Romski 'Marsovci' Sa Kosova Su Nezeljeni Kuda God Otisli
Desetine hiljada romskih stanovnika Kosova napustaju pokrajinu u begu od omazde koja im preti od ogorcenih albanskih izbeglica koje se vracaju kucama - da bi saznali da ni u Srbiji nisu dobrodosli.
Romski 'Marsovci' Sa Kosova Su Nezeljeni Kuda God Otisli
Desetine hiljada romskih stanovnika Kosova napustaju pokrajinu u begu od omazde koja im preti od ogorcenih albanskih izbeglica koje se vracaju kucama - da bi saznali da ni u Srbiji nisu dobrodosli.
Dok je stajao ispred kancelarije Drustva Roma u Beogradu i cekao da podigne paket sa hranom, K.K., romski izbeglica sa Kosova, cuo je vest da mu je majka mrtva, ubijena, da joj je vrat prerezan a telo baceno u bunar.
Deset dana ranije je bio primoran da napusti Kosovo u strahu od albanske odmazde posle povlacenja Srba iz pokrajine. "Albanci su me prebili i pokusali da kidnapuju moju cerku," trvdio je. "Sledeceg dana su mi zapalili kucu. Ja sam otisao, ali je moja majka Arifa odbila da krene sa mnom."
Kosovski Romi se smatraju krivim, zajedno sa Srbima, za brutalnost, pljacke, silovanja i masovna ubistva koja su zadesila albansku zajednicu na Kosovu pre nego sto su NATO snage predvodjene KFOR-om usle na Kosovo. Iako zvanicnici KFOR-a tvde da se smanjio broj napada motivisanih odmazdom, desetine hiljada Srba i Roma su napustile pokrajinu u strahu od nasilja.
"Poznanik mi je rekao da su se Albanci vozili kroz nas komsiluk i vikali da mi Cigani moramo da odemo jer podrzavamo (jugoslovenskog predsednika Slobodana) Milosevica. A onda su usli u kucu moje majke, prerezali joj vrat i telo bacili u bunar naseg komsije Aisa Kamberija..."
K.K. muci osecaj krivice. "Nameravao sam da odem i da je dovedem ovde (u Beograd). Da sam otisao po nju, jos uvek bi bila ziva."
Samo su u retkim prilikama vremena bila teza za siromasne Rome bez posla i bez kuca. Po navici su proteklih godina bili prisiljeni da traze pomoc od vlasti, bez obzira ko vlada zemljom u kojoj se nalaze.
Ali to znaci da moraju obazrivo da stanu uz one koji su na vlasti, a na Kosovu, to je znacilo, uz Srbe. Kada je dosao rat bili su mobilizovani u vojsku i zatekli se u ratu protiv Albanaca u svojoj sopstvenoj pokrajini. Drugi su, bez obzira da li je njihov motiv bio siromastvo ili kriminal, iskoristili haos koji je nastao kada je izbio sukob, i poceli da pljackaju ili cine jos gore stvari.
Sada su se Albanci vratili a srpske vlasti su otisle. Onima koji su se vratili je tesko da naprave razliku izmedju onih koji su krivi i onih koji su nevini. Niti zele da odvoje kolektivnu i individualnu odgovornost za zlocine koji su pocinjeni nad Kosovarima.
Na osnovu popisa stanovnistva iz 1991. godine na Kosovo je bilo oko 49.000 Roma. Medjutim, procenjuje se da tacan broj romskih stanovnika bio oko 150.000, ako se uzme u obzir neredovna registracija rodjene dece i visoka stopa nataliteta u romskoj zajednici. Na osnovu najoptimisticnijih pocena, samo oko 10.000 Roma je jos uvek ostalo na Kosovu, mnogi su ili prestari ili preslabi da bi otisli. Ipak, izgleda da svi zele da odu.
Cim je sprska vojska i paravojna policija napustila Kosovo, mnogi Romi su poceli da odlaze: 7.000 iz Prizrena, 35.000 iz Djakovice, oko 13.000 iz Peci...Na osnovu nezvanicnih izvestaja procenjuje se da je ukupno oko 120.000 Roma napustilo Kosovo. Otisli su na brzinu, kako god su mogli, kolima, peske ili autobusom, iako su beskrupulozni vozaci naplacivali 100 nemackih maraka po sedistu.
Vecina njih se stisnula u postojece romske cetvrti u gradovima po Srbiji - od kojih je izmedju 12-15.000 doslo samo u Beograd. 20.000 je preslo u Makedoniju. Kuda god da su otisli uglavnom zive na otvorenom sa svojom decom po parkovima i pod mostovima, i gladuju.
Dz. I. iz Peci na Kosovu kaze da je srpska policija postavila cekpoint u mestu Rudare u juznoj Srbiji, gde prisiljavaju romske izbeglice da plate izmedju 200 i 300 nemackih maraka ili ekvivalent u zlatnom nakitu pre nego sto dobiju dozvolu da nastave dalje.
"Nisam imao novca tako da sam uspeo da prodjem kroz sumu," kaze Dz.I. "Stigao sam u Beograd i licno video kako 30 Roma silazi iz kamiona. Kazu da su morali da plate oko 200 nemackih maraka po osobi da bi ilegalno doputovali u Srbiju." Ima izvestaja da policajci koji se nalaze na punktovima na ulasku u Beograd vracaju romske izbeglice koje pristizu.
Smatraju da ih obe strane zloupotrebile i ostavile.
"Posto na Kosovu ne mozemo da prezivimo zbog Albanaca, pitam se zasto su nas Srbi uopste terali da se svadjamo sa Albancima i da se borimo protiv njih?" pita se Halil Ibrahim, Rom iz Kosovske Mitrovice.
"Morali smo da budemo na strani SPS-a (Miloseviceve vladajuce Socijalisticke partije). Nismo imali drugog izbora na Kosovu. Srbima je bilo lakse, iako su i oni morali da se uclane u SPS da bi dobili posao." Dragan Stankovic, predsednik Drustva Roma iz Beograda kaze da diskriminacija potice iz perioda pre sadasnje krize. "Nas, Rome, vlasti hoce samo za vreme rata." Kaze da se 6.000 romskih izbeglica sa Kosova pojavilo u njegovoj kancelariji otkako je bombardovanje zavrseno i otkako je NATO stigao u pokrajinu.
On tvrdi da im lokalna organizacija Crvenog krsta koju finansira drzava nije pomogla a vlada odbija da im dodeli pomoc. "Oni u nama ne vide ljude. Za njih smo mi gradjani drugog reda, Marsovci."
Bogati Romi koji rade u inostranstvu bi da posalju pomoc, tvrdi, ali to ne cine jer nemaju garancije da im tu pomoc nece uzeti Srbi. Medjunarodna zajednica na celu sa americkom i britanskom vladom insistira da se Srbiji ne pruzi pomoc sve dok je Milosevic na vlasti.
"Zasto bi mi Cigani trebalo da patimo zbog Milosevica?", pita Stankovic. "On je predsednik Srba a ne Cigana."
Oko dve-tri stotine romskih izbeglica se svakodnevno okuplja ispred kancelarija Drustva Roma u Beogradu. Redovi za pomoc se formiraju oko pet casova ujutru u iscekivanju paketa sa hranom koje dele beogradske nevladine organizacije Hleb i zivot i Zenski centar. Cesto dolazi do tuca i razmene ljutitih reci na romskom, srpskom i albanskom, jer se Romi iz Srbije svadjaju sa Romima sa Kosova.
U medjuvremenu drzavna propaganda tvrdi da je sve u redu. "Beogradske vlasti porucuju Romima - i mnogim Srbima - da je situacija na Kosovu "potpuno bezbedna" i da bi trebalo da idu kuci," kaze Ibrahim.
Rekao je da su vlasti u Nisu, industrijskom gradu u juznoj Srbiji, cak organizovale ono sto je cinicno nazvao "virtuelnim" povratkom Roma na Kosovo. "Napunili su dva autobusa ljudima," kaze, "a drzavna televizija ih je snimila kako ?odlaze? (za Kosovo). A onda je autobus okrenuo jedna krug oko Nisa, vratio se, putnici su izasli i receno im je da idu." Srbija oseca posledice ekonomskog kolapsa, rata i sankcija. Nema resursa da hrani svoje sopstvene gradjane, a Rome smatra dodatnim teretom.
"Nema dovoljno ni za nas koji ovde zivimo", kaze Jovica Jovanovic, Rom iz Beograda. "Cak su i Srbi osiromaseni. Vise ne bacaju hleb kao sto su to nekada cinili. Kontejneri su prazni."
"Kako cemo da zivimo?", pita se. "Vi, Romi sa Kosova, nam niste potrebni (kazu Srbi). Glasali ste za Milosevica, pa idite na Dedinje."
Novopristigli Romi sa Kosova moraju da pitaju gde se nalazi Dedinje. A onda saznaju da je to ekskluzivni deo Beograda gde zivi Slobodan Milosevic i ostatak politicke elite.
Ali ni tamo nece biti dobrodosli.
Vesna Stojanovic je borac za ljudska prava i ekspert za situaciju Roma u Srbiji.
