POZIVI NA UJEDINJENJE SA KOSOVOM PODIZU TENZIJE

Sveta, pedesetosmogodisnji Srbin iz Preseva, vec razmislja o napustanju kuce na jugu Srbije. “Ne znam sta cemo uraditi ili kuda cemo otici”, kaze on. “Ali drzava nam ne moze pruziti nikakvu ekonomsku pomoc, a stvari su ovde otisle predaleko.”

Iz pretezno srpskog dela Preseva, poznatog kao “Zeleznicka stanica”, gde sada zivi, mogao bi otici u svoju drugu kucu u Smederevu. Ali samo preseljenje nece resiti probleme. “Sta da radim tamo?”, pita se. “Citav radni vek sam proveo ovde. Ali beda je strasna i nema bezbednosti. Ovde nema buducnosti za Srbe.”

Sveta je jedan od mnogih lokalnih Srba koji se plase za buducnost u oblasti koja je udaljena od centralnih vlasti, ekonomski devastirana i etnicki pocepana izmedju Srba i Albanaca – koji se vecinom zalazu za prikljucenje susednom Kosovu.

Pobeda albanskih politickih stranaka koje zagovaraju prikljucenje Kosovu na izborima 19. septembra podstakla je strahovanja Srba da bi se jednog dana mogli naci zatoceni na nezavisnom Kosovu kojim upravljaju Albanci.

Ovakve brige cine se preteranim. Ali, buduci da pregovori o konacnom statusu Kosova treba da pocnu sledeceg proleca – ukoliko do tada medjunarodna zajednica zakljuci da je Pristina ispunila skup postavljenih uslova – Srbija sve odlucnije zahteva kako da ucestvuje u ovim pregovorima tako i da se povedu razgovori o reviziji granice izmedju Srbije i Kosova.

Ragmi Mustafa, lider Demokratske partije Albanaca, DPA, koja je pobedila na izborima u Presevu, izjavio je za IWPR da njegova stranka trazi ujedinjenje podrucja na jugu Srbije na kojima zivi albanska vecina sa Kosovom, ukoliko se oblastima sa vecinskim srpskim stanovnistvom na severu Kosova dozvoli da se ujedine sa Srbijom.

Najveca takva oblast je severna Mitrovica gde zivi oko 16.000 kosovskih Srba, i koja se nalazi pod nezvanicnom kontrolom Beograda. Ova zajednica ima sopstvenu upravu, univerzitet i bolnicu, a sve finansira Vlada Srbije.

“Ovaj region ce se ujediniti sa Kosovom ukoliko dodje do bilo kakvih promena granica na Kosovu, to jest, ako se severno Kosovo ne vrati pod nadleznost Kosova”, izjavio je Mustafa.

U tri pogranicne opstine - Presevo, Bujanovac i Medvedja – zivi oko 70.000 Albanaca koji cine vecinu u odnosu na Srbe. Pozicija Srba narocito je ugrozena u Presevu, jer ih tamo ima samo 3.000 medju 40.000 stanovnika.

Pokusaji da se ove tri opstine prikljuce Kosovo sezu u proslost bar 12 godina. U martu 1992, lokalne albanske stranke organizovale su regionalni referendum o pitanju “teritorijalne politicke autonomije s pravom ujedinjenja sa Kosovom.”

Ishod glasanja nije obavezujuci ni na koji nacin, ali je pomogao da se oblikuje politicka agenda na jugu Srbije, i uznemirio Srbe.

Mustafini radikalni stavovi o novim granicama ocigledno su se dopali albanskim glasacima na jugu Srbije.

DPA je 19. septembra dobila 15 od 38 mesta u skupstini opstine Presevo, dok je umerenija Partija za demokratsku akciju, PDD, koju predvodi Riza Halimi, gradonacelnik Preseva od 1992, pala sa 19 na 12 odbornickih mesta.

Od drugih stranaka, umerena Demokratska unija doline, DUD, osvojila je sest mesta, a radikalna partija demokratskog progresa, PDP, pet.

Mnogi stanovnici regiona ovaj pad popularnosti umerenih stranaka takodje pripisuju njihovom neuspehu u resavanju ekonomskih problema.

“Korupcija cveta u lokalnim strukturama vlasti,” izjavio je jedan dvadesetcetvorogodisnjak, bivsi borac Albanske oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje, koja se borila sa srpskom vojskom i policijom u kratkotrajnom gerilskom ratu 2001. godine.

Halimi je “takodje bio sluga (Nebojse) Covica”, dodao je ovaj mladic, misleci na savetnika srpske vlade za Kosovo, koji je omrazen medju lokalnim Albancima.

Lako je optuzivati politicare da su se “prodali” Srbima. Medjutim, vecina analiticara veruje da je ekonomija, a ne pitanje granica glavni uzrok Halimijevog poraza. Od 40.000 ljudi u opstini Presevo samo njih 2.500 ima stalan posao.

Propadanje datira jos iz devedesetih godina kada je vecina lokalnih fabrika zatvorena, a vlasti Slobodana Milosevica su kod zaposljavanja otvoreno favorizovale Srbe. S padom Milosevica 2000. godine i mirovnim sporazumom iz 2001, kojim je okoncan kratkotrajni oruzani sukob oko Preseva, lokalni Albanci su mislili da ce se stvari promeniti nabolje.

Ali, i pored toga sto je medjunarodna zajednica od tada pomogla neke projekte u regionu, ukupna ekonomska situacija se nije popravila, a lokalni Albanci za to uglavnom krive vladu Vojislava Kostunice. Oni tvrde da vlada nije imala kontakta sa lokalnim albanskim vlastima jos od marta.

Ragmi Mustafa je izjavio za IWPR da je bio u pravu sto je tokom kampanje pokrenuo pitanje ujedinjenja sa Kosovom. “Ne mozemo izbrisati rezultate referenduma iz 1992”, izjavio je. “To bi bilo igranje sa voljom albanske populacije.”

Odbacujuci optuzbe za politicki ekstremizam, on je izjavio da je i Halimi upotrebio referendum iz 1992. u svojoj kampanji, i to “kao adut”.

Nema sumnje da pokret za ujedinjenje sa Kosovom ima siroku podrsku medju Albancima na jugu Srbije.

Orhan Redzepi, lider PDP, stranke koju su osnovali bivsi gerilski borci 2002. godine, izjavio je za IWPR: “Problem Albanaca u Presevskoj dolini nije resen. Albanski narod nikada nije priznao Srbiju kao svoju domovinu.”

Stavise, albanske stranke na jugu Srbije vecinom vec funkcionisu kao ispostave – ili kao partneri – vecih albanskih stranaka unutar Kosova.

Halimiijeva PDA je povezana sa Demokratskim savezom Kosova, DPK, koju predvodi predsednik Kosova, Ibrahim Rugova.

DPA je bliska Demokratskoj partiji Kosova, DPK, Hasima Tacija, a PDP Savezu za buducnost Kosova, AFK, koju predvodi Ramus Haradinaj, nedavno postavljeni premijer Kosova.

Jedino mala stranka DUD nije uspostavila bliske veze sa nekom strankom na Kosovu, i predstavlja se kao umerena opcija, bez veza sa tamosnjim politickim grupama.

Cinjenica da lokalni Srbi na jugu Srbije sada takodje imaju manje predstavnika u lokalnim skupstinama nego ranije predstavlja jos jedan izvor briga za lokalnu zajednicu.

Srpske stranke su izgubile vecinu u opstini Bujanovac, najvecem lokalnom gradu, 2002. godine. U Presevu ce od septembra imati samo jednog predstavnika – sto se jos nikada nije desilo.

Stojadin Ivanovic, lokalni lider Srpskog pokreta obnove, SPO, kaze da dolazak radikalnih albanskih partija na vlast ne mora nuzno biti losa stvar. “Mozda su oni samo otvoreniji (od svojih prethodnika) u pogledu svojih ciljeva”, izjavio je za IWPR.

Ivanovic je rekao da ne strahuje od dramaticnih dogadjaja u regionu, jer lokalna vlast nema velika ovlascenja. “Naravno, bice problema za Srbe, ali bilo ih je i ranije”, dodao je.

Nenad Manic, lokalni lider Demokratske stranke, DS, takodje savetuje uznemirenim lokalnim Srbima da se ne uzbudjuju. “Ne ocekujem znacajniju radikalizaciju situacije”, kaze on. “Verovatno cemo nastaviti… u skladu sa onim sto smo dogovorili sa medjunarodnom zajednicom.”

Povratak na oruzane sukobe u Presevskoj dolini ne izgleda kao nesto verovatno. Ali sve dok je mir nestabilan, a nezadovoljstvo medju lokalnim Albancima nastavlja da raste, strahovi koji uznemiravaju lokalne Srbe tesko ce nestati.

Skender Latifi je novinar na jugu Srbije.

Ovaj clanak je deo specijalnog izdanja novinara iz juzne Srbije koji su pohadjali intenzivnu dvodnevnu radionicu u Nisu, koju je organizovao IWPR u oktobru 2004. godine uz finansijsku podrsku britanske ambasade u Beograde. Kurs je sastavni deo Medjuetnickog medijskog programa obuke za Srbiju ciji je cilj da se okupe lokalni srpski i albanski novinari. Ovaj paket clanaka ima za cilj da baci svetlo na konkretne probleme ove zanemarene regije.