Kosovo strahuje zbog osiromasenog uranijuma
Posle visenedeljne nezainteresovanosti, Kosovari izrazavaju zabrinutost zbog osiromasenog uranijuma.
Kosovo strahuje zbog osiromasenog uranijuma
Posle visenedeljne nezainteresovanosti, Kosovari izrazavaju zabrinutost zbog osiromasenog uranijuma.
Medjunarodni metez oko upotrebe bombi sa osiromasenom uranijumom na Kosovu, do nedavno je ostavljao Kosovare ravnodusnim.
“Bolje da umrem polako od uranijuma, ako je to tako sudjeno, nego da su me zaklali srpski policajci”, kaze jedna starica iz Orahovca na Kosovu, komentarisuci brojne napise u stampi o uranijumskoj municiji kojom je NATO bombardovao srpske pozicije na Kosovu.
Broj nespokojnih ljudi na Kosovu ipak polako raste, iako jos uvek nema panike.
NATO je potvrdio da je na Kosovu najmanje 100 lokacija bombardovano sa osiromasenim uranijumom. Najveci deo tih lokacija nalazi se na jugozapadnom Kosovu, u gradovima kao sto su Prizren, Pec i Klina, blize granici sa Albanijom. Na tim lokacijama bilo je skocentrisano tesko naoruzanje jugoslovenske vojske. Oko 31 hiljada takvih bombi palo je na Kosovo.
NATO vojnici su na Kosovu primljeni kao heroji i oslobodioci. Njihovim ulaskom proterane su sa Kosova Miloseviceve trupe, a oko 800 hiljada izbeglica moglo je da se vrati u domove.
Emocija koje prema njima gaje Kosovari ne dozvoljava da se do svesti zaista probiju razna upozorenja stranih eksperata o opasnosti osiromasenog uranijuma koji je koriscen za punjenje raketa.
Pre mesec dana, prve informacije da je NATO bombardujuci srpske pozicije na Kosovu, koristio osiromaseni uranijum, automatski su odbacene kao srpska propaganda koja nastoji da se multinacionalne snage povuku sa Kosova. Ove vesti primeljene su medju Albancima sa mesavinom ironije i ravnodusnosti.
Jedan starac, koji ne prima penziju, gorko se nasalio u jednoj radio emiciji: “Nama starima, osiromaseni uranijum, ako ga ima u lancu ishrane, ne moze nista. Ionako smo malo u kontaktu s hranom.”
Neobicno za ovo podneblje, price o uranijumskoj municiji nisu dovele do serije glasina. Samo se u jednom trenutku pricalo da se u bolnici u Djakovici radjaju obogaljene bebe, od posledica direktnog kontakta nekih porodilja sa osiromasenim uranijumom, ali niko nije potvrdio ove glasine, pa su one, same po sebi, zamrle.
Danas, mediji svakodnevno objavljuju kontradiktorne informacije: iz sedista NATO snaga u Brislu salju se umirujuce poruke, a u zemljama gde su zabelezeni i smrtni slucajevi vojnika na Balkanu, vlada velika uznemirenost.
Odsustvo panike se donekle moze objasniti i umirujucim izjavama kosovskih politicara, lekara i naucnika.
Dr Pleurat Sejdiu, kopresedavajuci UNMIK-ovog departmenta za zdravlje na Kosovu, izjavio je da se od sada u pristinskom Klinickom centru, u svako vreme i to besplatno, mogu podvrgnuti kontrolama svi koji misle da su imali dodira sa osiromasenim uranijumom.
Specijalizovane ekipe vojnih zdravstvenih strucnjaka sa gas maskama i detektorima obilaze sve delove Kosova kako bi pretrazili tragove osiromasenog uranijuma.
Svetska zdravstena organizacija obavice preglede dece koja su se igrala na unistenim tenkovima i kamionima jugoslovenske vojske blizu Kline.
Sul Berisa iz Kline tvrdi da su ovi tenkovi bili omiljena igracka albanske dece otkako je prestao rat. On je rekao da su KFOR-ove snage pre par meseci sklonile neke od unistenih tenkova. Mestani tvrde da su odmah nakon rata dolazili neki ljudi iz Albanije koji su natovarili u kamione delove unistenih tenkova, kako bi ih tamo prodavali kao staro gvozdje.
Zdravstveni i naucni radnici na Kosovu, mnogo pre nego sto je afera postala opsteprisutna u medijima, ipak, su ispitali moguce posledice od osiromasenog uranijuma. To pokazuju i izjave dr Shaipa Muja, pukovnika Odbrambenih Trupa Kosova, TMK.
On kaze da su kosovski lekari uzeli uzorke urina i krvi uglavnom dece i vojnika koji su se kretali i jos se krecu u bombardovanim zonama, uglavnom u predelu zapadnog Kosova.
Ova istraga, koja se odvijala u potpunoj diskreciji, pokazala je da nema razloga za uznemirenost. Ovo su, takodje, potvrdili hematolozi Univerzitetske klinike iz Pristine koji su rekli da se broj obolelih od leukemije nije povecavao tokom poslednje tri godine.
Neki eksperti upozoravaju da do prvih znakova bolesti moze doci tek nakon dve godine.
Na prolece ce NATO i Svetska zdravstvena organizacija izaci sa definitivnim nalazima oko moguce veze osiromasenog uranijuma i oboljenja od raka kao sto je i leukemija. Do tada, neizvesnost ce svakako biti prisutna.
Nehat Islami je direktor IWPR projekta u Pristini.
