Bosanski Opozicioni Lider Izazvao Politicku Buru
Vodeci bosanski opozicioni lider suocava se sa nesvakidasnjim domacim i medjunarodnjim kritikama, sto povecava sanse vladajucih nacionalnih partija da pobede na lokalnim izborima u aprilu.
Bosanski Opozicioni Lider Izazvao Politicku Buru
Vodeci bosanski opozicioni lider suocava se sa nesvakidasnjim domacim i medjunarodnjim kritikama, sto povecava sanse vladajucih nacionalnih partija da pobede na lokalnim izborima u aprilu.
Zlatko Lagumdzija, za vreme rata u Bosni zamenik premijera, sadasnji je lider najjace opozicione grupe, Socijaldemokratske partije (SDP). Vec duze vremena smatraju ga za jedinog politicara koji bi mogao naneti poraz republickim nacionalistickim vodjama.
Medjutim, medjunarodna zajednica i pripadnici same partije, koji su polagali nade u njega tokom poslednjih godina, sve vise postavljaju pitanja o njegovim rukovodilackim sposobnostima.
Poslednjih dana je Lagumdzija, umesto da iskoristi podrsku Zapada, poceo da se sukobljava sa Organizacijom za bezbednost i kooperaciju u Evropi (OSCE) oko predloga Zakona o izborima u Bosni.
Lagumdzija zahteva ostavku eksperata OSCE koji su bili zaduzeni za nacrt ovog zakona. On tvrdi da ovaj zakon krsi Evropsku konvenciju o ljudskim pravima jer se po ovom nacrtu tokom predsednickih izbora glasa duz etnickih linija.
OSCE i druge medjunarodne organizacije priznaju da nisu sasvim zadovoljne ovim nacrtom ali su zabrinute da moze doci do protivrecja sa bosanskim Ustavom ukoliko se Lagumdzijine primedbe uzmu na razmatranje.
Kljucni problem predstavlja cinjenica da se ustavno ustrojstvo zemlje bazira na Daytonskom sporazumu koji nalaze da bosansko Predsednistvo mora imati tri clana: Bosnjaka, Srbina i Hrvata. Gradjani bosanske Federacije mogu glasati jedino za Hrvata ili Bosnjaka, dok stanovnici Republike Srpske, bez obzira na njihovo etnicko poreklo, mogu jedino glasati za Srbina.
Ova svadja ozivela je povike za menjanje mirovnog sporazuma, medjutim kancelarija Visokog predstavnika (OHR) insistira da do promena moze doci jedino preko dvotrecinske vecine bosanskog Parlamenta. Tesko je zamisliti da ce do ovog doci sve dok se nacionalisticke partije koje predstavljaju vecinu u svim kljucnim bosanskim institucijama budu zalagale za status quo.
Zaista, posle visecasovne uzarene debate u toku poslednjeg zasedanja parlamenta, poslanici su glasali protiv same diskusije predloga OSCE, iako im je receno da je prihvatanje ovog zakona uslov da Bosna bude primljena u Vece Evrope.
"OSCE je duboko razocaran ishodom glasanja parlamenta BiH", rekla je Tanya Domi, glavni potparol OSCE. "Parlament Bosne i Hercegovine izneverio je stanovnistvo zemlje. Nakon jezive debate u kojoj se diskutovalo o svemu osim o osnovi Zakona o izborima, parlament je doneo odluku koja pokazuje kompletnu neodgovornost", rekla je ona.
Premda je ovo razocarenje usmereno prema svim parlamentarnim partijama, nekoliko zapadnih diplomata priznalo je da su medjunarodne organizacije narocito ljute zbog Lagumdzijinog ponasanja.
"Nismo ocekivali probleme i napade iz tog pravca", izjavio je jedan zapadni diplomata uz tvrdnje da je Lagumdzija vise puta odbio da ucestvuje u tajnim progovorima o pravljenju nacrta Zakona o izborima.
Pitanje izbornog zakona istaklo je Lagumdzijinu teznju za ujedinjenom Bosnom, iako je optuzen od strane sopstvenog clanstva da se nije dovoljno borio da bi postigao ovaj cilj.
Lagumdzija je optuzen da nije uspeo da uspostavi kancelarije SDP na teritoriji koju kontlrolisu bosanski Srbi, a narocito bosanski Hrvati, sto je proizvelo da se partija prakticki bori za glasove jedino u podrucju kojeg drze Muslimani.
Pored toga su ga visoki funkcioneri SDP stranke optuzili da je oslabio podrsku partije.
Nekoliko vaznih clanova SDP napustilo je partiju tokom proteklih nedelja posle sukoba sa Lagumdzijom. Jedan od istaknutijih licnosti koja je izasla iz partije je popularni politicar umerenih pogleda i poslovni covek iz zapadnog dela Mostara, kojeg kontrolisu bosanski Hrvati, Jole Musa.
Prosle nedelje on se pridruzio listi kandidata vladajuce muslimanske SDA partije, otvoreno okrivljujuci Lagumdziju za odluku o napustanju partije.
Kao posledica, nekoliko anketa javnog mnenja koje su sprovele lokalne novine i medjunarodne organizacije pokazuju da opada podrska SDP stranci. Mnogi analiticari veruju da ovi rezultati, zajedno sa opadanjem popularnosti SDA partije i njenog vodje Alije Izetbegovica mogu doneti prednost ko-premijeru Harisu Silajdzicu, jednom od najuglednijih politicara medju bosanskim Muslimanima.
Silajdziceva partija Stranka za Bosnu i Hercegovinu (SZBiH) nedavno je raskinula koaliciju sa SDA. Neki se eksperti nadaju da bi savez izmedju Silajdzica i Lagumdzije mogao dovesti do poraza bosanskih ekstremnih politicara.
Medjutim, nekoliko neobaveznih susreta izmedju dva lidera nisu dovela do konkretnih rezultata vecinom, kako veruju mnogi analiticari, zbog licnog rivalstva.
Politicka previranja su povecala pozive za odlaganje raspisivanja lokalnih i parlamentarnih izbora koji su najavljeni za april i oktobar. Izgleda da ovi izbori nece dovesti do stvarnih promena u Bosni.
Visoki funkcioneri iz OHR i OSCE insistiraju da ce se odrzati bar najavljeni aprilski izbori, posto je vec jednom doslo do odlaganja.
Janez Kovac je pseudonim dopisnika Instituta IWPR iz Sarajeva.
