Susa preti da ugusi rumunsku privredu
Najnizi vodostaj Dunava u poslednjih sto godina ugrozava zivote i prihode mnogih stanovnika na jugu zemlje.
Susa preti da ugusi rumunsku privredu
Najnizi vodostaj Dunava u poslednjih sto godina ugrozava zivote i prihode mnogih stanovnika na jugu zemlje.
Susa nanosi teske udarce vec oslabljenoj rumunskoj ekonomiji i preti da ugrozi zdravlje i poslove stanovnika na jugu zemlje.
Dramatican pad vodostaja reke - na najnizi nivo u poslednjih sto godina - izazvao je haos sirom Balkana, ali izgleda da se Rumunija nalazi medju najteze pogodjenim oblastima.
Cernavoda, grad na jugu zemlje, sa 20.000 stanovnika, nema vode jos od polovine avgusta. Ipak, zivot je jos tezi za ljude koji zive u nekoliko manjih seoskih oblasti u ovom regionu, koji vec gotovo mesec dana nemaju vode za pice.
"Nemamo svezu vodu vec vise od nedelju dana, jer je Dunav skoro sasvim presusio", zali se jedan od stanovnika Cernovode, Mihail Arsene. "Kao da nije dovoljno to sto vec nemamo dovoljno hrane da prehranimo decu, nego sada treba i da umiremo od zedji."
"Neki donose vodu sa izvora u blizini grada, ali i oni ce uskoro presusiti. Nikada u zivotu nisam video ovakvu susu."
Arseneov komsija, George Katana, zaradjivao je za zivot kao ribar, ali zbog opadanja vodostaja ostao je bez posla. "Vodostaj Dunava je sada tako nizak da se na nekim mestima vidi dno reke", kaze on.
"Ako ne padne kisa u nekoliko narednih dana, verovatno cemo moci peske da predjemo na drugu stranu reke."
Pored nedostatka vode za pice, susa ima i druge teske posledice za ovaj region. Dana 24. avgusta lokalne vlasti su donele odluku da obustave rad nuklearne elektrane Cernavoda - jedine takve elektrane u Rumuniji, koja obezbedjuje vise od 10 procenata energetskih potreba zemlje - na najmanje cetiri nedelje. Za hladjenje reaktora neophodan je stalan dotok vode, a nizak vodostaj ugrozio je bezbednost funkcionisanja elektrane.
Rumunski mediji izvestavaju da ce gasenje reaktora u elektrani Cernavoda kostati zemlju oko pola miliona dolara dnevno. Do zatvaranja je doslo samo nekoliko dana pre ocekivane odluke vlade da podigne cenu elektricne energije za 17,5 procenata.
Susno vreme u protekla tri meseca donelo je Rumuniji i druge ozbiljne probleme, posto je plovidba Dunavom morala biti prakticno obustavljena. Sirovine koje koristi celicana u pokrajini Galati najvecim delom su dopremane ovom rekom. Dumitru Dorian, sef lokalnog tela nadleznog za transport, izjavio je za IWPR da je sitiuacija - za sada - pod kontrolom.
"Proslog meseca smo doneli odluku da barze ne smeju prevoziti kolicine vece od 30 procenata punog kapaciteta. Takodje kopamo kanale na dnu Dunava da bismo plovidbu ucinili bezbednijom", objasnio je Dorian.
"Ipak, mnogi brodovi su ostali na suvom. U luci Zimnicea, oko 250 brodova cekaju da nastave put prema trzistima u Srednjoj Evropi, a u Baziasu, nivo Dunava je pao na oko jedan i po metar, sto je za metar manje od minimalnog vodostaja neophodnog za plovidbu barzi.
"Ako uskoro ne padne kisa, ne verujem da ce plovidba Dunavom uopste biti moguca."
Susa takodje znaci da ce Rumunija ove godine imati veliki manjak zita. Vlasti su objavile da ce zemlji nedostajati oko milion tona psenice, i da ce psenica morati da se uvozi, uglavnom iz Rusije.
Ekolozi su vec ukazali na posledice koje trpi zivotna sredina. Grigore Babojanu, direktor Rezervata delte Dunava, izjavio je za medije da se oko 10 procenata mocvara, koje su jedinstvene za Rumuniju, vec isusilo, i da je oko 40 procenata vode isparilo.
Ni u drugim delovima Balkana situacija nije mnogo bolja. Najvece reke u Hrvatskoj nalaze se na najnizem nivou vodostaja i prete nestasicama vode i struje, dok su vlasti u Srbiji objavile da je na rekama zabelezen najnizi vodostaj u poslednjih sto godina.
Za vecinu Rumuna, proticanje vode nekada mocnog Dunava izgleda kao stvar proslosti.
"Cuo sam na radiju prognozu da ce nivo vode nastaviti da opada i u narednoj sedmici", izjavio je Arsene za IWPR.
"Bez vode za pice, bez nacina da zaradimo za zivot, jer ne mozemo loviti ribu ili koristiti brodove za prevoz robe, sa ugasenom nuklearnom elektranom, i u ocekivanju ogromnog skoka cene elektricne energije, ne mozemo se nadati nicemu dobrom u danima koji dolaze."
Daniela Tusel je povremeni saradnik IWPR-a iz Bukuresta.
