Srbija: smena visokog oficira policije
Uklanjanje visokog oficira policije u javnosti se tumaci zaokruzivanjem politicki inspirisanog ciscenja redova u srpskim bezbednosnim strukturama.
Srbija: smena visokog oficira policije
Uklanjanje visokog oficira policije u javnosti se tumaci zaokruzivanjem politicki inspirisanog ciscenja redova u srpskim bezbednosnim strukturama.
Srpska vlada smenila je komandanta elitne policijske formacije poznate kao Zandarmerija cime je zaokruzila ciscenje bezbednosnih struktura od ljudi za koje se smatra da su bliski prvoj postmilosevicevskoj vladi, tvrde analiticari u Beogradu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova smenilo je 17. avgusta Gorana Radosavljevica Gurija sa mesta komandanta Zandarmerije, a na njegovo mesto je postavljen njegov dotadasnji zamenik Borko Tesic.
Radosavljevic je rasporedjen na marginalno mesto u upravi policije.
Tim cinom je vladajuca Demokratska stranka Srbije, DSS, zaokruzila ciscenje policijsko-bezbednosnog aparata od ljudi koji su bili bliski njihovoj glavnoj rivalskoj stranci – Demokratskoj stranci (DS) koja je, od pada Milosevica, upravljala Srbijom protekle tri godine.
Ovo nije prva smena nekog policijskog generala u Srbiji tokom proteklih meseci. Od formiranja nove vlade u februaru 2004. godine, vlada Vojislava Kostunice smenila je kompletno rukovodstvo u srpskoj tajnoj policiji – Bezbednosno-informativnoj agenciji, BIA, i Ministarstvu unutrasnjih poslova, MUP.
Rade Bulatovic, Kostunicin bivsi savetnik za bezbednost, postavljen je na celo tajne policije, a u Ministarstvu unutrasnjih poslova smenjeno je vise visokih funkcionera, ukljucujuci nacelnika resora javne bezbednosti - Sretena Lukica, koga je Medjunarodni krivicni sud za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji optuzio za zlocine na Kosovu. Jos jedna zrtva smena u bezbednosnim strukturama bio je Milan Obradovic, sada vec bivsi sef beogradske policije.
Izvori bliski srpskoj policiji ocenjuju da je smenom Radosavljevica taj proces sada uglavnom zaokruzen jer na rukovodecim funkcijama u policiji skoro da vise i nema ljudi koji se smatraju bliskima bivsoj srpskoj vladi.
Kako IWPR saznaje od izvora iz same Zandamerije, Radosavljeviceva smena nije naisla na odobravanje kod pripadnika te jedinice jer on medju njima uziva visok ugled i popularnost.
General Radosavljevic poznat je siroj javnosti po tome sto je odbio da upotrebi silu protiv demonstranata na ulicama 5. oktobra 2000. godine na dan rusenja rezima Slobodana Milosevica. To mu je obezbedilo dobre veze sa prvom demokratskom vladom Zorana Djindjica i dalje napredovanje u karijeri.
Zandarmerija je nastala 2001. godine pod Radosavljevicem kao visoko profesionalna policijska jedinica specijalizovana za rasturanje demonstracija i protivgerilske akcije.
Ona je bila osnovana kao zamena za specijalne policijske jedinice iz Milosevicevog doba, bez opterecujeceg prtljaga iz proslosti. Njeno formiranje vezuje se i za nameru tadasnjih vlasti da raspuste Jedinicu za specijalne operacije, JSO, poznatu kao "Crvene beretke", elitne jedinice Milosevicevog rezima koja je cesto koriscena na ratistima u bivsoj Jugoslaviji.
Pod Milosevicem, Radosavljevic je vodio elitne jedinice – Operativno potrazne grupe, OPG, koje su bile sastavni deo Posebnih jedinica policija, PJP. Prema navodima direktora jedne od vodecih srpskih nevladinih organizacija Fonda za humanitarno pravo, Natase Kandic, Milosevicev rezim je cesto koristio PJP kao i JSO u ratovima u Bosni i na Kosovu.
OPG vezuju za akciju snaga bezbednosti u kosovskom selu Racak 1999. godine, gde je ubijeno 45 etnickih Albanaca.
Vlasti u Beogradu taj dogadjaj smatraju "legitimnom antiteroristickom akcijom" tvrdeci da su u njoj ubijeni pripadnici Oslobodilacke vojske Kosova, OVK. Medjutim, 16. januara 1999. godine, nakon posete selu, Vilijam Voker, sef Verifikacione misije na Kosovu, izjavio je na konferenciji za stampu da se radi o "masakru civila" u Racku.
Protiv Radosavljevica do sada Haski tribunal nije podigao optuznicu u vezi sa navodnim ratnim zlocinima u Racku, ili drugde na Kosovu.
Posle pada rezima Slobodana Milosevica, bio je angazovan u znatno manje kontroverznoj policijskoj akciji uspostavljanja mira na jugu Srbije, gde su neki lokalni etnicki Albanci podigli na oruzje protiv novih vlasti. U ovom slucaju je spoljna ocena njegovog rada bila pozitivna i Radosavljevic je cak primio medalju NATO-a kao priznanje za njegovu ulogu u oblasti bezbednosti.
Medjutim, izvori bliski srpskoj vlasti navode da Radosavljeviceva smena nema veze sa njegovim angazmanom na Kosovu. Kao razlog za njegovu smenu, ti izvori navode bliskost Radosavljevica sa bivsom vladom i cinjenicom da je Zandarmerija predvodila policijsku operaciju "Sablja" u 2003. godini, koja je bila izvedena posle ubistva srpskog premijera Zorana Djindjica.
Tokom njenog sprovodjenja u visemesecnom pritvoru su se nasli i neki ljudi bliski danasnjoj stranci na vlasti – Demokratskoj stranci Srbije, DSS, Vojislava Kostunice, bez podnosenja krivicnih prijava, sto je izazvalo duboko ogorcenje. Od tada je ta stranka ostro optuzivala bivsu vladu za krsenje ljudskih prava i politizaciju policije.
Tako je tokom "Sablje" uhapsen blizak Kostunicin saradnik i njegov bivsi savetnik za bezbednost, Rade Bulatovic. Vlada Srbije je tvrdila da se Bulatovic sastajao sa celnicima zemunske bande optuzene za ubistvo Zorana Djindjica, ali je on posle tri meseca pusten iz zatvora a optuzbe protiv njega su povucene. Kostunica je bio gnevan opisujuci svog bliskog saradnika kao "politickog zatvorenika, i to ne jedinog".
Analiticari, medjutim, upozoravaju da smena Radosavljevica ukazuje da u Srbiji i dalje vazi nepisano pravilo da se po dolasku nove vlasti smenjuju svi ljudi, koji su bili vezani za njihove politicke rivale, bez obzira na njihove licne ili profesionalne kvalitete.
Da je Radosaljevic smenjen iz politickih razloga, veruju i analiticari i vodeci ljudi nekih organizacija za ljudska prava.
"To je politicki motivisan potez. Jedan u sledu koraka uspostavljana politicke podobnosti posle promene vladajucih struktura. On bi bio smenjen i ranije, ali nije bio spreman njegov naslednik. DSS-u je bio potreban pouzdan covek", navodi za IWPR Aleksandar Radic, vojni analiticar i urednik dvonedeljne publikacije "Defence & Security".
Radic tvrdi da su toj partiji bliski ljudi iz vojske. "Zato je u aprilu Tesic prebacen sa mesta nacelnika staba Gardijske brigade u Zandarmeriju".
Natasa Kandic iz Fonda za humanitarno pravo, takodje je kritikovala smenjivanje Radosavljevica. Opisujuci ga kao "vrlo lose", ona je rekla da kriterijumi za njegovu smenu nisu ni u kakvoj vezi sa njegovom ulogom na Kosovu – ali da imaju politicku pozadinu.
"Lose u citavoj stvari je sto njegova smena nema veze sa dogadjajima koji bi u normalnoj zemlji doveli do smene policijskog komandanta", kaze ona.
Cinjenica da se svi koji su u vezi sa operacijom "Sablja" uklanjanju sa svojih polozaja je ocigledna, dodaje Natasa Kandic.
Daniel Sunter je saradnik IWPR-a iz Beograda.
