Kosovo: pomesana osecanja zbog Stajnerovog odlaska

Mihael Stajner je najavio da se povlaci sa polozaja sefa Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu sto predstavlja kraj njegovog kontroverznog mandata tokom koga su ga podjednako napadali i Srbi i Albanci.

Stajner je 29. maja potvrdio da napusta Kosovo kako bi preuzeo duznost nemackog ambasadora pri UN u Zenevi.

Mada tacan datum njegovog odlaska sa Kosova jos nije utvrdjen, ocekuje se da ce svom nasledniku predati duznost krajem jula, ili pocetkom avgusta.

Komentarisuci proteklu godinu i po koje je proveo pokusavajuci da ublazi medjuetnicke tenzije u protektoratu, Stajner je rekao: "Jedna godina je isuvise kratka, a dve godine su isuvise duge za ovaj posao."

Uspesi postignuti tokom njegovog mandata obuhvataju osnivanje kosovskog parlamenta, decentralizaciju vlasti, unapredjenje trgovine i uspostavljanje kontrole nad mitrovickom enklavom od strane UNMIK-a, Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu.

Tokom svog mandata, Stajner je pokusavao da se krece po skliskom terenu razapet izmedju srpskih pretenzija na Kosovo i ambicije etnickih Albanaca za postizanjem nezavisnosti. Mozda je bilo neizbezno sto je time stekao neprijatelje u obe etnicke zajednice. Za njih je vest o njegovom odlasku vise nego dobrodosla.

Stajner je postao specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija na Kosovu u februaru 2002. godine, u trenutku kada su albanske politicke stranke jos uvek sporile oko mesta u vladi, posle parlamentarnih izbora odrzanih proslog novembra.

U UNMIK-u je takodje zavladala konfuzija posle iznenadne ostavke Stajnerovog predhodnika Hansa Hakerupa.

Prvi Stajnerov potez po stupanju na duznost bio je uspesan. Na samom pocetku dobio je priznanja za poredovanje pri stvaranju koalicije izmedju posvadjanih lidera tri najvece etnicke albanske stranke - Ibrahima Rugove iz Demokratskog saveza Kosova, LDK, Hasima Tacija koji predvodi Demokratsku partiju Kosova, PDK, i Ramusa Haradinaja, lidera Saveza za buducnost Kosova, AAK.

Vlada koju su formirali trebalo je da preuzme administrativne nadleznosti od UNMIK-a.

Medjutim, medeni mesec izmedju Stajnera i kosovskih Albanaca nije potrajao dugo. Kada je blokirao pokusaje prisvajanja vecih nadleznosti za kosovski parlament, Albanci su ga optuzili da ima autoritaran i krut pristup.

Kako se Stajnerov mandat blizio kraju, kriticari su postajali sve glasniji. Proslog meseca sprecio je zvanicnike pokrajinskih vlasti da ucestvuju na tri medjunarodna skupa, nakon sto su usvojili kontroverznu rezoluciju kojom se odaje priznanje "vekovnim teznjama ka osvajanju slobode".

Medjutim, iako je Stajner bio nepopustljiv prema albanskim teznjama ka nezavisnosti, time se nije priblizio vlastima u Beogradu, koje su ga neprestano optuzivale da namerava da odvoji ovu regiju od Srbije.

Na jednom od prvih sastanaka sa potpredsednikom srpske vlade Nebojsom Covicem, Stajner je navodno rekao: "Pravila igre su jasna: Pristina nije Beograd. Ja se ne mesam u poslove Beograda, a Beograd ne bi trebalo da se mesa u poslove Kosova."

Kada je Stajner odobrio zakon o privatizaciji drustvenih preduzeca u pokrajini, Covic ga je optuzio za pljacku drzavne imovine. Stajner je uzvratio tvrdnjom da je prethodno konsultovao Srbe o svakom aspektu privatizacije, ali ga je to priznanje dovelo u neugodnu poziciju u odnosu na etnicke Albance u pokrajini.

Posmatraci kazu da se Stajnerov pristup prema Beogradu ublazio tokom mandata, jer je postepeno shvatio da mu je potrebna pomoc srpskih vlasti u odnosima sa nepopustljivom srpskom manjinom u pokrajini.

Stajnerovo resenje za problematicnu srpsku enklavu u Kosovskoj Mitrovici, kako tvrde analiticari, odslikava upravo ovakav pristup. Prosle nedelje odobrio je osnivanje saveta sa sestoro srpskih predstavnika, jednim Albancem i jednim Bosnjakom, koji ce savetovati UNMIK o upravljanju tim entitetom na severu Kosova.

Medju srpskim predstavnicima u savetodavnom telu je Vladimir Rakic, lider neformalne bezbednosne grupe u Mitrovici poznatije kao "Cuvari mostova", koga su optuzivali za iznudu i nasilje nad Albancima.

Spisak sa imenima sestorice Srba dao je Covic, a mnogi Albanci smatraju da je Stajner time izneverio ranija obecanja da ce mitrovicko savetodavno telo biti multietnicko.

Mada su lideri kosovskih Albanaca uglavnom izbegavali da kritikuju Stajnera, posle ovog saopstenja, njihovi savetnici su manje obazrivi u izjavama.

Govoreci neposredno nakon Stajnerovog saopstenja, Redzep Hoti, savetnik premijera Bajrama Redzepija, rekao je za IWPR: "Stajnerov dijalog sa Beogradom nije doneo nikakve rezultate. Pogledajte problem Kosovske Mitrovice - uprkos obecanjima o integraciji grada u UNMIK-ovu administraciju, u stvarnosti on nije ispostovao nista od toga."

Ramus Tahiri, savetnik predsednika kosovskog parlamenta, Ibrahima Rugove, kaze za IWPR: "Mada je lepo pricao i obecavao, Stajner nije imao nikakav ucinak."

Medjutim, Tahiri odaje priznanje Stajnerovoj "dinamicnoj licnosti", a krivicu prebacuje na spor napredak na Kosovu u okviru sistema kojima Stajner upravlja.

"Stajner je morao da deluje u okvirima Ujedinjenih nacija, a rec je o organizaciji koja je poznata po svojim dugim i birokratskim procedurama", tvrdi Tahiri. "Upravo zbog ovoga, pokrajinska skupstina nije imala koristi od zakona uz pomoc kojih bi trebalo transformisati kosovsku privredu i drustvo, a umesto toga se usredsredila na usvajanje zakona od drugorazrednog ili trecerazrednog znacaja."

Reakcije iz Beograda na Stajnerov odlazak bile su uglavnom prigusene, mada ga je kritikovao Momcilo Trajkovic, predsednik odbora srpske skupstine za Kosovo.

Trajkovic je izjavio za IWPR 3. juna da su tokom Stajnerovog mandata "kosovske institucije postale instrumenti albanskog separatistickog pokreta."

U okviru poslednjih inicijativa uoci isteka mandata, Stajner se nada da ce uspeti da nagovori Redzepija na razgovore sa srpskim premijerom Zoranom Zivkovicem. Radi podsticanja ovakvog dijaloga, Evropska unija im je ponudila ucesce na predstojecem samitu u Solunu.

Jos uvek se ocekuje imenovanje Stajnerovog naslednika, a sve oci uprte su ka sledecem zasedanju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu, zakazanom za jul. Veruje se da je medju glavnim kandidatima za to mesto bivsi predstavnik Evropske unije Francuz Alen Leroj.

Arben Kirezi je redovni saradnik IWPR-a iz Pristine.