Rumunija: Udvaranje NATO-u ugrozava nade za ulazak u EU
Kontroverzni stav kojim vlada u Bukurestu podrzava SAD moze pomoci ulazak Rumunije u NATO, ali i ugroziti izglede za dobijanje mesta u Evropskoj Uniji
Rumunija: Udvaranje NATO-u ugrozava nade za ulazak u EU
Kontroverzni stav kojim vlada u Bukurestu podrzava SAD moze pomoci ulazak Rumunije u NATO, ali i ugroziti izglede za dobijanje mesta u Evropskoj Uniji
Izgledi Rumunije za prijem u NATO naglo su se poboljsali nakon sto se zemlja povinovala zahtevima SAD u pogledu dva pregrejana politicka pitanja. U isto vreme, to bi je moglo kostati nade u prijem u Evropsku Uniju.
Rumunske vlasti su ovog meseca potpisale sporazum kojim se obavezuju da nece izrucivati americke vojnike novom Medjunarodnom krivicnom sudu, ICC, kojem se SAD suprotstavljaju. Bukurest je takodje pripremio teren za ukidanje zabrane inostranog usvajanja rumunske dece.
Premijer i vladajuca Socijalisticka partija branile su ove odluke kao neophodne da bi se obezbedilo clanstvo u NATO savezu. Protivnici, s druge strane, tvrde da su ovi ustupci samo primer "servilnog ponasanja" i da mogu ugroziti izglede Rumunije za prijem u Evropsku Uniju.
Predstavnici Evropske Unije, koji se suprotstavljaju pokusajima Vasingtona da potkopa autoritet Medjunarodnog krivicnog suda, kritikovali su Rumuniju zbog donosenja odluke bez konsultovanja Brisela.
"To je los politicki znak. Ocekivali smo da ce se Rumunija bar kosnultovati sa nama o tako vaznom pitanju," izjavio je Jean-Christophe Filori, portparol Evropske komisije za prijem novih clanova.
Zvanicnici Evropske Unije su izjavili da bi bilo dobro da su Rumunija i drugi kandidati za clanstvo prvo sacekali da se odluka o ovom pitanu donese na nivou Unije. Trinaest drzava koje ocekuju prijem u clanstvo EU nedavno su upozorene da treba da se odupru zahtevima da se odobri izuzece SAD u pogledu nadleznosti ICC-a.
Premijer Rumunije, Adrian Nastase, izjavio je da je njegova vlada kontaktirala EU i konsultovala se sa EU "birokratama i ekspertima" u vise od trideset prilika, te da su ovi kontakti mozda ostali u "kratkom spoju", kako se izrazio, zbog sezone odmora u Briselu.
Ministar inostranih poslova, Mircea Geoana, priznao je da je mozda pocinio gresku zato sto se nije konsultovao sa zvanicnicima Evropske Unije na "najvisem politickom nivou" i potvrdio je da se preduzimaju koraci da se ta greska ispravi.
Ipak, on je ustao u odbranu sporazuma, govoreci da sve dok Rumunija ne postane clanica Evropske Unihje, ona mora imati slobodu da donosi odluke na osnovu sopstvenih interesa.
Pored Rumunije, do sada su se samo jos dve zemlje - Izrael i Kolumbija - odlucile da prihvate izuzece pripadnika americke vojske od moguceg gonjenja od strane Medjunarodnog krivicnog suda.
Bushova administracija je pokrenula globalnu kampanju lobiranja kojim treba da se ubede drzave koje su prihvatile Medjunarodni krivicni sud da daju imunitet vojnicima SAD, sa obrazlozenjem da SAD strahuju od "politicki motivisanih procesa". Zemljama koje odbiju ovaj zahtev zapreceno je ukidanjem vojne pomoci.
Bukurest je prvi potpisao zahtev za davanje imuniteta na osnovu odredbi Clana 98 Statuta Medjunarodnog krivicnog suda kojima se onemogucuje da sud od neke zemlje zahteva izrucenje osumnjicenih, ako se to kosi sa odredbama nekog drugog medjunarodnog sporazuma.
Dan posle potpisivanja 1.avgusta, ambasador SAD u Rumuniji, Majkl Gest, zahtevao je da se omoguci dalje inostrano usvajanje rumunske dece cim u zemlji budu usvojeni potrebni zakoni.
Rumunija je prosle godine obustavila oko 3500 postupaka usvajanja rumunske dece od strane inostranih drzavljana zbog rasirene korupcije u agencijama za usvajanje, ali SAD su uslovile ulazak zemlje u NATO ukidanjem ove zabrane.
Ubrzo posle izjave americkog ambasadora, predstavnici vlade su saopstili da je kabinet zapoceo rad na pripremanju nacrta zakona koji treba da reformise postupak usvajanja.
Oba dogadjaja su se odigrala pred prelomni samit NATO-a zakazan za novembar, kada zemlje clanice treba da razmatraju pitanje prosirenja alijasne.
Opterecena ekonomskim i politickim problemima koji su uzrokovani decenijama komunistickog unistavanja zemlje, Rumunija je pokusala da popravi izglede za prijem u NATO restruktuiranjem svoje odbrambene industrije i ukljucivanjem trupa u mirovne misije na Kosovu i u Avganistanu.
Pre samo godinu dana, izgledi Rumunije za rani prijem nisu bili veliki. Ali ovi pokusaji vlade da zadobije podrsku SAD pokazuju dokle je vlada spremna da ide da bi dobila mesto u alijansi.
"Zbog neslaganja oko pitanja Medjunarodnog krivicnog suda, vlada u Bukurestu sada hoda po tankom uzetu izmedju SAD i EU," izjavila je za IWPR politicki analiticar Horatiu Pepine.
"Na kratki rok, Rumunija ce dobiti snazniju podrsku SAD, koje ce imati odlucujucu ulogu u resavanju o tome ko ce biti primljen u NATO posle samita u Pragu. Ali, to bi moglo ugroziti nade zemlje za prijem u clanstvo Evropske Unije".
Vecina javnih komentara koncentrise se na pokusaje Rumunije da odrzi ravnotezu izmedju SAD i EU, bez ozbiljnije debate o medjunarodnim pravnim aspektima ovog pitanja.
"Politicari govore samo o nacionalnom interesu, dok reakcije ljudi na ulicama pokazuju da mnogi Rumuni ne podrzavaju proamericku agendu na kojoj vlada insistira," izjavio je novinar Mircea Zamfir.
Nedavna ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da podrska za clanstvo u NATO iznosi oko 80 procenata. Ipak, za prosecnog Rumuna, alijansa, i narocito SAD, i dalje predstavlja mocnu silu, posvecenu samo "sopstvenim sebicnim interesima".
Marian Ciriak je novinar u Bukurestu
