kidnapovali zajedno sa ostalima, ali da je pobegao kada su ih vodili ka mestu pogubljenja. On je prepoznao petoricu optuzenih kao lica koja su izvrsila napad.
Svedok i cetiri druge zrtve bili su pripadnici Oruzanih snaga Republike Kosovo, FARK, naoruzane grupacije koja je bila rival OVK tokom oruzanih sukoba 1998. i 1999. godine. Ova organizacija je bila tesno povezana sa uticajnim Demokratskim savezom Kosova, LDK.
Odbrana se usredsredila na dokazivanje alibija za optuzene. Advokati su tvrdili da je Daut Haradinaj u vreme kada su se dogodila ubistva vidjen u poseti ranjenim borcima OVK u bolnici u Tirani.
Italijanski lekar Andrea Kadelano pojavio se na sudjenju kao glavni svedok odbrane. On je posvedocio da se susreo sa Haradinajem u vojnoj bolnici u albanskoj prestonici.
Medjutim, bivsi pripadnik Dautove vojne jedinice, Ilir Selimaj, bio je tajni adut tuzilastva. On je svedocio protiv svojih bivsih saboraca u zamenu za oslobadjanje od krivicne odgovornosti.
Opste je misljenje da je ovo sudjenje najtezi test za administraciju Ujedinjenih nacija od preuzimanja kontrole nad pokrajinom 1999. godine. Takodje se veruje da ovaj sudski proces moze izazvati dodatne probleme za mirovne snage sirom regiona.
Hapsenje pripadnika grupe Dukadjini 18. juna izazvalo je metez medju kosovskim Albancima koji jos uvek pripadnike OVK vide kao svoje oslobodioce. U Pristini su se svakodnevno odrzavali protestni skupovi kao i u Haradinajevom uporistu - Decanima.
Protesti su prestali tek kada je Ramus Haradinaj - kljucni igrac u koalicionoj vladi - ubedio demonstrante da ce se pokazati kako je njegov brat nevin.
General Agim Ceku, glavnokomandujuci Kosovskog zastitnog korpusa, izjavio je da je poslednje sudjenje bivsim pripadnicima OVK dovelo do opsteg razocaranja u pravosudni sistem.
Kosovsko pravosudje u nadleznosti UNMIK-a, koji prvenstvo daje medjunarodnim sudijama i tuziocima, kritikuju i Srbi i Albanci zbog pristrasnosti i nedelotvornosti.
Analiticari smatraju da se nezadovoljstvo Albanaca moze dodatno produbiti zbog predstojeceg sudjenja bivsem komandantu OVK, Rustemu Mustafi, Remiju, po osnovu optuzbi za pocinjene ratne zlocine - sto ce biti prvi slucaj te vrste u pokrajini.
Mnogi Albanci odbijaju da prihvate cinjenicu da su neki od njihovih boraca pocinili zlocine u kosovskom ratu, koji iskljucivo smatraju svojom legitimnom borbom za slobodu.
Arben Cirezi je politicki analiticar i redovni saradnik IWPR.
