Osporavanja Karadžićevih tvrdnji da su Markale inscenirane

Rachel Irwin

Senior Reporter

Friday, 10 December, 2010

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 673, 10. decembar 2010.)

Jedan policijski istražitelj pokušao je ove sedmice da pobije tvrdnje Radovana Karadžića da su dva glavna minobacačka napada u Sarajevu bila inscenirana od strane snaga bosanske vlade i da je većina tela koja su tamo pronađena zapravo bili stari leševi ili lutke.

Svedok optužbe Sead Bešić, kriminalistički tehničar zaposlen u sarajevskom odeljenju policije, sudelovao je u istragama na lokacijama gde su izvršena oba napada, koja su se odigrala na prometnoj gradskoj pijaci Markale, 5. februara 1994., odnosno u njenoj blizini, 28. avgusta 1995. U prvom masakru na Markalama ubijeno je, kako je u međuvremenu utvrđeno, preko 60 ljudi, dok ih je ranjeno preko 140. U drugom je poginulo 40 ljudi, a ranjeno oko 75.

Na jasnom video snimku načinjenom nakon drugog napada, čuju se krici ljudi i vide brojna okrvavljena tela koja su raspršena po trotoaru. Glava jedne od žrtava zjapi otvoren i iz njega šiklja krv. Ostalima nedostaju udovi. Vide se ljudi kako nose ili odvlače mrtve i ranjene sa lica mesta.

„Videli smo stravičan incident“, kazao je Bešić tužiocu Fergalu Gejnoru (Fergal Gaynor) nakon emitovanja snimka. „Mogli ste da vidite koliko je ljudi nastradalo . . . ljudi su trčali da pomognu jedni drugima. Šta da kažete?“

Gejnor je svedoka potom zamolio da prokomentariše Karadžićevu ocenu da su „tela bila već mrtva“.

„Teško je reći“, kazao je Bešić, koji je svedočio uz iskrivljenje lika. „Možemo videti vlastitim očima šta se desilo. Bilo je svakakvih priča . . . ali može se videti šta se dešava. Da su mrtvi ljudi bili doneti, ranjeni se ne bi ponašali na taj način, [poput] onog čoveka bez dela noge. [Bilo je] svakakvih priča i nagađanja, ali ovo su činjenice.“

Bešić je rekao i da je njegovo odeljenje često odlazilo na zadatak u mrtvačnicu gradske bolnice Koševo, gde je ispitivalo tela dobijena u razmenama sa bosanskim Srbima.

On je kazao da su tela koja je video u mrtvačnici bila „veoma, veoma različita“ od onih koja se vide na snimku. Potonja je opisao kao „sveža tela“ na kojima koža nije počela da se nabira. Nasuprot tome, tela iz mrtvačnice su često bila prekrivena „blatom i zemljom“, a koža im je bila „nabrana“.

„Da li ste ikada naišli na bilo koji podatak koji bi ukazao na to da su na mestu [napada] boravili vojnici?“, pitao je Gejnor.

„U tom delu grada, na pijaci, nije bilo niti jedne lokacije na kojoj su se nalazili pripadnici oružanih snaga . . . tamo je bila vojna dvorana, ali to je bilo nekih 500 metara dalje“, kazao je Bešić.

U vezi sa prvim masakrom na Markalama, koji se odigrao 5. fenbruara 1994., Bešić je rekao da je sudelovao u čišćenju kratera u središtu eksplozije granate, što je opisao kao uobičajenu proceduru čiji je cilj da se što jasnije sagledaju stvari.

Gejnor je prikazao još jedan video snimak, na kojem je ovoga puta bio viđen i sam svedok u razgovoru sa sudijom zaduženim za istragu.

„Obratio sam se sudiji da nam dozvoli da počnemo čišćenje i oslobađanje materijala iz središta eksplozije, kako bismo što bolje videli tačku udara“, kazao je Bešić.

„To znači da niste počeli sa čišćenjem lokacije pre no što vam je sudija to dozvolio?“, pitao je Gejnor.

„Sve što je rađeno . . . moralo je biti urađeno shodno dogovoru i uz dozvolu istražnog sudije“, odgovorio je Bešić. „Bez toga ništa nije moglo biti učinjeno.“

Gejnor je pokazao snimak pijace Markale nakon eksplozije koja se dogodila 5. februara 1994., gde se vide tezge na kojima nema nikakvih proizvoda i koje su okružene svakakvim ruševinama. Svedok je primetio da su, kako i snimak pokazuje, ljudi koristili gvozdene krovove pijačnih tezgi kao nosila za mrtve i ranjene.

Potom je Gejnor pokazao i snimak tela iz mrtvačnice bolnice Koševo, koja su tamo bila doneta sa mesta eksplozije.

„Da, možete videti leševe . . . koji leže na krovovima [pijačnih] tezgi“, kazao je Bešić. „Ljudi su koristili svakakve stvari za prenos mrtvih u bolnicu, a nekih i u mrtvačnicu.“

Kada je na Karadžića došao red da ispita svedoka, on je pokazao interesovanje za okolnosti pod kojima je izvedena istraga u slučaju „Markale 1“.

„Kada ste Vi došli na Markale, da li je evakuacija ranjenih ili ubijenih već bila privedena kraju?“, pitao je Karadžić.

„Nije bilo tela . . . samo tkivo i krv“, kazao je Bešić, primećujući da je tamo stigao oko 40 minuta nakon što se eksplozija odigrala.

Karadžić je emitovao zvučni zapis, na kojem se – po njegovim rečima – čuje kako neko, ubrzo nakon napada, poziva bosansku stanicu Radio Hajat. Ta osoba je očito bila na licu mesta, a tvrdi i da je pomogla pri „odnošenju ljudi“. Snimak su prilikom emitovanja na engleski prevodili sudski prevodioci. Potom su tužioci osporavali njegovu autentičnost.

„Video sam 25 mrtvih . . . Ja govorim istinu“, kaže osoba na snimku. „[Trebalo bi] da osnujemo jednu ekstremističku partiju koja bi ubijala Srbe za svakog našeg [ubijenog], bez obzira na to da li su krivi ili nevini.“

Nakon preslušavanja snimka, Bešić je rekao da je dotična osoba bila „ogorčena“.

„Hajde da se usredsredimo na ono što on kaže – da je bio svedok i da je video 25 tela“, rekao je Karadžić. „Rekli su Vam nakon što ste došli . . . da ima 68 tela. Verujete li da ono što Vam je rečeno ili [ste tamo zatekli] predstavlja osnov za sumnju?“

Bešić je odgovorio da nije njegov posao da broji tela i da je broj mrtvih zabeležen u bolnici Koševo.

„Tačan broj je 68 tela“, kazao je Bešić. „Kasnije su još neki ljudi podlegli povredama. Ova osoba [sa spiska] nije mogla da razgovara direktno sa policijom . . . Zbilja ne bih uzimao u obzir cifru od 25 tela.“

Karadžić je rekao: „Oni su nešto skrivali od Vas, pa niste dobili potpunu informaciju.“

„Na odbrani je da dokaže to da su ruševine u slučaju Markale 1 veštačke i donete kako bi prekrile mesto nakon udara“, kazao je on.

„To ne mogu da komentarišem“, rekao je svedok, dodajući kako je upoznat sa „činjenicama“. Karadžić je potom pokazao snimak prazne, ruševinama prekrivene pijace. U jednom kadru se vidi kako neko donosi veštačku nogu.

„Kako se desilo da veštačka noga sa pločnika biva vraćena na pijacu?“, pitao je Karadžić.

„Zaista ne znam zbog čega su to učinili“, kazao je Bešić. „Ne znam.“

Na kraju unakrsnog ispitivanja, Karadžić se zahvalio svedoku na iskazu koji je dao.

„Nadam se da se nećete ljutiti“, kazao je on. „Samo tragam za istinom i ništa više.“

Tužilac Gejnor je potom bio u prilici da postavi nekoliko dodatnih pitanja, a emitovao je i još neke snimke na kojima se vidi veštačka noga. Noga se vidi među ruševinama na pijaci, a potom je u posedu osobe koja je baca u vazduh.

„Jeste li uspeli da čujete glasove na tom snimku?“, pitao je Gejnor.

„Ljudi su bili veoma ogorčeni zbog onoga što se desilo“, kazao je Bešić. „Ovde ljudi koji su se tamo zatekli izražavaju gnev, i to su uvredljive reči. Jedan od tih ljudi baca protezu u vazduh i izgovara: ’Nosite ovo Karadžiću.’ Zaista ne bih želeo da ponovim i ostatak.“

Karadžić se u tom trenutku umešao, tvrdeći kako čovek na video snimku kaže: „Nosite ovo Karadžiću da vidi kako mi insceniramo stvari.“

„Ne, ne“, usprotivio se Bešić. „[On je rekao:] ’Nosite ovo Karadžiću, jer oni misle da mi režiramo stvari.’“

Potom su sudski prevodioci ponudili vlastitu verziju onoga što je čovek izgovorio: „Jebeš Karadžića, on kaže da mi režiramo stvari. Jebem mu mater.“

Gejnor je onda Bešića pitao da li je došao do bilo kakvih podataka o veštačkoj nozi koja se pojavila nakon eksplozije.

„Mislim da je to pripadalo nekom čoveku, i žao mi je što naše kolege u mrtvačnici nisu vratile tu nogu tom telu“, kazao je on. „Ona je pripadala osobi koja je zapravo bila povređena.“

Iskaze su ove sedmice dali i holandski potpukovnik Hari Konings (Harry Konings), kao i bivši sarajevski policajac Nedžib Dozo. Obojica su svedočili o artiljerijskim incidentima u gradu.

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.