ODBAČENA ŽALBA DEL PONTEOVE U SLUČAJU BLAŠKIĆ
Piše: Katherine Boyle iz Haga (TU br. 478, 24. novembar 2006.)
ODBAČENA ŽALBA DEL PONTEOVE U SLUČAJU BLAŠKIĆ
Piše: Katherine Boyle iz Haga (TU br. 478, 24. novembar 2006.)
Del Ponteova je u julu zatražila ponovno razmatranje presude nakon koje je Blaškić, zbog vremena koje je prethodno proveo u pritvoru, praktično oslobođen. Tom prilikom se pozvala na nove dokaze o njegovoj odgovornosti za masakr nad preko stotinu Bošnjaka koji se odigrao u selu Ahmići.
Blaškić je u martu 2000. osuđen na 45 godina zatvora zbog navodnog podsticanja nezakonitih napada na civile, progona, ubistva i nehumanog postupanja, tokom 1993. u dolini reke Lašve (Bosna). On je u naznačenom periodu bio lider Hrvatskog vijeća obrane (HVO).
Nakon izricanja prvostepene presude, preživeli iz lašvanske oblasti su protestvovali zbog toga što Blaškić nije dovoljno kažnjen za ono što su počinila lica koja su bila pod njegovom komandom.
Međutim, tim njegovih branilaca pokrenuo je žalbeni postupak, iznoseći i nove dokaze, pa je tako u julu 2004. žalbeno veće Blaškićevu kaznu smanjilo na svega devet godina. A pošto je Blaškić u pritvoru boravio od aprila 1996., to je značilo da je on već gotovo odslužio izrečenu kaznu.
Razlozi zbog kojih žalbeno veće sada nije donelo odluku o ponovnom otvaranju slučaja drže se u tajnosti zbog – kako je rekao portparol Tribunala Refik Hodžić – bezbednosti svedoka. Hodžić je najavio da će sud uskoro objaviti kratko obrazloženje te svoje odluke.
Blaškićev branilac Anto Nobilo izjavio je za hrvatsku novinsku agenciju Hina da je pravda pobedila.
I sam Blaškić je izrazio olakšanje zbog toga što njegov slučaj nije ponovo otvoren, izjavivši za Hinu kako je već proživeo „punih deset godina iščekivanja, strepnji i neizvjesnosti“. Takođe se zahvalio Nobilu i timu svojih branilaca na napornom radu.
Katherine Boyle izveštava za IWPR iz Haga.
Blaškić je u martu 2000. osuđen na 45 godina zatvora zbog navodnog podsticanja nezakonitih napada na civile, progona, ubistva i nehumanog postupanja, tokom 1993. u dolini reke Lašve (Bosna). On je u naznačenom periodu bio lider Hrvatskog vijeća obrane (HVO).
Nakon izricanja prvostepene presude, preživeli iz lašvanske oblasti su protestvovali zbog toga što Blaškić nije dovoljno kažnjen za ono što su počinila lica koja su bila pod njegovom komandom.
Međutim, tim njegovih branilaca pokrenuo je žalbeni postupak, iznoseći i nove dokaze, pa je tako u julu 2004. žalbeno veće Blaškićevu kaznu smanjilo na svega devet godina. A pošto je Blaškić u pritvoru boravio od aprila 1996., to je značilo da je on već gotovo odslužio izrečenu kaznu.
Razlozi zbog kojih žalbeno veće sada nije donelo odluku o ponovnom otvaranju slučaja drže se u tajnosti zbog – kako je rekao portparol Tribunala Refik Hodžić – bezbednosti svedoka. Hodžić je najavio da će sud uskoro objaviti kratko obrazloženje te svoje odluke.
Blaškićev branilac Anto Nobilo izjavio je za hrvatsku novinsku agenciju Hina da je pravda pobedila.
I sam Blaškić je izrazio olakšanje zbog toga što njegov slučaj nije ponovo otvoren, izjavivši za Hinu kako je već proživeo „punih deset godina iščekivanja, strepnji i neizvjesnosti“. Takođe se zahvalio Nobilu i timu svojih branilaca na napornom radu.
Katherine Boyle izveštava za IWPR iz Haga.
