Lukić tvrdi da mu je život u opasnosti
On je sudijama rekao kako strahuje od postojanja zavere i pokušaja trovanja.
Lukić tvrdi da mu je život u opasnosti
On je sudijama rekao kako strahuje od postojanja zavere i pokušaja trovanja.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 683, 11. mart 2011.)
Osuđeni ratni zločinac Milan Lukić – koji u Hagu čeka žalbenu presudu – saopštio je ove sedmice da dve osobe pokušavaju da ga otruju.
Ovaj bivši pripadnik rezervnog sastava policije bosanskih Srba tvrdi da se radi o dvojici muškaraca koji su za vreme rata počinili brojne zločine u istočnobosanskom gradu Višegradu – dakle, upravo tamo gde je i Lukić, kako je potvrđeno presudom, spalio preko stotinu živih Bošnjaka u zabarikadiranim kućama.
Lukić je informaciju da mu je „život u opasnosti“ dobio od drugih zatočenika iz pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija, koji očito poznaju pomenutu dvojicu ljudi i kažu da oni žive u Srbiji.
Dvojica koja prete Lukiću navodno „optužuju druge za svoje zločine tako da nevini ljudi trunu po zatvorima u Sarajevu i u Hagu“, kazao je on.
Lukić je od sudija zatražio da narede progon tih ljudi, koji – kako je rekao – pokušavaju da ga se „otarase“, i to uz pomoć otrova.
„Ja se ne bojim umiranja“, rekao je on. „. . . Uvek sam se borio za istinu i pravdu. [Moja] jedina borba bila je da otkrijem istinu o zločinima koji su počinjeni nad nedužnim Muslimanima u Višegradu.“
„Nadam se da ću biti živ do sledećeg pojavljivanja na sudu“, rekao je on predsedavajućem sudiji Mehmetu Gineju (Mehmet Guney).
„Naravno da svi želimo da Vi budete živi i na sledećoj statusnoj konferenciji, kao i na onoj posle nje“, primetio je sudija Ginej. On je rekao da se okrivljeni, iako je sud već „primio k znanju“ Lukićevu zabrinutost, uvek može tim povodom obratiti komandantu pritvorske jedinice ili sekretaru suda.
Sudija je dodao da se, usled preopterećenosti žalbenog veća, zvanično žalbeno saslušanje u Lukićevom slučaju verovatno neće desiti pre kraja maja, iako je po ranijim procenama trebalo da se odigra mnogo ranije ove godine.
Lukić je u julu 2009. osuđen zbog toga što je u istočnobosanskom gradu Višegradu tokom leta 1992. lično ubio najmanje 132 bošnjačka civila
Milan Lukić je osuđen na doživotnu robiju, dok je njegovom rođaku Sredoju Lukiću, kome je zajedno sa njim suđeno za neke od istih zločina, izrečena zatvorska kazna u trajanju od 30 godina.
Tokom ovosedmičnog saslušanja, tužioci su saopštili da poseduju nove informacije u vezi sa smrću šest žrtava i da će odbranu o tome obavestiti nakon što dobiju dozvolu „od tela koje ih nam je prosledilo“.
U međuvremenu je Milan Lukić u žalbenom postupku zatražio da se u dokaze uvrsti i to da žena po imenu Ismeta Kurspahić – za koju su sudije utvrdile da ju je on ubio u kući koju je spalio u Pionirskoj ulici – nije umrla na način opisan u optužnici i presudi.
U svom januarskom podnesku on je naveo da je njegov tim odbrane od bosanskih vlasti dobio informaciju – čiji se detalji čuvaju u tajnosti – koja pokazuje da je Kurspahićeva „bila živa i nakon datuma navodnog incidenta u Pionirskoj ulici“.
Osim toga, oni kažu da njeno telo nije otkriveno zajedno sa ostalim žrtvama incidenta, već da je bilo locirano na izvesnoj udaljenosti od Pionirske ulice.
Ova informacija nije bila dostupna u vreme suđenja, koje se odigralo tokom 2008. i prvog dela 2009., jer posmrtni ostaci Kurspahićeve nisu bili ekshumirani sve do pred kraj 2009., a identifikovani su tek u decembru 2010. – navodi se u podnesku.
Brojni svedoci su Kurspahićevu pominjali kao jednu od žrtava požara, ali Lukićeva odbrana tvrdi da bi, u slučaju da je ovaj novi dokaz bio dostupan i tokom suđenja, sudije zaključile da ti svedoci „nisu svedoci istine“ o ovom incidentu.
Sudije još uvek nisu donele odluku o tome hoće li ovaj novi dokaz biti prihvaćen, ali su saopštile da će se to znati pre žalbenog saslušanja.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
