CVETA PROSTITUCIJA NA KOSOVU

Mada njihove nacije s mukom pokusavaju da uspostave mir, odnosi srpskih i albanskih kriminalaca nikad nisu bili bolji, narocito kada je u pitanju unosan posao prostitucije.

Poslednjih godina oni zajednickim snagama svercuju stotine devojaka na Kosovo. One rade u javnim kucama, otvorenim za potrebe medjunarodnih trupa koje se nalaze u pokrajini.

Zvanicnici sa Zapada u tolikoj su meri uznemireni ovom pojavom da su naredili UNMIK policiji i trupama KFOR-a da zaustave ovaj sverc koji gangsterima donosi zaradu od oko milion i po dolara nedeljno.

Ovaj problem potice jos od zavrsetka sukoba 1999.godine. Kriminalci su iskoristili nepostojanje sudskih i policijskih organa vlasti i dolazak oko 60.000 pripadnika medjunarodnih trupa i zaposlenih u medjunarodnoj administraciji.

Devojke koje uglavnom dolaze iz Ukrajine, Madjarske i Rumunije svercuju se preko Beograda do barova i nocnih klubova koji sluze kao javne kuce, kojih na Kosovu ima preko stotinu. Devojke dolaze u uverenju da ce raditi kao kelnerice ili igracice.

"Podvodaci im oduzimaju pasose i ogranicavaju slobodu kretanja", kaze Robin Lerner iz odeljenja za ljudska prava , OSCE u Pristini.

Prostituke su uglavnom zatvorene u prljavim sobama i primorane da opsluzuju i do deset klijenata za jednu noc. Polne zaraze su sve ucestalije, a devojke su cesto primorane da imaju seksualne odnose bez zastite.

Gordon Moon, covek koji se nalazi na celu kampanje protiv trgovine belim robljem, veruje da su srpski i albanski gangsteri glavni organizatori ovog unosnog posla.

"Ima dosta mrznje medju Srbima i Albancima", rekao je Moon, sef istraznog odeljenja za sverc i prostituiciju pri medjunarodnoj policiji UN, CIVPO. "Medjutim, kada je u pitanju organizovani kriminal, oni bez problema saradjuju. To je orgoman posao na koji ne utice politicka situacija".

Srpske bande kupuju devojke od svercera iz istocne Evrope. Potom ih prodaju po ceni od 2200 dolara Albancima. Oko polovina devojaka zavrsava na Kosovu.

Sudeci po podacima Medjunarodne organizacije za migraciju, IOM, 64 odsto zena su iz Moldavije, 15 odsto iz Rumunije, 10 odsto iz Bugarske, devet odsto iz Ukrajine, a oko jedan odsto su Albanke i Ruskinje. "One su mlade i nezasticene i vecina njih nisu na prvom mestu ni bile prostituke", kaze Moon.

Bernard Kouchner, prvi sef UN administracije na Kosovu, prosle godine doneo je zakon po kome je trgovina zenama zabranjena. Takodje je uveo stroze kazne za one koji su umesani u ovaj posao.

Po ovom zakonu svima onim koji su umesani u ovu trgovinu preti kazna od dve do 12 godina zatvora, dok klijente prostitutki ocekuje kazna od jedne do pet godina.

Otkako je uveden ovaj novi zakon, oko cetrdeset ljudi uhapseno je zbog sverca, a jedan klub u Peci, na zapadu Kosova, je zatvoren.

U jednoj od najvecih operacija protiv svercera, oko stotinu pripadnika KFOR-a i UN policije izvrsilo je raciju u javnim kucama koje kontrolisu i Srbi i Albanci u Kosovu Polju, mestu blizu Pristine. Prilikom ove racije uhapsena su petorica ljudi.

Moon priznaje da njegov tim od dvadesetak ljudi ocekuje veoma tezak zadatak. "Na Kosovu ima preko 100 javnih kuca i njihov broj raste", dodaje on.

Kada lanac prostitucije biva otkriven, devojkama se nudi opcija da se vrate kucama. IOM stupa u vezu sa organizacijama iz njihovih zemalja koje im pronalaze posao ili pruzaju bar finansijsku pomoc.

IOM kaze da se do sada vratilo 135 zena koje su bile primorane da se bave prostitucijom. Medjutim, sudeci pod Robinu Lerneru iz OSCE, ne zele sve da se vrate kuci.

"Ponekad je situacija komplikovana", kaze on. "One se ne usudjuju da se vrate kuci, ukoliko ih je prodao clan porodice. U nekim slucajevima prete im da ce ih ubiti ako se vrate. To predstavlja ogroman problem".

On spominje slucaj dvanaestogodisnje Drite iz Albanije. Nasli su je da radi u jednom nocnom klubu u Prizrenu. Izgleda da su je njeni roditelji prodali jednom sverceru.

Uzimajuci u ozbir velicinu ovog problema, Moon je realan kada je u pitanju rezultat njegove kampanje. "Prostitucija je najstariji zanat na svetu - ma koliko se budemo trudili necemo moci potpuno da je suzbijemo".

Adriatik Kelmendi je redovni dopisnik IWPR.