SVEDOK TVRDI DA JE POLICIJA ISTRAŽIVALA PLJAČKE U KRAJINI

Na suđenju bivšem hrvatskom generalu, Anti Gotovini, jedan svedok je potvrdio navode odbrane da je policija istraživala zločine koji su na području Krajine navodno počinjeni u avgustu 1995.



Bivši načelnik zadarskog istražnog odeljenja hrvatske policije, Ivo Kardum, izjavio je ove sedmice da su hrvatski vojnici ili civili koji su sumnjičeni za pljačke izvršene nakon Operacije Oluja – ofanzive čiji je cilj bilo ponovno zauzimanje onih teritorija koje su do tada kontrolisali srpski pobunjenici – bili zaustavljani na kontrolnim punktovima i privođeni u policijske stanice.



„Osumnjičeni bi bili odvođeni u najbližu policijsku stanicu i krivični postupak bi započeo“, izjavio je svedok optužbe pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).



Kao zapovednik Operacije Oluja, Gotovina je – zajedno sa generalima Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem – optužen za organizovanje proterivanja Srba iz Hrvatske u periodu od jula do septembra 1995.



Prethodni su svedoci potvrdili navode optužbe po kojima nije postojala kontrola nad hrvatskom policijom, vojnicima i civilima, koji su nakon Operacije Oluja pljačkali imovinu.



U optužnici je navedeno kako Gotovina ne samo da nije sprečio, nego je i naredio pljačkanje i spaljivanje srpskih kuća na tom području.



Sa druge strane, tužioci kažu da je Markač – koji je tokom 1995. komandovao hrvatskom Specijalnom policijom – bio upoznat s time da su njegovi potčinjeni činili zločine, ali da nije izdao nikakvo naređenje kojim bi zaustavio kriminal ili uhapsio počinitelje.



U svom pred-procesnom podnesku, oni navode i to da međunarodni posmatrači, koji su tražili pokretanje istrage, nisu dobili zadovoljavajući odgovor od Markača, koga terete i za „učešće u falsifikovanju istrage u cilju prikrivanja zločina“.



Markačeva odbrana je ove sedmice tvrdila da su ti zločini, koje su počinili Hrvati, ipak bili istraženi.



Tokom unakrsnog ispitivanja od strane Markačevog branioca Gorana Mikuličića, svedok je objasnio da je onima koji su bili osumnjičeni za pljačku policija izdavala priznanicu za imovinu koju su posedovali, a koja im je bila konfiskovana ili vraćena do odluke suda.



„Sa pravnog stanovišta, sve je rađeno kako treba . . . Osobe zatečene sa zaplenjenom imovinom bi bile privođene i procesuirane. Saslušavane su o tome odakle im to što imaju“, kaže Kardum.



Osumnjičenima je, po rečima svedoka, bilo dopušteno da zadrže krupnije stavke – poput stočnog fonda – do donošenja sudske odluke.



„Sud je odlučivao o tome da li se neka stvar oduzima trajno ili samo privremeno“, rekao je Kardum sudijama. „Tu odluku je donosio sud.“



Mikuličić je Haškom tribunalu pokazao oko 500 potvrda koje su policajci izdali 1995.



Tužioci kažu da je Markač „otvoreno opraštao“ zločine koje su počinili njegovi potčinjeni, te da za svrhe istrage nije angažovao civilnu policiju koja mu je stajala na raspolaganju.



Međutim, kada ga je Mikuličić upitao da li je ikada od ikoga iz komandnog lanca dobio naređenje da ne istražuje zločine, Kardum je to odlučno negirao.



„Ne, apsolutno ne. Nikada“, odgovorio je on.



I dok je Čermakova odbrana odbila da unakrsno ispita svedoka, Gotovinin advokat Luka Mišetić ga je dodatno saslušao u vezi sa policijskom problematikom na zadarsko-kninskom području Krajine.



Mišetić je Kardumu pokazao mapu teritorije zadarsko-kninske policijske uprave pre i nakon ofanzive. Sudeći po njoj, navedeno je administrativno područje, sa 1,200, naraslo na 6,350 kvadratnih kilometara.



Mišetić je tvrdio da je to povećanje teritorije značilo da su Kardumovim policijskim snagama nedostajali resursi da se izbori sa počinjenim zločinima.



„Može li se reći da Vaša policijska uprava nije bila pripravna za situaciju u kojoj se zatekla kada je teritorija za koju je bila nadležna tokom svega nekoliko dana petostruko uvećana?“, pitao je Mišetić.



„Da, tačno tako. Hvala vam na tako preciznoj mapi“, odgovorio je Kardum.



Mišetić je raspravljao i o postupku zaustavljanja na kontrolnim punktovima onih koji su sumnjičeni za pljačku. Sugerisao je da je na zabačenim područjima policija mogla samo da izda potvrdu kako bi kasnije nastavila postupak, pošto „nisu imali dovoljno ljudi za sprovođenje lica sa kontrolnih punktova [u policijsku stanicu]“.



„To je sasvim tačno“, potvrdio je svedok.



Predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) uočio je razliku u iskazima svedoka, koji je s jedne strane rekao da je protiv osumnjičenih za pljačku vođena istraga, dok je s druge strane kazao da osumnjičeni ponekad nisu bili odvođeni u policijsku stanicu.



Po Kardumovim rečima, osumnjičeni su u policijsku stanicu odvođeni u 70 posto slučajeva. On je, međutim, dodao i da na udaljenim lokacijama, kao i u slučajevima u kojima su ljudi sumnjičeni za sitnije pljačke – poput jedne ovce ili jagnjeta – to nije činjeno.



Tužilaštvo tvrdi i da su Srbi zadržavani u sabirnim centrima, pre no što su sistematski odvođeni izvan Hrvatske. Mišetić je svedoka pitao da li se to dešavalo i u Zadru.



„Što se tiče prihvatnih centara za ratne zarobljenike, pod punom odgovornošću za ono što govorim, tvrdim da nijedna jedina osoba nije odvezena izvan Hrvatske“, kazao je svedok.



Iako je Kardum tužiocima Tribunala već dao dve izjave – 2004. i 2007. godine – izgleda da su mnogi od tih iskaza u nesaglasju sa onim što je ove sedmice rekao na sudu kao svedok.



U jednoj od pomenutih izjava, on je tvrdio da je prilikom svog dolaska u Knin, 7. avgusta 1995., video dim koji se uzdiže nad spaljenim kućama, te da se plašio hrvatske policije i vojnika oko grada.



Ove sedmice je pak govorio o zaštiti koju su hrvatske trupe pružale srpskim civilima, tvrdeći da su Srbi lepo govorili o njima.



Suđenje se nastavlja sledeće sedmice.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.