Napeto svedočenje na suđenju Haradinaju

Rachel Irwin

Senior Reporter

Friday, 25 November, 2011

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 719, 25. novembar 2011.)

Na ponovnom suđenju bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju (Ramush Haradinaj), ove sedmice je kredibilitet jednog svedoka optužbe dospeo pod veliki znak pitanja nakon što ga je odbrana optužila da je čitav njegov iskaz lažiran.

„Uvažavam to da je teško pridržavati se različitih verzija, ali rekao bih da je to zato što ih izmišljate“, kazao je u jednom trenutku tokom unakrsnog ispitivanja branilac Ben Emerson (Ben Emmerson).

Na to mu je svedok, koji je umesto imenom predstavljen samo brojem 81, gnevno uzvratio: „Možete ponovo izumiti i točak, što se mene tiče,  ali mi smo na sudu, a Vi ste obrazovan čovek, i ne bi trebalo da se izražavate na takav način.“

Ovaj svedok nije svedočio na prvom suđenju koje je održano 2007. godine, i na kojem su – osim Haradinaja, kao bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) – optuženi bili i Lahi Brahimaj i Idriz Baljaj (Idriz Balaj), takođe bivši pripadnici OVK-a.

Haradinaj je 2008. oslobođen po svih 37 tačaka optužnice koja je protiv njega bila podignuta zbog navodnog ubijanja i mučenja srpskih civila, kao i tobožnjih albanskih i romskih kolaboracionista, tokom rata koji je na Kosovu vođen potkraj devedesetih.

Baljaj je takođe bio oslobođen, dok je Brahimaj proglašen krivim za okrutno postupanje i mučenje, te osuđen na šest godina zatvora.

Tužioci su se žalili na oslobađajuće presude, tvrdeći da je zastrašivanje svedoka „ugrozilo“ suđenje. Usled toga, kako su rekli, nisu bili u stanju da obezbede iskaze dvojice ključnih svedoka. 

Jedan od njih, Šefćet Kabaši (Shefqet Kabashi), osuđen je nedavno za nepoštovanje suda, a mogao bi se suočiti i sa novim optužbama, jer je – kada se u avgustu pojavio na ponovnom suđenju – još jednom odbio da odgovara na pitanja. 

U presudi koju su izrekle u julu 2010. godine, žalbene su sudije zaključile kako je sudsko veće „propustilo da uvaži ozbiljnost pretnje koju zastrašivanje svedoka predstavlja po celinu procesa“, te da je isuviše naglasilo „potrebu da tužilaštvo ne dobije više vremena nego što mu je bilo dodeljeno za izvođenje dokaza . . . ne vodeći računa o mogućnosti da se obezbedi potencijalno važno svedočenje“.

Odlučeno je da Haradinaju i Baljaju treba iznova suditi po šest tačaka za ubijanje, okrutno postupanje i mučenje; a Brahimaju po četiri od tih šest tačaka.

Sve te optužbe tiču se logora OVK-a u Jablanici, u kojem su, po rečima tužilaca, bili tučeni, mučeni i pritvarani oni koji su, nezavisno od svoje nacionalnosti, bili smatrani srpskim kolaboracionistima.

Kao nekadašnji pripadnik OVK-a, Svedok 81 je ove sedmice tužiocima rekao da je tokom 1998. u Jablanicu bio poslat u tri navrata, kako bi „pružio pomoć“.

Kada mu je bilo postavljeno pitanje u vezi sa prvom posetom, svedok je rekao da je u podrumu objekta video „šestoricu ili sedmoricu“ zatvorenika koji „nisu bili Albanci“. Dodao je i da mu je Lahi Brahimaj, inače poznatiji pod nadimkom „Maxhup“ (Ciganin), rekao da su dvojica mlađih zatvorenika Romi, a da je jedan Srbin.

Po rečima Svedoka 81, nakon toga je Brahimaj u zasebnoj prostoriji saslušao mladog Srbina. Nešto kasnije, dvojica zatočenih Roma su navodno, zajedno sa Srbinom, bili izvedeni napolje, u dvorište. Svedok je rekao da je i on izašao, te da je tamo video Brahimaja. Ubrzo potom su stigli i Haradinaj i Baljaj, kazao je on.

Haradinaj je počeo da ispituje „dvojicu Cigana“, kazao je svedok, dodajući kako je „poznata činjenica“ da on „nikada nije voleo Rome“.

Od tog trenutka, svedok je imao problem da odgovara na pitanja i njegove je odgovore često bilo teško razumeti. I tužioci i sudije su u više navrata od njega tražili da pojasni ono što govori, a on je često tražio da predahne.

Nakon što je još jednom zamoljen da „govori veoma jasno“, Svedok 81 je kazao da je i Haradinaj saslušavao Srbina i da ga je nekoliko puta „udario“. Potom je rekao da je Baljaj – koga je pomenuo po nadimku „Toger“ (Poručnik) – odsekao uho jednom od romskih zatočenika.

„Šta se dogodilo nakon toga?“, pitala je tužiteljica Danijela Kravec (Daniela Kravetz).

„Ciganin [Brahimaj] je palicom za bejzbol udario i jednog i drugog . . . U tom trenutku sam bio veoma uplašen, nisam znao šta će se dogoditi“, odgovorio je svedok. Poručnik [Baljaj] je rekao: ’Ovako se postupa s neprijateljima i špijunima’.“

Što se tiče Srbina, svedok je rekao da su se, nakon što ga je udario Haradinaj, i „ostali uključili u maltretiranje“. A kada je na njega izvršen dodatni pritisak, svedok je rekao da je Srbina zapravo tukao Poručnik/Baljaj, te da je i on tom Srbinu odsekao uho i „izbo mu prednji deo tela“.

„Da li je Poručnik nakon toga učinio još nešto srpskom dečaku?“, pitala je Kravecova.

„Izvinjavam se, od tada je prošlo mnogo vremena i ne mogu da se setim svega“, odgovorio je svedok.

Na pitanje o tome šta se dogodilo po okončanju premlaćivanja, svedok je odgovorio da je Haradinaj ostalim vojnicima rekao da zatvorenike odvedu u „kuću Adema Jašarija (Adem Jashari) u Drenici“.

„Kada bi to neko rekao, mislio je da ih treba ubiti“, kazao je svedok, dodajući kako je Jašari bio „legendarni borac“, koji je poginuo u borbi.

„To znači ’Odvedite ih u grob’“, kazao je svedok. 

Svedok je rekao da mu je bilo sugerisano da se pridruži lokalnim vojnicima koji su trojicu zatočenika vodili u obližnju kuću, za koju je on tek kasnije saznao da je služila kao bolnica.

On je rekao da su trojica mladića bili u „lošem stanju“, ali da su prilikom ulaska u bolnicu još uvek bili živi. Međutim, izjavio je da su zatočenici nakon izvesnog vremena odatle izneti mrtvi.

Svedok je rekao da je nakon toga, zajedno sa svojim kolegama i lokalnim vojnicima, ta tri tela na nosilima nosio skoro dva sata, pre no što su stigli do jezera, gde su leševe bacili.

Svedok je kazao i da nikada nije saznao šta se desilo ostalim zatočenicima koje je video u podrumu u Jablanici, te da posle tog dana nikada nije sreo Haradinaja.

„Znate li ko je bio zadužen za kuću sa podrumom, u kojoj su te osobe boravile?“, pitala je Kravecova.

„Znam. Bio je to [Brahimaj]“, odgovorio je svedok. „On je bio domaćin – pošto je bio iz tog sela – i bilo je potpuno prirodno da bude zadužen za to.“

Tokom napetog unakrsnog ispitivanja, konfuzija u vezi sa svedokovom verzijom događaja je postajala sve veća.

Emerson je primetio da je tužilaštvo svedoka prvi put intervjuisalo u periodu od 23. do 26. novembra 2010. Svedok je 26. novembra prošle godine potpisao jednu, da bi nekoliko sedmica kasnije, 8. decembra, usledila i druga, korigovana verzija događaja.

Emerson je potom primetio kako je u prvoj potpisanoj izjavi svedok rekao da je Brahimaj, a ne Baljaj, odsekao uho jednom od romskih zatočenika i udario „srpskog dečaka u oko bejzbol-palicom, nakon čega je on izvadio svoje oko“ – što je događaj koji na ovosedmičnom saslušanju nije bio ni pomenut.

Prilikom kasnijih ispravki, svedok je izjavio da je Baljaj uho odsekao srpskom dečaku, a ne romskom. Štaviše, u svojoj kasnijoj izjavi je rekao da je Srbina u oko udario Brahimaj, koji je i izvadio jabučicu.

Kada mu je postavljeno pitanje o tim izmenama, svedok je rekao da su one posledica problema sa „prevođenjem“ i činjenice da je on bio „pod stresom“ kada je davao izjavu.

„Podrobno ste nam [pred sudom] opisali redosled događaja – a uopšte niste spomenuli da je ičije oko bilo izvađeno. Da li tvrdite da je jednom zatočeniku bilo izvađeno oko?“, pitao je Emerson.

Nakon što je od njega zatražen direktan odgovor, svedok je rekao da je Srbinu oko izvadio Brahimaj, koga je imenovao kao Ciganina.

To protivreči onome što se nalazi u konačnoj, korigovanoj verziji njegove izjave – kazao je Emerson.

Svedok je uporno tvrdio da je oko izvadio Brahimaj.

„Rekao sam da je [Brahimaj] udario [dečaka u oko], i rekao sam da je Poručnik odsekao uho, tako da je možda zbog toga došlo do nesporazuma“, rekao je on.

„Zbog čega niste pomenuli incident sa vađenjem oka [u ovosedmičnom svedočenju]?“, pitao je Emerson.

„Moglo bi se reći da sam pod velikim stresom. Samo sam želeo da sve to prođe i da to završim što je pre moguće, tako da sam možda zbog toga u procesu to . . .“

„Možda ste – šta?“, pitao je Emerson.

„Prevideo“, kazao je svedok.

„Dakle, u iskazu koji ste dali, Vi ste zaboravili da je neko jednom drugom ljudskom biću izvadio oko?“, pitao je Emerson.

„Jasno sam Vam rekao, ovo mi je prvo pojavljivanje pred sudom, bojim se i imam tremu – pa ako sam izostavio neke detalje, izvinjavam se“, rekao je svedok.

Emerson je potom na svedoka izvršio pritisak u vezi sa ostalim pojedinostima povodom kojih postoje neusaglašenosti između dve ranije izjave i iskaza datog u sudnici.

Svedok je u više navrata rekao da su te neusaglašenosti i izmene bile posledica njegovog straha za bezbednost vlastite porodice.

„Zbog čega biste se plašili da kažete da je Poručnik odsekao uho Romu, a ne Srbinu?“, pitao je Emerson.

„Gospodine, da ste sada na mom mestu, i Vi biste se osećali kao i ja. Da ste bili tamo, razumeli biste“, kazao je svedok.

Emerson je primetio da je, prema njegovom iskazu pred sudom, i Romu i Srbinu bilo odsečeno uho – što je ponovo u protivrečnosti sa obe svedokove izjave.

„Ono što ja sugerišem jeste to da ste Vi shvatili da ste pogrešili i da ste se udaljili od scenarija, tako da ste morali da dodate odsecanje uha srpskom dečaku“, konstatovao je Emerson.

„Zar to Vama zaista liči na scenario, kao u pozorištu?“, uzviknuo je svedok.

„Apsolutno, ja i hoću da kažem da je ovo pozorište“, uzvratio je Emerson. „Vi izmišljate. Razlog zbog kojeg ne možete da uskladite iskaz leži u tome što ste sve izmislili.“

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.