Komentar: Kontradiktorni signali iz Beograda

Tuesday, 6 September, 2005

The link has been copied

Simon Haselock

Bivsi drzavni sekretar SAD Henri Kisindzer postavio je jednom prilikom cuveno pitanje: "Kada hocete da razgovarate sa Evropom, koga cete zvati?" U poslednje vreme, mi iz Misije UN na Kosovu, UNMIK, cesto postavljamo slicno pitanje kada razmisljamo o Beogradu.

Pre nego sto je tragicno nastradao, premijer Srbije Zoran Djindjic ponovo je postavio problem Kosova na dnevni red politickog zivota u Beogradu. Njegova smrt 12.marta dovela je do sasvim razumljivog koncentrisanja na unutrasnje probleme.

Kako se paznja Srbije ponovo usmerava na Kosovo, cini se da je nastala praznina imala za rezultat to da razliciti pripadnici beogradskog tima koji se bavi Kosovom zvuce prilicno neuskladjeno.

Njihove izjave takodje deluju kao da su u neskladu sa proklamovanom politikom medjunarodne zajednice i stvarnoscu dnevne politike. Dramaticne izjave jednog od srpskih zvanicnika proizvele su u javnosti utisak da je neslaganje izmedju UNMIK-a i Beograda sve vece.

Otuda bi se lako mogao steci utisak o udaljavanju. Ipak, na operativnom nivou, saradnja izmedju Beograda i Pristine oko pogranicnih pitanja, kao sto su zastita zivotne sredine, povratak, carine i borba protiv organizovanog kriminala, i dalje se nastavlja ujednacenim tempom.

Zapravo, bilo ko kome je stalo do dobrobiti naroda na Kosovu ne moze imati mnogo razumevanja za skorasnje optuzbe koje je potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic izrekao na racun UNMIK-a i Mihaela Stajnera, Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara UN.

Ali, to nije nas najveci problem. Potpredsednik je nedavno zahtevao sastanak visoke radne grupe u cilju obezbedjivanja "kontinuiranog i odrzivog kooperativnog pristupa u oblastima od obostranog interesa, radi osiguravanja blagovremenih i redovnih konsultacija i koordinacije", a u skladu sa Zajednickim dokumentom - sporazumom izmedju UNMIK-a i srpske vlade o buducnosti Kosova.

Na osnovu Covicevog zahteva usaglasen je dnevni red i sastanak je zakazan. Pre nego sto je sastanak poceo, on je privatno razgovarao sa Stajnerom i izneo zahtev da se u poslednjem trenutku prihvate njegovi uslovi koji su odstupali od usaglasenog dnevnog reda. Posebno je zahtevao izrucenje Sefceta Musliua, koji se trazi zbog teskih zlocina pocinjenih sa obe strane granicne linije.

Potpredsednik je svakako znao da to nije moguce, jer je Musliu uhapsen ne od strane UNMIK-a, vec od strane KFOR-a. Zaista, stice se utisak da je ovaj preduslov posluzio kao kineski zid kojim su definitivno osujeceni ciljevi zbog kojih je sastank sazvan. Kada je Stajner signalizirao da nije u poziciji da izruci osumnjienog, cak i ako bi to zeleo da uradi, Covic je to upotrebio kao opravdanje da odbije ucesce na sastanku koji je sam zahtevao.

Posle toga UNMIK je bio zatrpan pozivima visokih beogradskih zvanicnika - ukljucujuci Vladimira Bozovica, sefa odeljenja za pravosudje u Koordinacionom centru za Kosovo, koji su zahtevali da Musliu bude "izrucen" Srbiji. Takav izbor reci je prilicno neobican, posto se ovaj termin obicno koristi kada se govori o prebacivanju osumnjicenog iz jedne u drugu suverenu zemlju.

Prva tacka dnevnog reda sastanka koji je propao zbog uslovljavanja izrucenjem Musliua trebalo je da bude priznavanje kosovskih registarskih tablica u Srbiji. Zajednicki dokument uvazava cinjenicu da su anonimne registarske tablice od sustinskog znacaja za slobodu kretanja kosovskih Srba, i otuda postavlja uslov da ih UNMIK besplatno obezbedi - sto je i ucinjeno.

Proslog avgusta, Beograd je prihvatio protokol kojim se obavezuje da prizna ove tablice, posto one ne bi bile od velike koristi kosovskim Srbima ako sa njima ne bi mogli da udju svojim automobilima i u Srbiju.

Beograd je, nazalost, u vise navrata insistirao na novim uslovima koji sa ovim nemaju veze, da bi tako opravdao odbijanje da potpise sporazum. Bez ovog sporazuma, kosovski Srbi su prisiljeni da biraju da li ce svoje automobile koristiti samo u protektoratu ili samo u Srbiji.

Takva igra moze doneti politicke poene nekim krugovima u Srbiji, ali ona u isto vreme ogranicava mogucnost kosovskih Srba da se slobodno krecu. U svetlu ovakvog razvoja dogadjaja, retorika po kojoj UNMIK ne cini dovoljno da obezbedi slobodu kretanja za kosovske Srbe izgleda sasvim neprimereno.

Takodje, Covic se jednog dana moze zaliti da je Kosovski zastitni korpus monoetnicka organizacija, da bi vec sledeceg dana pozvao Srbe da bojkotuju tu istu organizaciju.

Nasuprot sopstvenim tvrdnjama da su sve obaveze iz zajednickog dokumenta izvrsene, Covicev Koordinacioni centar nije uspeo da resi problem registarskih tablica, niti sustinsko pitanje paralelnih struktura.

Proslog meseca otkriveno je oko 3,5 miliona dinara u skrovistu ispod sedista automobila koji je ulazio na Kosovo iz Srbije, navodno namenjenih isplati penzija. Takvo objasnjenje postavlja vise pitanja nego sto daje odgovora. Zasto vlada Srbije krsi zakone unoseci velike kolicine gotovog novca na Kosovo? Zasto se novac za penzije krije? I zasto, kad smo vec kod toga, Beograd ne placa penzije svim bivsim zaposlenim u industriji zemlje, nezavisno od etnicke pripadnosti?

Postupci nekih od clanova cesto konstruktivne Koalicije Povratak, na slican nacin zbunjuju njihove partnere na Kosovu. Koalicija je optuzila UNMIK da je otkazao vazan sastanak na temu povratka, a zapravo je sam Povratak onemogucio predstavnike UNMIK-a da prisustvuju sastanku kada je mesto odrzavanja prebacila iz legalnih u nelegalne prostorije.

Cini se, takodje, da vlada izvesna pometnja u odnosima izmedju Covica, s jedne, i ostalih predstavnika Vlade Srbije i medjunarodne zajednice, s druge strane.

Posle prvog sastanka sa Stajnerom u aprilu, premijer Zoran Zivkovic je izjavio da je sastanak napustio sa saznanjima koja nisu odgovarala onome sto mu je prethodno sugerisano da ocekuje. I ponovo, iz nase perspektive, izgleda da je Covic neuskladjen sa sopstvenim premijerom u pogledu tako vaznih pitanja kao sto je stav o tome kada treba pokrenuti pitanje o konacnom statusu Kosova.

Posle Stajnerovog nedavnog obracanja Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju pred Stalnim evropskim savetom u Becu, Covic ga je optuzio da preuranjeno poziva na resavanje konacnog statusa Kosova - sto Stajner nijednog trenutka nije spomenuo.

Sa svoje strane, UNMIK salno ponavlja da jos nije doslo vreme za otvaranje pitanja statusa. Zapravo, Zivkovic je taj koji je zatrazio da pregovori o konacnom statusu odmah pocnu - cime je samo ponovio Djindjicev stav.

Covic takodje tvrdi da SAD ne podrzavaju u celosti planove UNMIK-a da se do kraja godine sve nerezervisane nadleznosti prenesu na privremene institucije na Kosovu. Ovu tvrdnju je tesko razumeti u svetlu zvanicnih izjava koje dolaze iz Vasingtona. Nedavno objavljeni clanak sefa Ureda SAD u Pristini, Rina Harnisa, ne bi mogao biti jasniji i odlucniji u izrazavanju podrske politici UNMIK-a - i to najvise u pogledu prenosa nadleznosti.

Potpredsednik Vlade Srbije na slican nacin tvrdi da je Evropska unija svesrdno podrzala njegovu politiku prema Kosovu. I u ovom slucaju to ne odgovara stvarnosti. Srpski zvanicnici su nedavno izneli tvrdnje, sasvim netacno, da UN rezolucija 1244 opisuje Kosovo kao pokrajinu Srbije, a dobro je poznato da je status Kosova u rezoluciji ostavljen kao otvoreno pitanje.

Izjava grckog predsednistva EU kojom se odgovara na Covicevo obracanje Stalnom savetu OEBS-a naglasava da Brisel podrzava rezoluciju 1244 i da su svi jednostrani proglasi o statusu Kosova "kontraproduktivni".

Pored toga, u vezi sa sastankom visoke radne grupe koji je otkazan, u saopstenju EU se kaze, "Zalimo zbog ovog slucaja i verujemo da dijalog treba voditi bez postavljanja uslova." Naravno, onaj koji je postavljao uslove bio je Covic.

Nakon sto se pobrinuo da se sastanak ne odrzi, Covic je izjavio da ce Srbija prekinuti odnose sa UNMIK-om dokle god ovaj drzi Musliua. Momcilo Trajkovic, pripadnik DOS, vladajuce koalicije u Srbiji, postavio je retoricko pitanje: "Kako je moguce da Beograd obustavi saradnju sa UNMIK-om zbog slucaja Musliu, kada postoji toliko vaznijih pitanja koja su i dalje otvorena?"

Nasa poruka Beogradu glasi: saradnja da, ometanje ne. Neke izjave ukazuju na to da je Beograd obustavio saradnju sa UNMIK-om, pa tako i ometanje rada Misije. Ipak, slika na terenu izgleda drugacije u oba aspekta.

Sajmon Hejzlok je direktor odeljenja UNMIK-a za informisanje javnosti.