Kosovo: cveta trgovina izmedju starih neprijatelja
Albanci su se mozda oslobodili vlasti iz Beograda, ali su jos uvek deo srpskog ekonomskog prostora.
Kosovo: cveta trgovina izmedju starih neprijatelja
Albanci su se mozda oslobodili vlasti iz Beograda, ali su jos uvek deo srpskog ekonomskog prostora.
Svake nedelje, etnicki Albanci iz Pristine zapute se ka gradskom supermarketu i pune svoje potrosacke korpe robom iz Srbije, koju mnogi pripadnici vecinskog naroda na Kosovu smatraju neprijateljem Broj Jedan.
Cetiri godine posle oruzanog sukoba koji je doveo do ukidanja srpske politicke vlasti nad pokrajinom, ovaj region se oslanja na svog mocnog severnog suseda da bi pokrio svoje najosnovnije potrebe.
Prodavnice u medjunarodnom protektoratu prepune su srpskih proizvoda, pocev od hrane, pa do praska za pecivo, cak i cigala i maltera, sto ukazuje na cinjenicu da trgovina cveta uprkos corsokaku u koji su zapali razgovori izmedju Srba i Albanaca.
Roba stize iz svih delova Srbije. Od konditorskih proizvoda najomiljeniji su "Medeno srce" iz Subotice i "Plazma" biskviti iz rodnog grada Slobodana Milosevica – Pozarevca. Kod mlecnih proizvoda, tu je "Imlek" mleko iz Beograda; na policama sa tehnickom robom se nalaze sijalice "Tesla" iz Panceva, ali i sapuni "Merix" iz Krusevca.
Vlasnik pristinske prodavnice Avni kaze da niko ne pravi pitanje s tim u vezi: "Prodajem ove proizvode i ljudi se ne zale. Neki cak traze 'beogradsko mleko' koje su kupovali godinama, mada ga vise nemamo na rafovima."
Avni sa smehom odbacuje ideju o bojkotu srpske robe iz patriotizma. Kupci, kaze on, jasno prave razliku izmedju omiljenih proizvoda i drzave koja ih proizvode. "Ne poistovecujemo srpske proizvode sa srpskom drzavom", kaze Avni, "a ono sto je najvaznije jeste da su ovi proizvodi uglavnom najjeftiniji."
Albanci sigurno ne kupuju srpsku robu zbog nostalgije za starim rezimom. Geografija i jednostavna ekonomska logika tu imaju najznacajniju ulogu. Prema Rezoluciji 1244, Kosovo ostaje deo Jugoslavije do donosenja odluke o konacnom statusu. To znaci da se ne placaju carinske dazbine za robu iz Srbije i Crne Gore, koja je nasledila bivsu Jugoslaviju.
Drugi faktor je cinjenica da Kosovo prosto ne proizvodi dovoljno robe u ovom trenutku. S obzirom veoma mali broj domacih proizvoda u ponudi, ljudi moraju da kupuju robu koja im je potrebna iz drugih izvora.
Jedna od najociglednijih oblasti saradnje su gradjevinski poslovi na obnovi i izgradnji. Tokom oruzanog sukoba izmedju Albanaca i jugoslovenskih snaga razoreno je na hiljade kuca. Usled toga, jedna od osnovnih ekonomskih aktivnosti u pokrajini je gradjevinska industrija.
Ako uopste uocavaju ironiju u cinjenici da se cigle i malter kupuju u zemlji cije su snage razorile njihove domove, cini se da kosovskim Albancima to ni najmanje ne smeta.
Milos Boskovic, direktor prodaje vojvodjanske fabrike gradjevinskog materijala "Potisje", izjavio je za IWPR da je saradnja sa kosovskim Albancima procvetala po zavrsetku oruzanog sukoba. "Kosovo je veoma znacajno trziste za nas. Skoro 70 odsto nase godisnje proizvodnje odlazi tamo", kaze on.
Ipak, nije svima drago zbog sve intenzivnije trgovine izmedju bivsih neprijatelja.
Kosovski ekonomisti naglasavaju da su ovakvi trgovinski odnosi veoma jednostrani. Zahvaljujuci nerazvijenoj privredi na Kosovu i srpskom odbijanju da se priznaju pokrajinski putni dokumenti, roba putuje samo u jednom smeru – na jug.
Mustafa Ibrahimi iz Privredne komore Kosova zali se kako kamioni sa robom ne bi mogli da ulaze u Srbiju, cak i slucaju da je kosovska privreda znatno razvijenija.
"Srbija je prednosti jer Albanci ne mogu da putuju u Srbiju sa kosovskim registarskim tablicama", kaze on.
Statistika pokrajinskog ministarstva trgovine ukazuje na upadljivu neravnotezu u trgovinskog razmeni. Srbija je na Kosovo izvezla u prvih devet meseci 2003. godine robe u vrednosti od 108 miliona evra, sto iznosi nesto preko petnaest odsto ukupnog kosovskog uvoza. Tokom istog perioda, Kosovo je prodalo Srbiji robe u vrednosti od 3,5 miliona evra.
Vrednost robe koja se izvozi sa Kosova u Srbiju predstavlja tek trideseti deo uvoza iz Srbije.
Pokrajinski ministar trgovine Ali Jakupi kaze da bescarinski rezim izmedju Srbije i Kosova podriva rast domace privrede, a srpske proizvode cini konkurentnijim od domacih.
"Trebalo bi da trgujemo sa Srbijom pod drugacijim uslovima. Bez odgovarajucih carinskih dazbina, Srbija je u poziciji da nam prodaje proizvode poput brasna, nafte i secera, koji se ovde trose u ogromnim kolicinima", kaze on.
"Nema tu nikakvih psiholoskih razloga za ovu trgovinu – srpski proizvodi su prosto jeftiniji."
Dok vojvodjanska fabrika gradjevinskog materijala Milosa Boskovica cveta, pogon Semsedina Rasitija u Podujevu, na severoistoku Kosova, je na rubu bankrotstva zbog zestoke konkurencije iz Srbije.
"Cigle koje se kupuju u Srbiji kostaju izmedju 13 i 19 centi po komadu, ali na Kosovu one kostaju 30 centi", kaze on. "Ljudi nemaju interesa da kupuju od nas, ovde, na Kosovu."
Dok Kosovo ne pocne da proizvodi robu koja je jeftinija i po kvalitetu jednaka srpskim proizvodima, novac kosovskih Albanaca i dalje ce se odlivati ka Srbiji.
"Ljudi zele najnize cene, a mi moramo da zadovoljimo potrebe nasih musterija", kaze Agron, prodavac u supermarketu "Besa" u Pristini, pokazujuci na police sa proizvodima iz najrazlicitijih krajeva sem sa Kosova.
"Moram da kupim ovo pakovanje srpske kuhinjske soli jer nema druge u ovoj prodavnici", pravda se jedan kupac. "Da ima druge kuhinjske soli, ne bih kupio srpsku."
Tanja Matic je koordinator IWPR projekta na Kosovu. Altin Ahmeti je novinar "Kohe Ditore" specijalizovan za ekonomiju.
