ANALIZA: Slucaj Milosevic - sta dalje?
Cini se da zvanicnike Tribunala nije uznemirilo Milosevicevo odbijanje da prizna sud u Hagu.
ANALIZA: Slucaj Milosevic - sta dalje?
Cini se da zvanicnike Tribunala nije uznemirilo Milosevicevo odbijanje da prizna sud u Hagu.
Mada mozda nije rekao sve sto je nameravao da kaze tokom svog prvog pojavljivanja pred Haskim tribunalom u utorak 3. jula, Slobodan Milosevic je ipak uglavnom postigao ono sto je zeleo.
Pojavljujuci se sâm pred sudskim vecem, bez advokata, Milosevic je naterao predsedavajuceg sudiju Ricarda Meja da mu se licno obraca i omoguci mu da govori. Da je ispred njega sedeo branilac, sudija bi advokata, a ne optuzenog, pitao da li zeli da mu se optuznica procita, te da li je njegov klijent spreman da se izjasni odmah, ili u roku od 30 dana kako dopustaju propisi o proceduri krivicnog postupka pred Tribunalom. Time bi se Milosevicu uskratila mogucnost da izgovori te besmrtne reci: "To je vas problem!".
Suocen sa optuzenim bez branioca, sudija Mej je bio primoran da ispolji vise strpljenja i tolerancije nego sto mu je, inace, svojstveno. Milosevic je, tako, dobio sansu da sudnicu pretvori u politicku tribinu. Svestan da nastupa kako pred medjunarodnom tako i pred domacom (srpskom) publikom, Milosevic je svakoj od njih uputio po jednu kratku izjavu na, kako bi se to reklo u Tribunalu, "jeziku koji svi razumeju."
Najpre je, na engleskom sa teskim akcentom, rekao da Tribunal smatra "nelegalnim" jer nije "ustanovljen od strane generalne skupstine Ujedinjenih Nacija" tako da "nema potrebe za braniocem u procesu pred jednim nelegalnim organom".
Ricard Mej, koga je upravo generalna skupstina Ujedinjenih Nacija imenovala za sudiju u tom "nelegalnom organu", u dva navrata - 1997. i 2001. godine, nije nalazio za shodno da, tim povodom, ulazi u polemiku sa optuzenim pruzajuci mu, ipak, priliku da na srpskom jeziku uputi unapred pripremljenu poruku domacoj publici u Jugoslaviji. "Cilj ovog sudjenja je da opravda NATO zlocine pocinjene u Jugoslaviji. Zbog toga je ovaj tribunal lazan."
Ocenjujuci takvo ponasanje optuzenog kao "odbijanje da se izjasni", sudsko vece je u Milosevicevo ime unelo u zapisnik da se okrivljeni "ne oseca krivim". Rasprava je zakljucena, a Milosevic je iz sudnice vracen u pritvorsku jedinicu Ujedinjenih Nacija gde ce boraviti do 27. avgusta, kada je zakazan prvi pretres o stanju u postupku.
Nakon rasprave, Milosevicevi nesudjeni branioci, beogradski advokati Zdenko Tomanovic i Dragan Krgovic, koji su nakon sto je optuzeni odbio da im potpise ovlascenje u Hagu nastupali vise u svojstvu njegovih portparola, saopstili novinarima da optuzeni ne samo sto nece imenovati branioca nego ni ne namerava da se brani od optuzbi, te da ce samo napadati, odnosno optuzivati.
U Tribunalu, barem za sada, ne deluju preterano uznemireni cinjenicom da optuzeni "ne priznaje" sud u Hagu. Zamenik glavnog tuzioca Grejem Bluit je, nakon prvog Milosevicevog pojavljivanja pred sudom 3. jula, za informativni bilten Tribunala izjavio da takvo ponasanje optuzenog ni na koji nacin ne utice na poziciju tuzilastva. Vec ovih dana, tuzilastvo ce, najavio je Bluit, zapoceti proces obelodanjivanja dokaza. Posto optuzeni nije imenovao branioce, dokazni materijal na osnovu kojeg je sudija Dejvid Hant potvrdio optuznicu bice urucen Milosevicu licno.
Od tog trenutka pocece da tece rok pre cijeg isteka optuzeni treba da podnese preliminarne zahteve u pismenoj formi ukoliko zeli da ospori legalnost, legitimitet i jurisdikciju Tribunala, ili optuznicu koja je protiv njega podignuta.
Tuzilastvo tvrdi da je spremno za sudjenje po optuznici za pocinjene zlocine na Kosovu. Ipak ce, medjutim, morati da saceka neko vreme s obzirom da je glavni tuzilac Karla Del Ponte nedvosmisleno izjavila da tuzilastvo planira da u narednih nekoliko meseci protiv Milosevica podigne dodatne optuznice za zlocine pocinjene u Hrvatskoj i Bosni. Milosevic ce morati ponovo da se izjasnjava o svojoj krivici. Takodje ce imati priliku da podnese preliminarne zahteve sudskom vecu po tom osnovu, a sve skupa ce neizbezno prolongirati pripreme za sudjenje koje, po Bluitu, realno ne moze zapoceti pre sredine sledece godine.
Tvrdeci da Tribunal "ne moze optuzenom da nametne branioca", beogradski advokati Tomanovic i Krgovic su prosle sedmice gotovo likujuci izjavili da ce sud, ukoliko to bude zeleo da uradi, morati da menja pravilnik o proceduri.
Mada Kristijan Roud, sef sluzbe pravne pomoci Tribunala, na drugaciji nacin tumaci postojeci pravilnik o proceduri, on priznaje u izjavi za informativni bilten Tribunala da "nema mnogo smisla nametati branioca optuzenom koji ne zeli da saradjuje na svojoj odbrani."
Pod takvim okolnostima, smatra Roud, sudije ce preuzeti na sebe ulogu branilaca. Citav postupak ce se od "antagonistickog", u okviru koga sudije procenjuju dokaze koje prezentiraju suprotstavljene strane, u znacajnoj meri pretvoriti u "istrazni" postupak u kojem sudije igraju mnogo aktivniju ulogu u ispitivanju svedoka i traganju za cinjenicama. Uostalom, haske sudije su cesto stitile optuzene ne samo od agresivnih tuzilaca, vec i od nekompetentnih, lenjih ili korumpiranih branilaca.
Ostaje da se vidi koliko dugo ce se odrzati Milosevicevo "nikad" braniocima i odbrani pred Tribunalom. Od tog njegovog "nikad" je, u proslosti, cesto odustajao ubrzo nakon zauzimanja takvog cvrstog stava.
Pocetkom oktobra 1998. godine je, recimo, izjavljivao da "nikad" nece prihvatiti strane posmatrace na Kosovu, da bi krajem istog meseca ipak pristao na dolazak verifikacione misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, u juznu srpsku pokrajinu. Potom je, tokom vazdusnih udara u prolece 1999. godine, govorio da "nikada" nece prihvatiti prisustvo NATO trupa na jugoslovenskoj teritoriji. U junu mesecu te iste godine, Milosevic se ipak pomirio sa ulaskom KFOR-a na Kosovo.
Konacno, u noci 31. marta ove godine, tokom opsade njegove beogradske rezidencije, Milosevic se zaklinjao da ga "nikada" nece uhapsiti zivog. Ipak je u zoru 1. aprila sproveden u beogradski Centralni zatvor, i tri meseca kasnije u pritvorsku jedinicu Ujedinjenih Nacija u Hagu.
U medjuvremenu, Milosevic se susrece sa nizom advokata koji zele da ga zastupaju u sudskom postupku. "Juce je jedan francuski advokat boravio u Hagu... u ovom trenutku su tamo dvojica kanadskih advokata... u ponedeljak se ocekuje dolazak tri velike grcke advokatske firme... u utorak tri nemacke advokatske kancelarije i u sredu firma g. Remzija Klarka, bivseg americkog drzavnog tuzioca", izjavio je Tomanovic, nesudjeni Milosevicev branilac, po povratku iz Haga u Beograd.
Ako su tacne Tomanoviceve najave, pritvorska jedinica u Seveningenu bi uskoro mogla nalikovati "predsednickoj rezidenciji" kroz koju ce defilovati brojni advokati i potencijalni pravni zastupnici radi "audijencije" kod bivseg jugoslovenskog sefa drzave.
To ce sigurno zadati mnogo glavobolje zvanicnicima Haskog tribunala, pre svega bezbednosne prirode, jer je neophodno proveravati identitet i motive svakog kandidata za "predsednicku audijenciju". Medjutim, Tribunal se mozda nada da ce makar neko od eminentnih advokata sa liste cekanja za "prijem" kod bivseg predsednika posavetovati Milosevica da je u njegovom najboljem interesu da sebi obezbedi sto bolju i sto profesionalniju odbranu.
Mirko Klarin
