MKS-ov BUDŽET ZA PODRŠKU ZNAČAJNO NARASTAO

Programi Međunarodnog krivičnog suda (MKS) koji pomažu objašnjavanje suđenja za ratne zločine naredne će godine dobiti značajnu finansijsku injekciju.



Budžet za programe podrške, koji zemljama čijim se državljanima sudi pružaju informacije o sudu, biće u 2007. povećan za 90 procenata. To je u oštroj suprotnosti sa restrikcijama iz 2006.



Ukupan budžet sudskog Odeljenja za javno informisanje i dokumentaciju, koje se bavi pružanjem podrške, u 2007. će iznositi 2,7 miliona eura. Za 2006. je dobijeno svega 1, 4 miliona eura. A budžet za 2005. bio je 1, 75 miliona eura.



Osoblje koje daje podršku takođe prevodi sudska dokumenta na lokalne jezike, vrši obuku advokata i sudija angažovanih u procesima za ratne zločina koji će se odvijati pred nacionalnim sudovima, a bori se i protiv širenja zabluda o MKS-u.



Iako je odbor Skupštine država članica (SDČ), koji čine države koje su potpisale ugovor o stalnom sudu, prethodno sugerisao da budžet za podršku treba smanjiti, SDČ je na svojoj novembarskoj konferenciji preporučila da budu odobreni svi fondovi koje je MKS tražio za podršku suda.



To je dobra vest za MKS, koji je u svom nedavnom izveštaju SDČ-u priznao da se njegovi napori da stupi u vezu sa zajednicama koje su zainteresovane za suđenja moraju povećati kako bi se „obezbedio kvalitet suđenja“, a sam sud učinio „prepoznatljivom, adekvatno podržanom institucijom“.



Povećani iznos stiže u ključnom trenutku, pošto nedavne optužnice u Ugandi, kao i predstojeće suđenje lideru milicije iz Konga, Tomasu Lubangi (Thomas Lubanga), znače da je neophodno obnoviti napore da se rad prvog stalnog svetskog suda objasni ponekad neprijateljski nastrojenom lokalnom stanovništvu.



„Podrška postaje jedna od najvažnijih oblasti delovanja suda“, izjavila je predstavnica za štampu MKS-a, Klaudija Perdomo (Claudia Perdomo).



Izvršni direktor Međunarodne advokatske komore (MAK), Mark Elis (Mark Ellis), pozdravio je nastojanje MKS-a da se usredsredi na podršku.



„Jednostavno, ne možete efikasno preuzeti ta suđenja ukoliko nedovoljno ulažete u program podrške“, rekao je on. „Ti slučajevi i suđenja često dotiču veoma kompleksna i veoma ispolitizovana pitanja na koja građani reaguju veoma emotivno. A njima su obuhvaćeni i neki od najgnusnijih zločina koji su u zemlji počinjeni.“



Elis dodaje i da bez podrške običnih ljudi suđenja teško da mogu dovesti do pomirenja i izlečenja unutar lokalnih zajednica.



MKS je u prošlosti bio kritikovan zbog toga što premalo pažnje posvećuje podršci.



U izveštaju MAK-a za 2006., kao jedan od propusta suda navodi se i odsustvo „uticaja na nacionalne sudske procese, mimo sporadičnog angažovanja oko sudija i advokata“.



Ostali su, poput Meksin Markus (Maxine Marcus) – pravnice pri Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) – takođe tvrdili kako je neophodno da MKS značajno intenzivira aktivnosti podrške.



„U Ugandi nije pružana nikakva podrška sve dok nisu protekla četiri meseca od izdavanja naloga za hapšenje“, rekla je Markusova, aludirajući na optužnice koje su u julu 2005. podignute protiv petorice lidera Božje vojske otpora (Lord's Resistance Army, LRA).



U izveštaju MAK-a navodi se kako su u Ugandi „izostanak rada na podršci i saradnje sa ključnim igračima izgleda doveli do priličnog slabljenja poverenja i dobre volje prema sudu“, te da pojedinci u Ugandi MKS doživljavaju kao „političko oruđe države Ugande“.



Markusova je radila i u Specijalnom sudu za Sijera Leone (SSSL), koji se često smatra modelom za programe podrške. Ona je i sama uvidela njihovu važnost za približavanje lokalnom stanovništvu, pa smatra da neposredan, aktivan pristup podršci i svest o njenom značaju vodi ka uspehu.



Markusova objašnjava i pojavu velikog animoziteta spram Specijalnog suda kada je on optužio provladine pripadnike milicije, ali i dodaje: „Program podrške je spasio stvar. Podrška je način da pravda funkcioniše i da ljudi budu upoznati s njom.“



Podrška pomaže i pri ublažavanju nepotrebne konfuzije i brige, dodaje Markusova. Kao primer ona je navela masovni strah mnogih ljudi u Ugandi da bi protiv onih koji su kao deca bili regrutovani mogle biti podignute optužnice – strah koji bi uspešan program podrške mogao da otkloni.



No, Elis tvrdi da u nekim sredinama, kakva je i Uganda, „bezbednosna pitanja mogu predstavljati pravi izazov, a da unutrašnji politički ambijent takođe može stvarati prepreke [programima podrške]“.



„Bio bih zabrinut ukoliko bih video da iz MKS-a ne stiže nekakva podrška, ali ne mislim da se to dešava“, rekao je on. „Mislim da postoji svest o tome da su programi podrške važni, i mislim da će sa razvojem MKS-a podrška zadržati veoma važno mesto među aktivnostima suda.“



MKS trenutno istražuje tri slučaja: sukob u Ugandi; ratne zločine u Demokratskoj Republici Kongo (DRK); te zlodela i ubistva u Darfuru (Sudan).



Glavni tužilac MKS-a, Luis Moreno-Okampo (Luis Moreno-Ocampo), nedavno je izjavio da će protiv onih koji su odgovorni za zlodela u Darfuru sud do februara 2007. zatražiti podizanje tužbi, jer će tada sudijama MKS-a biti predati dokazi, nakon čega će oni odlučiti da li je slučaj dovoljno jak da bi mogao biti procesuiran.



Međutim, nije jasno kako će program podrške biti realizovan u Sudanu, gde je vlada blokirala MKS, koji tamo nije zadržao ni istražnu kancelariju. Umesto sa lica mesta, sud deluje iz obližnjeg Čada.



Za razliku od „ad-hok“ krivičnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, program podrške MKS-a odnosi se i na aktuelne konfliktne situacije, što dodatno usložnjava njegovu misiju.



Ali, Perdomova tvrdi kako se pri formulisanju sopstvenih inicijativa podrške sud i dalje oslanja na iskustva MKSJ-a, Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu (MKSR), kao i SSSL-a.



MKS i SSSL imaju programe podrške otkako su osnovani, što je pouka koja je izvučena iz činjenice da to nije bio slučaj sa MKSJ-om i MKSR-om.



Programi podrške MKSJ-a i MKSR-a započeli su 1999., nedugo pošto je Ekspertska grupa UN-a obavestila Generalnu skupštinu da se u zemljama u kojima su ratni zločini počinjeni gotovo ništa ne zna o ovim tribunalima.



Zamenica koordinatora MKSJ-a za podršku, Olga Kavran, izjavila je kako je jedan od osnovnih ciljeva njenog programa razvoj lokalnog sudstva – putem treninga, radionica i konferencija za sudije i advokate angažovane u lokalnim sudovima za ratne zločine.



Međutim, ona tvrdi da je komunikacija sa prosečnom osobom, kojoj je Tribunal dalek i nedostupan, podjednako važna. „Tribunal je 1,000 milja udaljen od mesta gde su se zločini odigrali“, kaže ona.



MKSJ se suočava i sa „godinama i godinama moćne propagande vođene u bivšoj Jugoslaviji“, dodaje Kavranova. „Ubedili su znatan deo stanovništva da mu je Tribunal neprijatelj.“



Zbog te propagande i pristrasnosti pojedinih lokalnih medija, MKSJ aktivno radi na širenju tačnih informacija i njihovom prosleđivanju stanovništvu.



Počev od 2003., u jednim beogradskim dnevnim novinama jednom nedeljno objavljuje se komentar „Pogled iz Haga“.



No, s obzirom da je MKSJ podizao optužnice i istraživao ratne zločine niz godina pre no što je program podrške uopšte postojao, on se sada bori protiv izvesnih starih ideja o Tribunalu, u istoj meri koliko i za promociju novih.



Sa sličnim se problemima suočavao i MKSR, pošto je njegov program podrške nastao posle više od pet godina rada.



Pri tom su i MKSR i MKSJ zaključili da je saradnja sa lokalnim organizacijama, školama i NVO-ima od neprocenjivog značaja.



Iako je stepen pismenosti u Ugandi relativno visok, MKS bi se mogao ugledati na MKSR-ove govore, video-prezentacije u školama i na sastancima u gradskim većnicama, kako bi se uspostavila komunikacija sa onima koji neće biti u stanju da pročitaju sudska dokumenta i novine. I radijski programi su se u slučaju MKSR-a pokazali efikasnim – izjavio je savetnik programa podrške Tim Gelimor (Tim Gallimore).



Naravno, uspeh i opstanak svih programa podrške – a možda i samih sudova – naposletku umnogome zavisi od novca.



Budžet MKSJ-a za podršku trenutno je niži no ikada – oko 600,000 eura, spram nekadašnjih 900,000.



S druge strane, MKSR-ov budžet za 2006-2007. iznosi oko 330,000 američkih dolara, a prikupljen je iz dobrovoljnog fonda Tribunala, u koji su najviše sredstava priložile Holandija i Belgija.



Još uvek se ne zna da li će se napori vezani za podršku u slučaju MKSJ-a i MKSR-a nastaviti i nakon što sudovi okončaju svoje mandate – premda Gelimor smatra da je potrebno da se podrška nastavi i posle zatvaranja samih tribunala.



Sudbina podrške i u MKS-u zavisi od fondova, koji će morati da budu i dodatno uvećani nakon što sud proširi istrage i otpočne postupke.



Elis smatra da bi smanjenje tih važnih programa na bilo koji način, u bilo kom obliku ili formi, predstavljalo „ogromnu grešku“.



„Podrška je apsolutno neophodna za uspeh bilo kog tribunala“, rekao je on.



Katharine Boyle izveštava za IWPR iz Haga.