IZVESTAJ IZ REGIONA: SRPSKI EKSTREMISTI SPRECAVAJU IZLOZBU RATNIH FOTOGRAFIJA
Ultranacionalisti, koji su iznudili otkazivanje izlozbe ratnih fotografija, nemaju razloga da strahuju od vlasti.
IZVESTAJ IZ REGIONA: SRPSKI EKSTREMISTI SPRECAVAJU IZLOZBU RATNIH FOTOGRAFIJA
Ultranacionalisti, koji su iznudili otkazivanje izlozbe ratnih fotografija, nemaju razloga da strahuju od vlasti.
Grupa od desetak mladica, koji su na sebi imali majice s natpisom "Radovan Karadzic - Srpski heroj", sprecila je protekle nedelje, u centru Kragujevca, otvaranje izlozbe fotografija nastalih tokom ratova u bivsoj Jugoslaviji.
Noseci plakate na kojima je bila ispisana poruka "S verom u Boga i Otadzbinu", oni su na racun posetilaca izlozbe uputili salve zvizduka i niz uvreda. Strah od vecih nereda nagnao je organizatore da otkazu otvaranje pomenute izlozbe zakazano za 26. avgust, da bi u medjuvremenu potvrdili i da se ona seli na drugo mesto.
Ovo, medjutim, nije prvi put da se izlozba fotografija Rona Haviva, pod naslovom "Krv i med", nasla na udaru srpskih nacionalista. Nju cine fotografije koje prikazuju brutalno ubijene civile, njihove ubice, kao i zatocenike logora Trnopolje u Bosni i Hercegovini.
Izlozba je vec izazvala zestoka protivljenja u Beogradu, Uzicu i Cacku, gde je negativna javna reakcija dostigla vrhunac. Tamo je, pocetkom juna meseca, grupa od cetrdesetak ljudi prekinula pomenutu manifestaciju, tvrdeci da su izlozene fotografije "antisrpske". I dok su fotografije skidane sa zidova, policajci su, potpuno mirno, stajali i posmatrali sta se dogadja.
Sredinom jula, Ivan Zlatic (27) skupo je platio svoj pokusaj da organizuje cacansku izlozbu: pretukla su ga trojica lokalnih pripadnika ekstremne desnice. Sve se zavrsilo s posekotinama na licu i nekoliko slomljenih zuba. Napadaci su kaznjeni sa po 5,000 dinara (85 eura), izuzev predvodnika - Igora Ivanovica - kome je osim toga izrecena i desetodnevna zatvorska kazna.
Buduci da je - nakon pada Slobodana Milosevica, 2000. godine - ekstremna desnica kao politicka snaga potpuno marginalizovana, ona sve cesce nastoji da "namiri dugove" svojih politickih protivnika tako sto ih fizicki napada. Na meti su pripadnici etnickih manjina, nevladinih organizacija, kao i pojedinci koji se bave ljudskim pravima ili na bilo koji nacin podsticu proces istorijskog suocavanja s proteklim ratovima - koji u Srbiji predstavljaju tabu-temu.
Ultranacionalisti su trenutno podeljeni u nekoliko tabora - Obraz, Srpska pravoslavna omladina, Ravnogorski oslobodilacki pokret, skinhedsi i ostali - koji ukupno broje nekoliko hiljada clanova; u pitanju su pretezno mladji ljudi (izmedju dvadesete i tridesete godine). Podrsku im pruza i nekoliko stotina najnasilnijih navijaca srbijanskih fudbalskih klubova - Rada, Crvene Zvezde i Partizana.
Pored toga sto su zagovornici ideje o Velikoj Srbiji, pripadnici svih ovih grupa insistiraju i na tome da su sledbenici Srpske Pravoslavne Crkve (SPC). Oni su neskriveni antisemiti, pokazuju izrazito neprijateljstvo prema homoseksualcima i rasisticki se odnose spram Roma i Albanaca. Slepo verovanje u teorije zavere - po kojima Zapad nastoji da unisti Srbiju i Pravoslavlje - predstavlja zajednicki poziv svih ekstremno desnih grupacija u Srbiji.
Uz povremenu podrsku radikalnog dela svestenstva SPC, ove grupacije su tokom protekle dve godine organizovale panel-diskusije i javne debate sa ciljem velicanja ultranacionalisticke ideologije i ratova koje je Srbija vodila na tlu bivse Jugoslavije. Pre nekoliko meseci, organizacija Obraz pokrenula je i kampanju podrske bivsem lideru bosanskih Srba, Radovanu Karadzicu, koga Hag tereti za ratne zlocine. Tako su svi veci gradovi osvanuli oblepljeni plakatima s Karadzicevim likom, na kojima se nalazio i natpis: "Svaki je Srbin Radovan".
Najtezi incident, koji je u Srbiji za sada izazvala ekstremna desnica, dogodio se prosle godine. Da bi sprecili odrzavanje prve gej-parade u Beogradu, nekoliko hiljada ekstremista okupili su se u centru grada i napali ucesnike povorke. Takodje su provalili i u beogradsku kancelariju podmlatka Socijaldemokratske unije (SDU), stranke koja se zalaze za postovanje ljudskih prava homoseksualaca. Nekoliko clanova SDU je tom prilikom pretuceno.
Zvanicne osude fizickih napada na homosekualce uglavnom su izostale. Izgleda da se vlasti ulaguju tradicionalistickom birackom telu, koje homoseksualizam jos uvek pretezno dozivljava kao neku vrstu bolesti. Urednik beogradskog lista Republika, Mirko Djordjevic, smatra da je ocigledni trijumf "palanackog mentaliteta" u Srbiji povezan s narastanjem populizma i ponovnim jacanjem nacionalizma.
Nasilje koje je ispoljila ekstremna desnica moglo bi se takodje objasniti i "mekim" stavom koji su spram njenih lidera zauzele aktuelne demokratske vlasti, kao i odsustvom bilo kakve javne debate o proteklim ratovima i odgovornosti za ratne zlocine koji su u njima pocinjeni. Usled odsustva takvih rasprava, srpsko javno mnjenje jos uvek smatra da drugi narodi i medjunarodna zajednica snose najveci deo odgovornosti za ratove koji su vodjeni u regionu, kao i da su najvece zrtve svih tih ratova - sami Srbi.
Politicki lideri u zemlji - ukljucujuci i srpskog premijera Zorana Djindjica, kao i jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu - ne pokazuju nikakvu zelju da se uhvate u kostac s tim problemom. U svojoj borbi za politicku prevlast, i Djindjic i Kostunica su zaigrali na kartu patriotizma. Strahujuci od pada popularnosti, oni u raspravi o srpskoj odgovornosti posezu za relativistickim argumentima, tvrdeci da su i svi ostali narodi bivse Jugoslavije pocinili slicne zlocine. Djindjic je, kao izraziti pragmaticar, osetio potrebu da se izjasni na temu ratnih zlocina samo onda kada je od toga zavisila i medjunarodna finansijska podrska Beogradu. Kostunica pak javno dovodi u pitanje kredibilitet Haskog tribunala, tvrdeci da on uglavnom tereti Srbe.
Medjunarodna organizacija za zastitu ljudskih prava kritikovala je pasivnost srpske vlade u pogledu vise puta ponovljenih pokusaja ekstremnih nacionalista da sprece Havivovu izlozbu ratnih fotografija. "Propustajuci da pravovremeno odgovore na ovakvu vrstu nasilja, vlasti ga u sustini tolerisu", kaze Elizabet Anderson, izvrsni direktor Medjunarodne organizacije za ljudska prava (Odeljenje za Evropu i Centralnu Aziju). "Problem proistice iz vladinog odbijanja da se ozbiljno suoci s pitanjem ratnih zlocina koji su u bivsoj Jugoslaviji pocinjeni nad nesrpskim stanovnistvom."
Bogdan Ivanisevic, kao istrazivac jedne od organizacija za podrucje bivse Jugoslavije, kaze da ljudi ocigledno izrazavaju vlastito protivljenje Havivovoj izlozbi iz razloga sto se osecaju slobodnim da tako nesto ucine. A razlog za to, prema Ivanisevicevim recima, lezi u cinjenici da vlasti nisu ulozile nikakav napor da stvore odgovarajucu atmosferu u kojoj bi onda i zlocini nad nesrpskim stanovnistvom zaista bili pravno i moralno osudjeni i kaznjeni.
Zelimir Bojovic je novinar Nemackog drzavnog radija Dojce vele iz Cacka.
