ALBANCI NEZADOVOLJNI NOVIM BEOGRADSKIM SEFOM ZA JUG SRBIJE
Etnicki Albanci upozoravaju Rasima Ljajica da ne racuna na njihovu pomoc u resavanju problema u ovom etnicki podeljenom delu Srbije.
ALBANCI NEZADOVOLJNI NOVIM BEOGRADSKIM SEFOM ZA JUG SRBIJE
Etnicki Albanci upozoravaju Rasima Ljajica da ne racuna na njihovu pomoc u resavanju problema u ovom etnicki podeljenom delu Srbije.
Odluka Beograda da imenuje Rasima Ljajica za sefa Koordinacionog centra za jug Srbije naisla je na podeljene reakcije u ovom napetom, etnicki podeljenom regionu republike.
Dok je medjunarodna zajednica pozdravila ovaj potez, lokalni Albanci su izrazili neodobravanje, a Srbi u regionu konstatovali da to nece promeniti nista bitno na terenu.
Ljajic je zamenio Nebojsu Covca, koji j smenjen sa polozaja sefa Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju pocetkom septembra.
Covic je smenjen nakon sto je njegova stranka odbila da podrzi vladine planove koji se ticu buducnosti Naftne industrije Srbije, NIS. Ljajic, koji je prethodno bio ministar Srbije i Crne Gore za ljudska prava i prava manjina, posle sedmice pozvao je Albance da se vise ukljuce u politicki proces.
“Drzava je ucinila dosta toga da integrise Albance”, rekao je on, misleci na ukidanje kontroverznog izbornog zakona koji je za stranke etnickih manjina predvidjao da one moraju osvojiti odredjeni procenat glasova da bi usle u parlament.
Koordinacioni centar za jug Srbije, sa sedistem u Bujanovcu, osnovan je 2000. godine da bi se okoncao oruzani sukob izmedju vlasti i albanskih pobunjenika iz Oslobodilacke vojske Preseva, Medvedje i Bujanovca, UCPBM.
Mirovni sporazum u kojem je posredovala medjunarodna zajednica potpisan je 21. maja 2001, u selu Konculj u blizini Bujanovca.
Ovim sporazumom pripadnici UCPBM dobili su amnestiju, nakon cega su u julu 2002. organizovani lokalni izbori u tri etnicki mesovite opstine, Bujanovcu, Presevu i Medvedji.
Stranke etnickih Albanaca su trijumfovale u Bujanovcu i Presevu, dok su srpske stranke dobile vlast u Medvedji.
Mada su se albanske stranke ukljucile u lokalne izbore, posle toga su odbile da ucestvuju na republickim i predsednickim izborima. Kraj oruzanog sukoba i odrzavanje demokratskih izbora bili su samo prva faza takozvanog Covicevog plana za juznu Srbiju, a njegove ostale odredbe ukljucivale su ekonomski razvoj i integraciju Albanaca u drzavne institucije.
Koordinacioni centar podeljen je na osam radnih grupa koje se bave problemima poljoprivrede, obrazovanja, ekonomije, kulture i medija, izmedju ostalog.
Vecina analiticara smatra da dolazak Ljajica nece predstavljati znacajniju prekretnicu u srpskoj politici u regionu, a lokalni albanski lideri izrazavaju i znatne rezerve.
Ragmi Mustafa, predsednik Skupstine opstine Presevo i lider Albanske demokratske stranke, DPA, (koja se nije ukljucila u Koordinacioni centar), izjavio je da Ljajic nece biti u stanju da resi nijedno od glavnih spornih pitanja, kao sto su koriscenje nacionalnih simbola i slobodan protok ljudi i dobara prema Makedoniji i Kosovu.
“Necemo se ukljuciti u rad ovog centra jer smatramo da je malo ucinjeno na resavanju stvarnih problema albanske zajednice”, izjavio je Mustafa za Izvestaj o balkanskoj krizi.
Lider Demokratske unije Presevske doline, DUD, Skender Destani, slaze se sa njim. “Njihov poslednji potez samo je politicki trik”, rekao je on, dodajuci da ce ipak sacekati nekoliko meseci pre nego sto donesu konacni sud o novom coveku. Orhan Redjepi, lokalni lider PDP, odbio je da se sretne sa Ljajicem, zbog cinjenice da on nema politicku podrsku u kraju iz koga dolazi, a to je Sandzak na jugozapadu Srbije.
“Ljajic ne uziva dovoljnu podrsku u Sandzaku i zato nije kompetentan da pomaze u resavanju problema u Presevskoj dolini”, kaze Redjepi.
Ljajic je izjavio da se nada da ce nastaviti s radom tamo gde je njegov prethodnik stao. “Coviceva strategija je dala dobre rezultate”, navodno je izjavio prilikom posete u septembru. “Treba da dovrsimo poslove koji su vec zapoceti.”
Ljajic je izjavio da nece vrsiti personalne izmene u Koordinacionom centru jer ne vidi razloge da menja tim koji je postigao “odlicne rezultate pod veoma teskim okolnostima”.
Diplomate pozdravljaju ovo obecanje kontinuiteta. Jedan je izjavio da bi Ljajicevo imenovanje moglo biti od koristi za juznu Srbiju, buduci da su odnosi izmedju Covica i premijera Vojislava Kostunice bili “napeti i to je mozda bila jedna od prepreka u njegovom radu”.
Predstavnici lokalnih Srba nisu negodovali zbog Covicevog odlaska, bilo zato sto ne ocekuju nikakve bitnije promene bilo zato sto od ranije nisu bili zadovoljni njegovim radom.
Nenad Mitrovic, iz Srpske radikalne stranke, SRS, izjavio je da ce Ljajic jednostavno nastaviti s Covicvom politikom, koja je isla “na stetu Srba na jugu Srbije”.
Goran Daskovic, iz Demokratske stranke, DS, takodje se slozio da ce se malo toga promeniti, mada on tako misli iz drugacijih razloga. “Ljajic nema prostora za manevrisanje i uvodjenje sustinskih promena”, kaze on.
“Covicev naslednik prekasno stize”, tvrdi on. "Covic je propustio priliku, jer nijedna druga vlada nece imati iste kolicine novca za investicije na jugu Srbije, a uprkos tome nista nije uradjeno. Nista konkretno nije postignuto.”
Ipak, Dusan Janjic, sef Foruma za etnicke odnose, pozdravio je Ljajicvo imenovanje, i pozvao ga da angazuje ekonomske strucnjake koji ce razviti ovu oblast, jer je to kljuc za lokalnu stabilnost.
“Ukoliko u Srbiji nema takvih ljudi, onda ih treba dovesti iz inostranstva. Ekonomski razvoj mora dobiti najvisi prioritet u ovom regionu”, kaze on, a cini se da je Ljajic slicnog misljenja.
Vlada je ove godine vec investirala 300 miliona dinara (oko 3,5 miliona evra) u tri opstine na jugu Srbije, i oko 3,435 milijardi dinara (oko 40 miliona evra) u poslednje cetiri godine.
Dodatnih 1,55 milijardi dinara (18 miliona evra) stiglo je od stranih donacija i pomoci, sto ukupno cini vise od 5 milijardi dinara, ili 60 miliona evra.
Najveci deo sredstava utrosen je na infrastrukturu, dok su direktne investicije u privredu malobrojne.
Na jugu Srbije nema novih radnih mesta koja su otvorena zahvaljujuci investicijama. I nijedna lokalna javna kompanija jos nije privatizovana, i pored toga sto je pivatizacija kljucni element ekonomske politike srpske vlade.
Ljajic ce morati mnogo toga da ucini da bi vise postigao pod ovakvim okolnostima.
Skender Latifi je glavni urednik TV Presevo.
