SUĐENJE KARADŽIĆU VEROVATNO NEĆE POČETI PRE SEPTEMBRA
Pred-procesne sudije su od tužilaštva zatražile da pojednostavi slučaj, kako suđenje ne bi predugo trajalo.
SUĐENJE KARADŽIĆU VEROVATNO NEĆE POČETI PRE SEPTEMBRA
Pred-procesne sudije su od tužilaštva zatražile da pojednostavi slučaj, kako suđenje ne bi predugo trajalo.
Malo je verovatno da će suđenje za ratne zločine Radovanu Karadžiću u Haškom tribunalu moći da počne pre septembra, dok bi dokazni postupak tužilaštva – ukoliko obim slučaja ne bude smanjen – mogao da potraje i duže od godinu dana. To je ove sedmice rekao sudija koji je predsedavao pred-procesnim saslušanjem.
Na statusnoj konferenciji koja je održana 1. jula, sudija Ian Bonomi (Iain Bonomy) je saopštio kako raniji predlog da se pred-procesna konferencija održi 20. jula sada deluje nerealistično.
„Malo je verovatno da će ovo suđenje početi pre septembra. Čak ni pred-procesna konferencija, po mojim predviđanjima, neće početi do septembra“, kazao je on.
Optužnica u kojoj se Karadžić – kao bivši predsednik bosanskih Srba – tereti za genocid, zločine protiv čovečnosti i ostale ratne zločine, sastoji se iz četiri glavna elementa.
Prvi se tiče zločina koji su počinjeni usled nastojanja da se sa teritorija koje su snage bosanskih Srba okupirale ili napale u periodu od 1992. do 1995. proteraju bosanski Muslimani i bosanski Hrvati. Drugi se odnosi na zločine počinjene tokom 43 meseca opsade Sarajeva kao bosanske prestonice. Treći je u vezi sa srebreničkim masakrom, koji je 1995. počinjen nad oko 8,000 bosanskih Muslimana. A četvrti se tiče korišćenja pripadnika UN-a kao talaca od strane bosanskih Srba, što se dogodilo iste godine.
Sudija Bonomi je rekao da bi ispitivanje svedoka prema sadašnjim planovima tužilaštva trebalo da potraje više od godinu dana – s obzirom na to da se očekuje kako će biti potrebno ukupno 490 sati da bi se svi oni saslušali. Stoga je zatražio smanjenje obima postupka.
„Ukoliko posmatrate etničko čišćenje [kao jedan od aspekata optužnice protiv Karadžića], odmah se vidi kako nije jasno zbog čega se mora raspravljati o svih 27 opština pojedinačno“, kazao je sudija Bonomi.
„Moglo bi se ispostaviti i to da četvrti element optužnice, uzimanje talaca, naprosto predstavlja element za koji nemamao taj luksuz da se njime bavimo, niti raspolažemo sa dovoljno vremena za to. Moglo bi nam se dogoditi i da nemamo dovoljno vremena da se bavimo i Srebrenicom i Sarajevom.“
Pitanja koja se tiču obima sudskog postupka biće verovatno ponovo raspravljana kada se sud bude ponovo sastao u septembru – kazao je sudija Bonomi.
Na statusnoj konferenciji se i Karadžić – koji namerava da se brani samostalno – pozabavio pitanjem obima optužnice.
„Zaista sam iznenađen time što se tužilaštvo upustilo u tako opsežan poduhvat“, kazao je on.
„Ovo je toliko veliko suđenje, da će potrajati tri godine, a ja ne bih imao ništa protiv ukoliko bi tužilaštvo skratilo ili izbacilo neke stvari i učinilo proces efikasnijim i usredsređenijim.
„Prilično sam uveren u to da ne raspolažu dokazima protiv mene. Oni pokušavaju da me ustrele vazdušnom puškom.“
Da bi opravdao obim dokaznog postupka optužbe, advokat tužilaštva Alan Tiger (Alan Tieger) je skrenuo pažnju na težinu zločina koji se pripisuju okrivljenom.
„Komponente slučaja koje smo izdvojili – navodno etničko čišćenje u periodu od 1992. do 1995., opsada Sarajeva, događaji u Srebrenici – predstavljaju fundamentalna pitanja i mi nameravamo da se njima bavimo na najefikasniji i najbrži način“, kazao je on.
U svom najnovijem dokumentu, kojeg je sudu podneo 29. juna, Karadžić je odbacio sve optužbe i ponovo izrazio uverenje da će biti oslobođen.
„Dr Karadžić namerava da se brani sa poštovanjem i dostojanstveno“, kaže se u tom pred-procesnom podnesku kojeg je potpisao Karadžić. „Ukoliko se zakon pravično primenjuje, i ukoliko se dozvoli iznošenje istine o događajima u Bosni, on je uveren da će ga sudsko veće proglasiti nevinim.“
Karadžić je na ovosedmičnoj statusnoj konferenciji od sudije zatražio i da mu objasni da li je na umu imao septembar 2010. ili septembar ove godine kada je sugerisao da pred-procesna konferencija, koja je trebalo da bude održana 20. jula, bude odložena.
„Materijal kojim ja raspolažem iziskuje mesece i mesece da bi se samo prošlo kroz njega, da bi bio klasifikovan i da bi se timovima odbrane na terenu dala uputstva u pogledu istraga koje treba da sprovedu“, kazao je on.
Karadžić se osvrnuo i na svoja nastojanja da dokaže kako je svojevremeno sklopio sporazum sa bivšim specijalnim izaslanikom Sjedinjenih Država, Ričardom Holbrukom (Richard Holbrooke), koji mu je 1996. navodno garantovao zaštitu od krivičnog gonjenja ukoliko se povuče iz političkog rukovodstva bosanskih Srba. Rekao je i da – u nameri da pokaže kako je takav sporazum postojao – želi da intervjuiše aktuelnog švedskog ministra inostranih poslova i nekadašnjeg Holbrukovog pomoćnika, Karla Bilta (Carl Bildt).
Holbruk poriče da je takav sporazum postojao, dok je Tribunal saopštio kako – čak i da jeste – to ne bi bilo obavezujuće za sam sud.
„G. Bilt je spreman da komunicira sa odbranom, ali je trenutno zauzet zbog činjenice da je počeo da predsedava Evropskom Unijom“, rekao je Karadžić, osvrući se na to što je 1. jula Švedska preuzela šestomesečno predsedavanje EU-om.
„Nadam se da će taj kontakt biti uspostavljen sredinom ovog meseca.“
Iznoseći stavove suda u vezi sa navodnim Holbrukovim sporazumom, sudija Bonomi je Karadžiću rekao: „Veće aktivno razmatra kako da to reši i možda ćete u vrlo kratkom roku saznati tu odluku.“
Sudija Bonomi je još prošlog meseca zatražio od Bilta da sa Karadžićevim pravnim zastupnicima porazgovara o navodnom sporazumu.
Rory Gallivan je saradnik IWPR-a iz Londona.
Na statusnoj konferenciji koja je održana 1. jula, sudija Ian Bonomi (Iain Bonomy) je saopštio kako raniji predlog da se pred-procesna konferencija održi 20. jula sada deluje nerealistično.
„Malo je verovatno da će ovo suđenje početi pre septembra. Čak ni pred-procesna konferencija, po mojim predviđanjima, neće početi do septembra“, kazao je on.
Optužnica u kojoj se Karadžić – kao bivši predsednik bosanskih Srba – tereti za genocid, zločine protiv čovečnosti i ostale ratne zločine, sastoji se iz četiri glavna elementa.
Prvi se tiče zločina koji su počinjeni usled nastojanja da se sa teritorija koje su snage bosanskih Srba okupirale ili napale u periodu od 1992. do 1995. proteraju bosanski Muslimani i bosanski Hrvati. Drugi se odnosi na zločine počinjene tokom 43 meseca opsade Sarajeva kao bosanske prestonice. Treći je u vezi sa srebreničkim masakrom, koji je 1995. počinjen nad oko 8,000 bosanskih Muslimana. A četvrti se tiče korišćenja pripadnika UN-a kao talaca od strane bosanskih Srba, što se dogodilo iste godine.
Sudija Bonomi je rekao da bi ispitivanje svedoka prema sadašnjim planovima tužilaštva trebalo da potraje više od godinu dana – s obzirom na to da se očekuje kako će biti potrebno ukupno 490 sati da bi se svi oni saslušali. Stoga je zatražio smanjenje obima postupka.
„Ukoliko posmatrate etničko čišćenje [kao jedan od aspekata optužnice protiv Karadžića], odmah se vidi kako nije jasno zbog čega se mora raspravljati o svih 27 opština pojedinačno“, kazao je sudija Bonomi.
„Moglo bi se ispostaviti i to da četvrti element optužnice, uzimanje talaca, naprosto predstavlja element za koji nemamao taj luksuz da se njime bavimo, niti raspolažemo sa dovoljno vremena za to. Moglo bi nam se dogoditi i da nemamo dovoljno vremena da se bavimo i Srebrenicom i Sarajevom.“
Pitanja koja se tiču obima sudskog postupka biće verovatno ponovo raspravljana kada se sud bude ponovo sastao u septembru – kazao je sudija Bonomi.
Na statusnoj konferenciji se i Karadžić – koji namerava da se brani samostalno – pozabavio pitanjem obima optužnice.
„Zaista sam iznenađen time što se tužilaštvo upustilo u tako opsežan poduhvat“, kazao je on.
„Ovo je toliko veliko suđenje, da će potrajati tri godine, a ja ne bih imao ništa protiv ukoliko bi tužilaštvo skratilo ili izbacilo neke stvari i učinilo proces efikasnijim i usredsređenijim.
„Prilično sam uveren u to da ne raspolažu dokazima protiv mene. Oni pokušavaju da me ustrele vazdušnom puškom.“
Da bi opravdao obim dokaznog postupka optužbe, advokat tužilaštva Alan Tiger (Alan Tieger) je skrenuo pažnju na težinu zločina koji se pripisuju okrivljenom.
„Komponente slučaja koje smo izdvojili – navodno etničko čišćenje u periodu od 1992. do 1995., opsada Sarajeva, događaji u Srebrenici – predstavljaju fundamentalna pitanja i mi nameravamo da se njima bavimo na najefikasniji i najbrži način“, kazao je on.
U svom najnovijem dokumentu, kojeg je sudu podneo 29. juna, Karadžić je odbacio sve optužbe i ponovo izrazio uverenje da će biti oslobođen.
„Dr Karadžić namerava da se brani sa poštovanjem i dostojanstveno“, kaže se u tom pred-procesnom podnesku kojeg je potpisao Karadžić. „Ukoliko se zakon pravično primenjuje, i ukoliko se dozvoli iznošenje istine o događajima u Bosni, on je uveren da će ga sudsko veće proglasiti nevinim.“
Karadžić je na ovosedmičnoj statusnoj konferenciji od sudije zatražio i da mu objasni da li je na umu imao septembar 2010. ili septembar ove godine kada je sugerisao da pred-procesna konferencija, koja je trebalo da bude održana 20. jula, bude odložena.
„Materijal kojim ja raspolažem iziskuje mesece i mesece da bi se samo prošlo kroz njega, da bi bio klasifikovan i da bi se timovima odbrane na terenu dala uputstva u pogledu istraga koje treba da sprovedu“, kazao je on.
Karadžić se osvrnuo i na svoja nastojanja da dokaže kako je svojevremeno sklopio sporazum sa bivšim specijalnim izaslanikom Sjedinjenih Država, Ričardom Holbrukom (Richard Holbrooke), koji mu je 1996. navodno garantovao zaštitu od krivičnog gonjenja ukoliko se povuče iz političkog rukovodstva bosanskih Srba. Rekao je i da – u nameri da pokaže kako je takav sporazum postojao – želi da intervjuiše aktuelnog švedskog ministra inostranih poslova i nekadašnjeg Holbrukovog pomoćnika, Karla Bilta (Carl Bildt).
Holbruk poriče da je takav sporazum postojao, dok je Tribunal saopštio kako – čak i da jeste – to ne bi bilo obavezujuće za sam sud.
„G. Bilt je spreman da komunicira sa odbranom, ali je trenutno zauzet zbog činjenice da je počeo da predsedava Evropskom Unijom“, rekao je Karadžić, osvrući se na to što je 1. jula Švedska preuzela šestomesečno predsedavanje EU-om.
„Nadam se da će taj kontakt biti uspostavljen sredinom ovog meseca.“
Iznoseći stavove suda u vezi sa navodnim Holbrukovim sporazumom, sudija Bonomi je Karadžiću rekao: „Veće aktivno razmatra kako da to reši i možda ćete u vrlo kratkom roku saznati tu odluku.“
Sudija Bonomi je još prošlog meseca zatražio od Bilta da sa Karadžićevim pravnim zastupnicima porazgovara o navodnom sporazumu.
Rory Gallivan je saradnik IWPR-a iz Londona.
