Makedonci Protiv Zapada
Mnogim etnickim Makedoncima je preko glave onog sto dozivljavaju kao proalbansku politiku Zapada.
Makedonci Protiv Zapada
Mnogim etnickim Makedoncima je preko glave onog sto dozivljavaju kao proalbansku politiku Zapada.
Poverenje u zapadne institucije, pogotovo u NATO, drasticno opada medju Makedoncima sudeci prema nedavno objavljenim rezultatima istrazivanjima javnog mnjenja skopskog Instituta za demokratiju.
Prema ovim istrazivanjima, vise od polovine Makedonaca oseca bes ili mrznju prema Severnoatlantskom vojnom savezu (mada jos veci broj smatra da bi Makedonija trebalo da se prikljuci Alijansi).
Ovaj proces gubljenja poverenja u Zapad zapoceo je jos 1999. godine kada je NATO bombardovao srpske trupe u Jugoslaviji da bi zastitio albansku zajednicu na Kosovu, juznoj srpskoj pokrajini. Vazdusni napadi nisu uzivali podrsku etnickih Makedonaca, koji su u znatno vecoj meri saosecali sa pravoslavnim Srbima nego sa Albancima, koji su uglavnom muslimani.
Ipak, do kljucne promene u raspolozenju javnog mnjenja je doslo ovog leta kada su Evropska unija i NATO izvrsili pritisak na Vladu Makedonije kako bi odustala od pokusaja resavanja krize vojnim sredstvima.
Popularnost vladajuce stranke Unutrasne makedonske revolucionarne organizacije, VMRO-DPMNE, koju predvodi premijer Ljupco Georgijevski, je drasticno opala. Njegova politicka partija ostavila je po strani svoju nacionalisticku retoriku 1998. godine i nakon pobede na parlamentarnim izborima zauzela je prozapadni stav.
Ova stranka je prihvatila osnivanje privatnog univerziteta na albanskom jeziku u Tetovu, prenela je veca ovlascenja na lokalne vlasti i doprinela vecoj zastupljenosti etnickih Albanaca u drzavnim institucijama.
Medjutim, posle pobune etnickih Albanaca u martu mesecu, poverenje javnosti u VMRO-DPMNE je opalo, posto su ovu partiju kriticari optuzivali zbog preterano popustljivog stava prema Albancima. Da bi povratila izgubljene politicke poene, partija Ljupca Georgijevskog tokom proteklih sest meseci se ponovno vratila svojim starim nacionalistickim, antizapadnim stavovima.
Danilo Gligorovski, poslanik VMRO-DPMNE u Sobranju, predstavlja dobar primer ove promene strategije. Nakon sto je prethodno verovao u zapadnu i americku pravdu, on sada tvrdi da je "zapanjen postupcima Amerike i NATO-a koji idu u prilog albanskim teroristima".
Sve do prosle godine, Gligorovski je bio aktivan u promovisanju integracije Makedonije u Evropsku uniju. Sada je, medjutim, nepokolebljivi protivnik sporazuma postignutog 13. avgusta u Ohridu pod pokroviteljstvom Zapada koji su potpisale cetiri najvece stranke u parlamentu da bi okoncale medjuetnicki sukob u zemlji.
"Zapad je omogucio islamskom fundamentalizmu, koji se finansira prljavim novcem iz trgovine narkoticima, da manipulise osnovnim principima zapadne demokratije i siri islam sirom Balkana," tvrdi Gligorovski.
"Zapad koristi dvostruke standarde. Stiti teroriste u Ceceniji i na Kosovu, a bori se protiv terorista koji su izveli napade na Njujork i Vasington 11. septembra."
Njegov kolega iz makedonskog parlamenta, Milan Stavrev, kaze da ce najvece koristi od zapadne politike u Makedoniji imati ambiciozni demagozi koji propagiraju autoritarni politicki nastup koristeci panslovensku retoriku. "To bi moglo dovesti do zapaljive situacije koja bi mogla ponistiti sve prozapadne napore u ovom delu Evrope."
Ipak, nisu se svi poslanici okrenuli protiv zapadne politike u Makedoniji. Petar Gosev iz Liberalne demokratske partije tvrdi da ljudi ne smeju zaboraviti da bi bez zapadne pomoci od dve milijarde americkih dolara tokom protekle decenije makedonska ekonomija tesko uspela da opstane.
Uprkos tome, Gosev takodje kritikuje zapadnu politiku u regionu kao preterano proalbansku. "Zapad je intervenisao na Kosovu da bi sprecio etnicko ciscenje Albanaca, a sada se u njihovom prisustvu vrsi etnicko ciscenje na Kosovu svih koji nisu Albanci," tvrdi lider Liberalno demokratske stranke.
Malo je, ili nimalo podrske medju etnickim Makedoncima za ustupanje vecih prava etnickoj albanskoj zajednici. Makedonci smatraju da Albanci zapravo uzivaju veca prava nego vecina drugih manjina u Evropi.
Meto Jovanovski, osnivac Helsinskog komiteta za ljudska prava u Makedoniji, insistira da su etnicki Makedonci, iako nisu protiv implementacije medjunarodnih standarda o ljudskim pravima, zabrinuti jer ne znaju kako ce se citav proces zavrsiti. "Antizapadno raspolozenje proistice iz straha od Albanaca kojima je Zapad pomogao da dobiju manjinska prava znatno iznad evropskih standarda uprkos cinjenici da su pribegli nasilju," tvrdi Jovanovski.
"Makedonci strahuju da bi zbog kombinacije zapadne podrske Albancima i visoke stope nataliteta Makedonci mogli na kraju da izgube sopstvenu drzavu za koju su se oduvek borili i o kojoj su oduvek sanjali. "
"Ima dosta nerazumevanja," kaze Denko Malevski, profesor medjunarodnog prava na Univerzitetu u Skoplju, bivsi ministar i makedonski ambasador u Ujedinjenim nacijama. "Odlucili smo se 1991.godine za Evropsku uniju i NATO, ali nismo shvatali da je neophodno da se kvalifikujemo za clanstvo. U ovom trenutku je rasireno osecanje da smo se ponudili ovim organizacijama, ali da nas one ne zele."
Malevski kaze da EU i NATO zahteva od Makedonije da razresi svoje probleme putem kompromisa, a bolne reforme su kreirale novo antizapadno raspolozenje u javnosti. On se, takodje, pozalio na "deficit demokratije" u medijima sto je ugrozilo razvoj istinske javne rasprave o ovim zahtevima. "Nedostaje nam javna rasprava o polaznim konceptima kao i mediji koji bi mogli da povedu takvu debatu," tvrdi Malevski.
Borjan Jovanovski je novinar skopskog nedeljnika "Forum".
