Makedonski mirovni sporazum pod znakom pitanja
Zagovornici tvrde linije na obe suprotstavljene strane mogu ugroziti mirovni sporazum
Makedonski mirovni sporazum pod znakom pitanja
Zagovornici tvrde linije na obe suprotstavljene strane mogu ugroziti mirovni sporazum
Sat nakon potpisivanja kontroverznog mirovnog sporazuma sa liderima manjinskog albanskog stanovnistva, premijer Ljupco Georgijevski najavio je vojnu ofanzivu protiv albanskih gerilaca koji se kriju u brdima oko Tetova u severozapadnom delu Makedonije.
Do preokreta u vladinoj politici doslo je na dan kada je Oslobodilacka nacionalna armija, ONA, napala vojni konvoj zapadno od Skoplja pri cemu je ubijeno deset vojnika, dok su trojica ranjeni. Ovo je najkrvaviji incident od trenutka kada je posredstvom specijalnog izaslanika NATO-a Havijera Solane sklopljeno krhko primirje pre mesec dana. Analiticari tvrde da je taj napad, zapravo, odmazda za ubistvo petorice navodnih pripadnika Oslobodilacke nacionalne armije u jednom skopskom predgradju naseljenom Albancima.
Kako su se vesti o zasedi sirile, demonstranti u Prilepu, gradu u centralnoj Makedoniji u kome je zivelo nekoliko ubijenih vojnika, zapalili su dzamiju i sest muslimanskih radnji. Nakon saopstenja predsednika Georgijevskog, Makedonci u Skoplju polomili su prozore na albanskim trgovinama uprkos policijskom casu.
Do poslednjeg trenutka cinilo se da ubijanja na obe strane u sporu oko buduceg makedonskog ustava nece uspeti da poniste dvanaestodnevne mirovne pregovore u Ohridu koji su okoncni prosle noci postizanjem provizornog sporazuma. Planirano je da mirovni sporazum 13. avgusta potpisu predsednici cetiri kljucne makedonske i albanske stranke, sa time da dokument ratifikuje ubrzo makedonski parlament.
Sporazum predvidja siru upotrebu albanskog jezika, vecu zastupljenost etnickih Albanaca u policiji, priznanje islama i katolicanstva u Ustavu Makedonije i pozitivne korake ka poboljsanju zivotnog standarda Albanaca.
Cak i u slucaju da ohridski mirovni pregovori prezive poslednju eskalaciju nasilja, niko ne bi mogao da garantuje da bi ishod takvih razgovora prihvatio makedonski parlament. Kljucni faktor bili bi glasovi dve najvece makedonske partije, Socijaldemokratskog saveza Makedonije, SDSM, i Unutrasnje makedonske revolucionarne organizacije - Demokratske partije makedonskog nacionalnog jedinstva, VMRO-DPMNE, koju predvodi premijer Georgijevski.
SDSM i VMRO-DPMNE drze glavna ministarstva u makedonskoj koalicionoj vladi. SDSM kontrolise ministarstva odbrane i spoljnih poslova, dok VMRO ima mesto predsednika vlade i ministarstvo unutrasnjih poslova. Od samog izbijanja krize u februaru mesecu ove godine, ove stranke su imale suprotstavljene stavove o nacinu njenog razresenja.
VMRO ima 46 od 120 poslanika u makedonskom parlamentu i SDSM dodatnih 27. Dvotrecinska vecina je neophodna za bilo kakve promene Ustava. To ce biti tesko postici ukoliko se stavovi dveju vladajucih stranaka o tekucoj krizi ne priblize. Albanske stranke su zastupljene sa 25 poslanika u Sobranju Makedonije.
Stavise, od Oslobodilacke nacionalne armije, ONA, koja nije uzela ucesca u ohridskim pregovorima, zahteva se da polozi oruzje pre nego sto NATO ispostuje svoje obecanje o razmestanju mirovnih trupa u Makedoniji koje bi brojale 3.500 vojnika. Malo je verovatno da ce to toga zaista doci nakon jucerasnje eskalacije sukoba.
Cini se, ipak, da je jedna stvar posve sigurna: da je ohridski sporazum predocen parlamentu za usvajanje u ovom trenutku, ne bi bilo vecine neophodne za njegovu ratifikaciju. "Sve dok su neke teritorije okupirane," izjavio je predsednik parlamenta Stojan Andov na dan nacionalnog praznika Makedonije, 2. avgusta, "nece biti nikakve rasprave u parlamentu o mirovnom sporazumu."
Andov predvodi manju partiju, Liberalnu stranku, ali bi verovatno imao glavnu rec u koordinaciji novih procedura neophodnih za ovu jedinstvenu raspravu kao i zakazivanju relevantnih skupstinskih sesija.
Najglasniji politicar u zahtevima da se energicno uzvrati vojnim sredstvima na napade ONA je premijer Ljupco Georgijevski licno. Cak i dok je pregovarao sa albanskim predstavnicima o mirovnom sporazumu u Ohridu, insistirao je na cinjenici da se sporazum ne moze postici sa "albanskim teroristima u brdima". Nedavno je izjavio da bi "potpisivanje sporazuma u trenutku dok su neke teritorije okupirane predstavljalo sramotu za Makedoniju".
Analiticari tvrde da bi Georgijevski bio jednako zabrinut za svoj polozaj na vlasti u slucaju da je parlament usvojio ustavne promene. Prevremeni izbori su zakazani za pocetak sledece godine. Prema istrazivanjima javnog mnjenja, ni Georgijevski niti VMRO nemaju nikakvih sansi za izbornu pobedu.
Najverniji sledbenik makedonskog premijera je ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski koji je javno podrzao inicijativu Ljupca Georgijevskog za pokretanje sveopste ofanzive protiv ONA. Boskovski je dugo ziveo u Hrvatskoj, borio se na hrvatskoj strani u ratu protiv Srba i imao je bliske veze sa Agimom Cekuom, komandantom Kosovskog zastitnog korpusa, KZK. U maju mesecu, Kosovski zastitni korpus negirao je postojanje bilo kakvih veza sa snagama ONA.
Tvrdokornoj poziciji premijera Georgijevskog suprotstavljaju se predsednik Boris Trajkovski i SDSM, stranka koju predvodi bivsi predsednik Branko Crvenkovski i ministar odbrane Vladimir Buckovski. Zanimljivo je da je Trajkovski bio predsednicki kandidat VMRO-a na izborima 1999. godine. Trajkovski i SDSM su se slozili da su politicki pregovori prvi korak ka smirivanju albanske oruzane pobune.
Predsednik Trajkovski se do sada klonio medjustranackih prepirki, ali pristalice VMRO-a sada vrse intenzivan pritisak na njega kako bi podrzao vojnu ofanzivu protiv ONA.
Bivsi predsednik Branko Crvenkovski bio je mozda najzanimljiviji clan makedonske delegacije u ohridskim pregovorima. Crvenkovski je dugogodisnji rival Ljupca Georgijevskog, i to ne samo iz politickih, vec, kako se prica, licnih razloga. Mada je jasno da on zeli da se ponovo nadje u sredistu paznje na politickoj sceni, glavni problem sa kojim se suocava jeste kako to postici, a da ga javno ne osude kao "makedonskog izdajnika".
Tokom sest godina svog predsednickog mandata, Crvenkovski je saradjivao sa etnickim Albancima u vladi zbog cega ga je VMRO, tada radikalna nacionalisticka stranka, obasipao uvredama. Tokom protekle dve i po godine VMRO je bio u koaliciji sa etnickim albanskim strankama, pa je SDSM redovno optuzivao VMRO za ustupke i sklapanje "trulih sporazuma" sa albanskim secesionistima.
Mada ga smatraju umerenim politicarem, ostaje sumnja u sposobnost Branka Crvenkovskog da se pridrzava odredbi sporazuma do koga bi moglo doci tokom ohridskih pregovora.
"Krajnje je vreme da se kaze istina o krizi," izjavio je Crvenkovski nedavno, ne precizirajuci sta to tacno "makedonski narod treba da zna". Ipak, spomenuo je postojece napetosti izmedju predsednika Trajkovskog i VMRO-a sto, kako tvrdi, doprinosi nesigurnosti u Makedoniji.
S obzirom na to da u javnost nisu procurile detaljnije informacije, Makedonci su smislili nekoliko teorija zavere o "pravim" uzrocima sukoba. Rezultati istrazivanja javnog mnjenja koje je sproveo skopski Forum - Centar za strateska istrazivanja i dokumentaciju ukazuju da veliki broj etnickih Makedonaca smatra da je u ovom konfliktu Zapad stao na stranu ONA. Cinjenica da vecina albanskih boraca i noruzje u Makedoniju stizu sa Kosova cini se da ide u prilog ovom gledistu. Slican stav ima i vecina vodecih makedonskih politicara.
Prosle noci premijer Georgijevski i predsednik Boris Trajkovski su, izgleda, najzad dosli do najmanjeg zajednickog imenitelja koji ih spaja kada su optuzili NATO zbog neuspeha da odrzi primirje cijem je sklapanju izmedju Oslobodilacke nacionalne armije, ONA, i snaga bezbednosti posredovao kao i zbog "gubitka kredibiliteta" u Makedoniji.
Ana Petruseva je novinar magazina "Forum" iz Skoplja.
