BORBA ZA VLAST U SRBIJI
Politicki rivali Vojislav Kostunica i Zoran Djindjic spremaju se za predstojecu izbornu bitku
BORBA ZA VLAST U SRBIJI
Politicki rivali Vojislav Kostunica i Zoran Djindjic spremaju se za predstojecu izbornu bitku
Nepremostive politicke razlike izmedju Vojsilava Kostunice, predsednika Jugoslavije i srpskog premijera Zorana Djindjica prete da dovedu do raspada vladajuce DOS koalicije.
Sve je izvesnije da bi opsti izbori u Srbiji mogli da se ponove vec ove godine. Jedan od razloga je eventualni odlazak Crne Gore iz Jugoslavije, a drugi, moguci raspad vladajuce koalicije u Srbiji.
Iako nije precizirao kada bi izbori bili odrzani, Vojislav Kostunica je opomenuo vrh svoje Demokratske stranke Srbije da "na izbore mora misliti" i najavio da ce naredna skupstina DSS "posluziti za pripremu tih izbora".
Po svim vaznim pitanjima za stanje u Srbiji, Djindjic i Kostunica, nalaze se na suprotstavljemim pozicijama.
Prva razlika je odnos prema Hagu i ratnim zlocinima.
Kostunica ostro kritikuje namere Vlade Srbije da postepeno udovolji zahtevima Haskog tribunala za ratne zlocine i taj sud i dalje smatra politickim i antisrpskim nastrojenim.
Izrucenje Hagu bosanskog Srbina nastanjenog u Beogradu Milomira Stakica, koje je proslog vikenda organizovala Djindjiceva vlada, Kostunica je ostro kritikovao. On je rekao da je taj cin nedopustiv pre nego sto savezni parlament usvoji zakon o saradnji s Haskim tribunalom.
Washington je svoju finansijsku pomoc uslovio hapsenjem Slobodana Milosevica do kraja marta. Hapsenje njegovih jedanaest bliskih saradnika proslog ponedeljka pospesuje glasine da bi se i on uskoro mogao naci iza resetaka.
I dok je Kostunica gotovo sigurno protiv ovih hapsenja, za Djindjica je to jedan od nacina da se prikupi sto vise dokaza protiv Milosevica.
IWPR saznaje iz izvora u Vladi Srbije da se Djindjic iz posete Washingtonu vratio zadovoljan, iako nije dobio cvrsto obecanje da ce administracija produziti rok za saradnju s Hagom. Izvor Djindjicevog zadovoljstva je njegov utisak da ce ga Washington podrzati u dvoboju sa Kostunicom.
Djindjic je tada, kako IWPR saznaje, upozorio Ameriku da bi insistiranje da se Milosevic po svaku cenu izruci Hagu oslabilo njegovu vladu, za racun "konzervativnih snaga" u DOS, ciji je neformalni lider, kako je rekao, Kostunica.
Iako ne drasticno, Djindjic i Kostunica suprotstavljeni su i po pitanjima u juznoj Srbiji, gde jos uvek traje kriza izmedju naoruzanih Albanaca i srpskih snaga.
Kostunica je nezadovoljan ulogom koju u pregovorima sa Albancima ima potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic. On smatra da Covic na jugu Srbije radi u korist sopstvene promocije, pa je tako kritikovao i Covicevu odluku kojom je generalima jugoslovenske vojske, lojalnim Kostunici, zabranio da daju javne izjave o ovoj krizi.
Zato je, misle posmatraci, u juznoj Srbiji sve prisutniji general Nebojsa Pavkovic, nacelnik Generalstaba VJ, cija se lojalnost Kostunici ne dovodi u pitanje.
Iako i Djindjic Covicevu misiju smatra svojeglavom, Kostunicin otpor bio je dovoljan da uzme Covica u zastitu.
Sledece polje neslaganja medju njima jeste zahtev Washingtona Beogradu da prekine finansijsku i svaku drugu pomoc vojsci Republike Srpske i, kako je receno u zahtevu, "ekstremnim snagama u RS". Taj zahtev Kostunica smatra krsenjem Daytonskog sporazuma i nastoji da preko savezne vlade, koju vecim delom kontrolise, ojaca veze Beograda i Banjaluke.
Osim toga, na sceni je bespostedna borba Djindjica i Kostunice za uticaj u drzavi. Djindjic optuzuje Kostunicu da svoj uticaj siri izvan veoma uskih ustavnih ovlascenja saveznog predsednika. S druge strane, Kostunica optuzuje Djindjica da je stvarajuci u okviru svoje vlade specijalizovane agencije, zaobisao njegove pristalice.
Istovremeno, oba lidera nastoje da utvrde svoje pozicije.
Djindjic ima prostor za jacanje uticaja u Vojvodini, cije se regionalne stranke poslednjih nedelja nalaze u pravom verbalnom ratu sa Kostunicom koga optuzuju za nacionalizam.
U medjuvremenu, Kostunica nastoji da se nametne birackom telu Miloseviceve stranke. To mu i polazi za rukom. Socijalisticka partija Srbije uzdrzava se od napada na Kostunicu, smatrajuci ga nekom vrstom svog zastitnika.
"Strateski pravac, prvenstveno predsednika Kostunice podrzavamo", rekao je visoki funkcioner SPS, Nikola Sainovic.
U poslednje vreme oba lidera pokusavaju da istaknu svoj politicki identitet. Kostunica svoju politiku definise kao "postovanje zakona i umereni nacionalizam". Djindjic sebe smatra naprednim prozapadnim politicarem. On svoja ideoloska lutanja iz proteklnih godina nastoji da kompenzuje menadzerskim pragmatizmom i odanoscu reformama.
U ovom trenutku, Djindjic sigurno ne prizeljkuje izborni duel protiv Kostunice, jer Kostunicina popularnost visestruko nadmasuje njegovu.
Djindjiceva vlada morala je da pribegne nepopularnim merama poput zamrzavanja plata, i to u trenutku kada su troskovi zivota u Srbiji od pada Milosevica porasli najmanje dva puta.
Premijer Srbije ce verovatno zato pokusati da konacni obracun sa Kostunicom odlozi i da za to vreme zadobije sto veci politicki uticaj, kako bi smanjio prostor uticaja predsednika SRJ.
Sigurno je, medjutim, da ce reforme u Srbiji svoj strateski oblik dobiti tek onda kada duel nepomirljivo suprotstavljenih rivala Kostunice i Djindjica dobije svog pobednika.
Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.
